Moju prvu knjigu "Susreti sa Svetim mestima" (2013.g.) posvetio sam duhovnom ocu, sada upokojenom, arhimandritu Gavrilu Lepavinskom, povodom njegovih 50 godina monaškog života, a novu knjigu "Kako sam sreo svog duhovnog oca" posvetio sam svojim roditeljima. Pročitajte predgovor moje nove knjige: Molitva i ljubav mojih roditelja usmerile su me na put upoznavanja pravoslavne duhovnosti. Sada, nakon 30 godina tog putovanja osećam potrebu da objavim utiske sa tog putovanja. Ova knjiga predstavlja dokaz da je Bog uslišio molitve mojih roditelja. Molitve su me povele na putovanje, na kojem sam, čak, i u ratno vreme, imao najsigurnije detinjstvo, a kao odrastao čovek – mladost i životni put koji su bogati utiscima i otkrićima. Njihove molitve su me uputile ka bogatstvu pravoslavne duhovnosti koja se, između ostalog, sastoji od mnogo toga nevidljivog i neopipljivog. Po njihovoj molitvi došao sam u posetu manastiru Lepavini i Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, pod čijim pokrovom je živeo tadašnji jeromonah Gavrilo Hilandarac. Čvrsta vera u Boga moje majke uputila me je u zagrljaj Bogorodice Lepavinske, pod čijim pokrovom je živeo otac Gavrilo. Pravoslavna duhovnost mi je tada bila nepoznata, ali imao sam veliku želju da je upoznam. Na moju radost, otac Gavrilo me je prihvatio i usmerio na put duhovnog uzrastanja, na kojem sam mogao svoju želju i da ostvarim. Prošlo je 30 godina od kada sam upoznao oca Gavrila i kada sam se prvi put sreo sa pravoslavnom duhovnošću. Dvehiljadegodišnja pravoslavna duhovnost za tih kratkih 30 godina nije se promenila, ali sam ja, tokom tog, za mene dugog, vremenskog perioda, doživeo mnoge duhovne promene. Svoje utiske o pravoslavnoj duhovnosti i o susretima sa ocem Gavrilom redovno sam zapisivao. Često nisam razumeo šta je to o čemu pišem, jer nisam znao zašto mi se događaju pojedina, za mene tada, neobjašnjiva iskustva. Mnogo toga što sam doživeo nisam mogao objasniti svetovnim rečima koje su bile jedine reči koje sam u to vreme znao. U godini u kojoj obeležavam 30-godišnjicu susreta sa svojim duhovnim ocem i sa pravoslavnom duhovnošću, odlučio sam da napišem knjigu o svojim iskustvima, stečenim tokom tih susreta. U knjizi sam pisao o svom duhovnom ocu i našim susretima. Pisao sam o proživljenim ličnim utiscima sa istraživačkog hođenja putem pravoslavne duhovnosti, na koje me je poveo moj duhovni otac.

Moj duhovni otac mi je pomogao da uđem u svet pravoslavne duhovnosti. On neprestano brine o uzrastanju moje duše, kao što svaki roditelj brine o detetovom uzrastanju. Što sam više imao priliku da upoznam svog duhovnog oca, sve sam više imao utisak da bolje razumem i shvatam pravoslavnu duhovnost. Ovo je knjiga o susretima sa ocem Gavrilom – mojim duhovnim ocem, kojega sam upoznao zahvaljujući molitvama moje majke i moga oca. Reči zapisane u ovoj knjizi posvećujem, upravo njima, svojim roditeljima, koji su imali mnogo razumevanja za moj pustolovni duh i za moju potrebu da upoznam lepote sveta pravoslavne duhovnosti. Kada su u pitanju bile moje, ponekad, pomalo čudne odluke, njihovog razumevanja nikada nije nedostajalo. Oni su za mene uvek imali strpljenja. Pomogli su mi da ispunim svoj cilj. Znali su da imam veliku želju da upoznam beskrajni svet pravoslavne duhovnosti. Neizmerno sam zahvalan svojim roditeljima što su mi omogućili da upoznam svog duhovnog oca i da, na taj način, pronađem svoj duhovni put. Knjigu, sa blagodarnošću, posvećujem svojim roditeljima, Vukosavi i Vojislavu.