DOKUMENTARNI FILM
«‎Kako sam sreo svog duhovnog oca — arhimandrita Gavrila Lepavinskog»‎

Zovem se Nenad Badovinac, rođen sam 1977. godine u Bjelovaru, u Hrvatskoj. Nedaleko od mog rodnog mesta nalazi se manastir Lepavina kojeg sam posećivao još kao četrnaestogodišnjak. Tada premlad za dublje iskustvo duhovnosti, imao sam želju da saznam izvore lepote koju ikona Presvete Bogorodice Lepavinske nosi u sebi. Tamo sam upoznao igumana, arhimandrita Gavrila Vučkovića
za kojeg se ispostavilo da će biti moj duhovni otac pod čijim ću rukovodstvom upoznavati duhovni svet. Upravo njemu, mom duhovnom ocu posvećujem priče koje slede.
Autor: Nenad Badovinac,
Snimatelji: Miodrag Milić & Nenad Badovinac,
Montaