«intervjui sa zanimljivim ljudima» sa nenadom badovinac
Drugi deo razgovora sa Klausom Kennetom na temu duhovnosti i primeni savremenih tehnologije u pravoslavnoj misiji
Razgovarao sam sa gospodinom Klausom Kennetom o duhovnosti, ali i o korišćenju savremene tehnologije u pravoslavnoj misiji. Kennet je podelio svoje iskustvo o potencijalu tehnologija i veštačke inteligencije za širenje pravoslavne vere, kao i iskustvo susreta sa duhovnim ličnostima poput Svetog Sofronija i arhimandrita Gavrila (Vučkovića).
Gospodin Klaus Kenneth i moja malenkost, Atina (Grčka), 2015. godine.
Nenad Badovinac: Upoznao sam Vas u Atini na Prvoj International Conference on Digital Media and Orthodox Pastoral Care, 2015. godine (link: DMOPC15). Na konferenciju bio je pozvan Arhimandrit Gavrilo (Vučković) iguman manastira Lepavine, koji je u pravoslavnom svetu bio poznat kao asketski monah sa velikim iskustvom tvorenja Isusove molitve. ali i sa velikim iskustvom u primeni interent misionarenja. Kada smo se otac Gavrilo i ja sreli sa Vama tokom Konferencije, imao sam utisak da se vas dvojica poznajete od ranije. Da li ste poznavali oca Gavrila i možete li mi reći više o vašem susretu sa ocem Gavrilom (Vučkovićem)?
Klaus Kennet: Mogu reći nešto o mom ličnom utisku o arhimandritu Gavrilu (Vućkoviću). Inače, već 40 godina držim predavanja, i u tom periodu sreo sam mnoge ljude. Kada srećem ljude poput Svetog Sofronija i oca Gavrila, tada, po daru Božijem koji imam, po određenoj osetljivosti i sposobnosti, mogu osetiti duhovnost kod ljudi. Verujem da to svako oseti na svoj način, i znam da ljudi mogu usavršavati tu sposobnost. Primećujem da kada određene ljude pogledam u oči, ne vidi samo oči, već vidim posebnu vrstu aure oko te osobe. Obojica su bili posebno produhovljene osobe. Isto tako, osim dobrote u ljudima, moguće je videti i zlo u ljudima. Dakle, moguće je sa tom duhovnom sposobnosti primetiti da li se osoba više naginje ka demonskoj strani. Isto tako, moguće je videti dobrodušne osobe, tada kod osobe vidim da je on moj brat, jer prati Hrista, ne prati tradiciju, niti kulturu, niti religiju, već prati Hrista. Za tu osobu više religija nema nikakav značaj. Za takvu osobu postoji Hristovo otkrivenje. Religija je uvek razlog za ratovanje, dok Hristovo otkrivenje znači da vam se Hristos otkrio. U tom momentu u čoveku se religija raspada i ona više nije zanimljiva. Važno mu je samo Hristovo otkrivenje. Tada ta osoba postaje vaš brat ili sestra i osećamo da imamo isti priziv, na istom smo putu ka Hristu. To je nešto posebno. To nazivam zajedništvom.
Svetu Liturgiju je zajedništvo. Šta znači zajedništvo? To znači da postajemo jedno. Sa takvom osobom imamo zajedništvo, čak i kada među nama međusobne formalne komunikacije. Vidite, U zajedništvu sa takvim ljudima, više nismo sami. Imamo ljude pored sebe koji su ratnici za Hrista. Zato sa takvim ljudima osećamo privlačnost. Uz to ide ljubav, koja je privlačna. Isto i u svetu kada se ljudi zaljube, jedni drugima su privlačni. Kao dečak imao sam suprotno iskustvo u Katoličkoj crkvi. Bio sam nateran da moram ići u crkvu. BIlo mi je rečeno, ako ne idem u crkvu, ići ću u pakao. Vidiš, to je najbrži način da pobegneš od crkve. A sada znamo, da je u Zapadnoj Evropi, u Protestantskoj crkvi, sve je u glavi i u mozgu. Ništa nije ostalo u srcu. Zbog toga, rekao bih da Katolička crkva ide ka samouništenju, jer nastavlja sa svojom moći da izaziva strah kod ljudi. Bojiš se sveštenika. Bojiš se Boga. On te stalno kažnjava. Dakle, ljubav tada postaje nešto nedostižno, nešto suprotno.
Bio sam u Indiji sedam godina. Bio sam hinduista i prošao sam puteve mnogih Guru-a. Nakon tih godina, upoznao sam oca Sofronija. Tada sam osećao, kao i kod oca Gavrila (Lepavinskog), kao da više nisam sam, osećao sam ljubav, tada više nema otuđenosti i samoće. Kada sam se poklonio svetim moštima svetog Vasilija u Ostroškom manastiru, tada sam osećao kao da su me njegove ruke zagrlile. Vidiš, u tom trenutku postajemo prijatelji sa svetiteljem. Isti takav osećaj imao sam pored Svetog Spiridona na Krfu. To je ljubav i ta ljubav je privlačna, dok sa druge strane nasuprot ljubavi je moć i ona je odbojna. To je velika greška u Zapadnoj Evropi od raskola koji je bio 1054. godine, kada je hrišćanstvo postalo više intelektualno i izgubilo srce. Hrišćanstvo je postalo nešto logično, analitičko. Oni su pričali o Bogu, dok smo mi u Pravoslavnoj crkvi razgovarali sa Bogom, sa Isusom Hristom. Razgovaramo sa Bogom, ne o Bogu. Ljudi koji to razumeju su privlačni. Inače, zašto su dobri sveštenici okruženi tolikim ljudima? Jer ljudi osećaju da zrače ljubavlju kao sunce svetlošću i toplinom, i to privlači ljude. To je moj cilj, cilj svih nas. Rekao je Sveti Jovan Krstitelj: "Ja moram da se umanjim, a On mora da raste". Dakle, naš stari čovek ili naš ego mora biti sve manji, a Hristos u nama treba da raste. Sveti Apostol Pavle kaže da moramo skinuti starog čoveka sa sebe, treba da ostavimo našu sopstvenu ljubav prema sebi i da obućemo nove haljine Hristove. Moramo se ponovo roditi. Dakle, to je moj odgovor kada sretnem ljude poput Svetog Sofronija i oca Gavrila, osećam da mi je lepo u njihovoj blizini. Tada mogu biti svoj. Ne moraš nositi masku da bi bio u njihovom društvu. To je važno i zato je predivno biti pored takvih ljudi.
Klaus Kennet: Mogu reći nešto o mom ličnom utisku o arhimandritu Gavrilu (Vućkoviću). Inače, već 40 godina držim predavanja, i u tom periodu sreo sam mnoge ljude. Kada srećem ljude poput Svetog Sofronija i oca Gavrila, tada, po daru Božijem koji imam, po određenoj osetljivosti i sposobnosti, mogu osetiti duhovnost kod ljudi. Verujem da to svako oseti na svoj način, i znam da ljudi mogu usavršavati tu sposobnost. Primećujem da kada određene ljude pogledam u oči, ne vidi samo oči, već vidim posebnu vrstu aure oko te osobe. Obojica su bili posebno produhovljene osobe. Isto tako, osim dobrote u ljudima, moguće je videti i zlo u ljudima. Dakle, moguće je sa tom duhovnom sposobnosti primetiti da li se osoba više naginje ka demonskoj strani. Isto tako, moguće je videti dobrodušne osobe, tada kod osobe vidim da je on moj brat, jer prati Hrista, ne prati tradiciju, niti kulturu, niti religiju, već prati Hrista. Za tu osobu više religija nema nikakav značaj. Za takvu osobu postoji Hristovo otkrivenje. Religija je uvek razlog za ratovanje, dok Hristovo otkrivenje znači da vam se Hristos otkrio. U tom momentu u čoveku se religija raspada i ona više nije zanimljiva. Važno mu je samo Hristovo otkrivenje. Tada ta osoba postaje vaš brat ili sestra i osećamo da imamo isti priziv, na istom smo putu ka Hristu. To je nešto posebno. To nazivam zajedništvom.
Svetu Liturgiju je zajedništvo. Šta znači zajedništvo? To znači da postajemo jedno. Sa takvom osobom imamo zajedništvo, čak i kada među nama međusobne formalne komunikacije. Vidite, U zajedništvu sa takvim ljudima, više nismo sami. Imamo ljude pored sebe koji su ratnici za Hrista. Zato sa takvim ljudima osećamo privlačnost. Uz to ide ljubav, koja je privlačna. Isto i u svetu kada se ljudi zaljube, jedni drugima su privlačni. Kao dečak imao sam suprotno iskustvo u Katoličkoj crkvi. Bio sam nateran da moram ići u crkvu. BIlo mi je rečeno, ako ne idem u crkvu, ići ću u pakao. Vidiš, to je najbrži način da pobegneš od crkve. A sada znamo, da je u Zapadnoj Evropi, u Protestantskoj crkvi, sve je u glavi i u mozgu. Ništa nije ostalo u srcu. Zbog toga, rekao bih da Katolička crkva ide ka samouništenju, jer nastavlja sa svojom moći da izaziva strah kod ljudi. Bojiš se sveštenika. Bojiš se Boga. On te stalno kažnjava. Dakle, ljubav tada postaje nešto nedostižno, nešto suprotno.
Bio sam u Indiji sedam godina. Bio sam hinduista i prošao sam puteve mnogih Guru-a. Nakon tih godina, upoznao sam oca Sofronija. Tada sam osećao, kao i kod oca Gavrila (Lepavinskog), kao da više nisam sam, osećao sam ljubav, tada više nema otuđenosti i samoće. Kada sam se poklonio svetim moštima svetog Vasilija u Ostroškom manastiru, tada sam osećao kao da su me njegove ruke zagrlile. Vidiš, u tom trenutku postajemo prijatelji sa svetiteljem. Isti takav osećaj imao sam pored Svetog Spiridona na Krfu. To je ljubav i ta ljubav je privlačna, dok sa druge strane nasuprot ljubavi je moć i ona je odbojna. To je velika greška u Zapadnoj Evropi od raskola koji je bio 1054. godine, kada je hrišćanstvo postalo više intelektualno i izgubilo srce. Hrišćanstvo je postalo nešto logično, analitičko. Oni su pričali o Bogu, dok smo mi u Pravoslavnoj crkvi razgovarali sa Bogom, sa Isusom Hristom. Razgovaramo sa Bogom, ne o Bogu. Ljudi koji to razumeju su privlačni. Inače, zašto su dobri sveštenici okruženi tolikim ljudima? Jer ljudi osećaju da zrače ljubavlju kao sunce svetlošću i toplinom, i to privlači ljude. To je moj cilj, cilj svih nas. Rekao je Sveti Jovan Krstitelj: "Ja moram da se umanjim, a On mora da raste". Dakle, naš stari čovek ili naš ego mora biti sve manji, a Hristos u nama treba da raste. Sveti Apostol Pavle kaže da moramo skinuti starog čoveka sa sebe, treba da ostavimo našu sopstvenu ljubav prema sebi i da obućemo nove haljine Hristove. Moramo se ponovo roditi. Dakle, to je moj odgovor kada sretnem ljude poput Svetog Sofronija i oca Gavrila, osećam da mi je lepo u njihovoj blizini. Tada mogu biti svoj. Ne moraš nositi masku da bi bio u njihovom društvu. To je važno i zato je predivno biti pored takvih ljudi.
Nenad Badovinac: Arhimandrit Gavrilo (Vučković) bio je poznat po pravoslavnom misionarenju na internetu. Bio je misionar koji je koristio savremenu računarsku tehnologiju u službi misije Pravoslavne Crkve. Kakvo je Vaše mišljenje o mogućnosti primene računarskih tehnologija i alata veštačke inteligencije u svrhu pravoslavne misije?
Klauss Kennet: Veoma jednostavan odgovor je da možemo koristiti sve dostupne alate i savremene i staromodne da širimo Božiju reč. Često tokom predavanja kažem, da bih čak otišao kod Jehovinih svedoka, ili u sekte, ili bih išao u pakao da širim ljubav, nauku i mudrost Hristovu. Dakle, računar daje mogućnost da misionarimo. Mislim da bismo trebali koristiti te mogućnosti računara, društvenih mreža i savremenih tehnologija, jer to su alati koji su nam dostupni u našem vremenu. Ako u nama postoji Hristos, tada treba da koristimo sve što nam je dostupno kako bismo širili ljubav Hristovu. Poenta je, naravno, da sednemo zajedno i da se pogledamo licem u lice. Potrebno je da se vidimo i osećamo jedni druge. Međutim, koristeći računar, taj lični aspekt nije prisutan. Tada je teže osećati, jer tada slušamo i radimo mozgom, dok manje koristimo osećanja, a iskustvo osećanja je bogatije.
Jednom sam pitam ChatGPT da kreira tekst o meni i nakon što sam pročitao taj tekst, tada sam shvatio da neću više pitati mašinu takvo pitanje, jer odgovor su bile samo činjenice, što je tačno, ali to nisam ja. Razumeš? U tom tekstu nije bilo niti duše, niti srca, a to je najvažinije, i nedostaje upravo to što je najvažnije. Tu nema radosti, nema osećanja, to je ledeno i hladno. Mislim da naše društvo koje vode predsednici Nemačke, Švajcarske, Kine, Rusije, svi žele da nas pretvore u robote, da ne mislite, već samo da slušamo. To je ono što je Hitler radio. Tako da računar može biti korišćen i u negativne svrhe, da nas neko radi sopstvenih ciljeva robotizuju kako bi nas pretvorili u hladne robote bez ličnosti, bez topline, ljubavi i humora. Dakle, ako ga koristimo na pozitivan način, tada možemo zahvaliti Gospodu što imamo još jedno sredstvo misionarenja, Možemo pomoću računara da motivišemo ljude da prihvate Hrista, i da im prenesemo poruku, ako ne probate Hrista, nikada Ga nećete upoznati.
Postoji lepa priča koju sam čuo kada sam bio hinduista u Indiji. Inače, volim mango, i bila je priča o tome šta je mango? Pokušajte objasniti detetu šta je mango? Ono naravno to ne zna. Možete mu opisati da je mango zelen ili žut, da ima oko 200 ili 500 grama. Možete ga naslikati da dete vidi mango. Naučnik može pogledati mango pod mikroskopom i da kaže detetu da je mango ovo ili ono. Ali dete ne zna šta je mango, ali vi znate, jer ste ga probali. Tek kada zagrizete mango, tek tada shvatite šta je mango i tada osetite da je ukusan. Tako je i sa verom. Možete o veri raspravljati, ali tek kada "zagrizete", tek tada osećate da li vam se sviđa ili ne. Nažalost, mi imamo sveštenike koji predstavljaju Hrista, a da oni koji nemaju ljubavi. Oni prodaju Hrista, ali taj ta njihova prodaja nije privlačna. Zato kažem da je ljubav privlačna. Dakle, moramo postaviti model misionarenja, i raditi na internet misionarenju da bismo bili uspešni u predstavljanju Hrista na način da ljudima bude privlačno prići Hristu i da Ga "probaju" i onda će ljudi ostati uz Njega i sa Njim.
Razgovor vođen u Beogradu 22.01.2024.
Klauss Kennet: Veoma jednostavan odgovor je da možemo koristiti sve dostupne alate i savremene i staromodne da širimo Božiju reč. Često tokom predavanja kažem, da bih čak otišao kod Jehovinih svedoka, ili u sekte, ili bih išao u pakao da širim ljubav, nauku i mudrost Hristovu. Dakle, računar daje mogućnost da misionarimo. Mislim da bismo trebali koristiti te mogućnosti računara, društvenih mreža i savremenih tehnologija, jer to su alati koji su nam dostupni u našem vremenu. Ako u nama postoji Hristos, tada treba da koristimo sve što nam je dostupno kako bismo širili ljubav Hristovu. Poenta je, naravno, da sednemo zajedno i da se pogledamo licem u lice. Potrebno je da se vidimo i osećamo jedni druge. Međutim, koristeći računar, taj lični aspekt nije prisutan. Tada je teže osećati, jer tada slušamo i radimo mozgom, dok manje koristimo osećanja, a iskustvo osećanja je bogatije.
Jednom sam pitam ChatGPT da kreira tekst o meni i nakon što sam pročitao taj tekst, tada sam shvatio da neću više pitati mašinu takvo pitanje, jer odgovor su bile samo činjenice, što je tačno, ali to nisam ja. Razumeš? U tom tekstu nije bilo niti duše, niti srca, a to je najvažinije, i nedostaje upravo to što je najvažnije. Tu nema radosti, nema osećanja, to je ledeno i hladno. Mislim da naše društvo koje vode predsednici Nemačke, Švajcarske, Kine, Rusije, svi žele da nas pretvore u robote, da ne mislite, već samo da slušamo. To je ono što je Hitler radio. Tako da računar može biti korišćen i u negativne svrhe, da nas neko radi sopstvenih ciljeva robotizuju kako bi nas pretvorili u hladne robote bez ličnosti, bez topline, ljubavi i humora. Dakle, ako ga koristimo na pozitivan način, tada možemo zahvaliti Gospodu što imamo još jedno sredstvo misionarenja, Možemo pomoću računara da motivišemo ljude da prihvate Hrista, i da im prenesemo poruku, ako ne probate Hrista, nikada Ga nećete upoznati.
Postoji lepa priča koju sam čuo kada sam bio hinduista u Indiji. Inače, volim mango, i bila je priča o tome šta je mango? Pokušajte objasniti detetu šta je mango? Ono naravno to ne zna. Možete mu opisati da je mango zelen ili žut, da ima oko 200 ili 500 grama. Možete ga naslikati da dete vidi mango. Naučnik može pogledati mango pod mikroskopom i da kaže detetu da je mango ovo ili ono. Ali dete ne zna šta je mango, ali vi znate, jer ste ga probali. Tek kada zagrizete mango, tek tada shvatite šta je mango i tada osetite da je ukusan. Tako je i sa verom. Možete o veri raspravljati, ali tek kada "zagrizete", tek tada osećate da li vam se sviđa ili ne. Nažalost, mi imamo sveštenike koji predstavljaju Hrista, a da oni koji nemaju ljubavi. Oni prodaju Hrista, ali taj ta njihova prodaja nije privlačna. Zato kažem da je ljubav privlačna. Dakle, moramo postaviti model misionarenja, i raditi na internet misionarenju da bismo bili uspešni u predstavljanju Hrista na način da ljudima bude privlačno prići Hristu i da Ga "probaju" i onda će ljudi ostati uz Njega i sa Njim.
Razgovor vođen u Beogradu 22.01.2024.
Decembar, 2024.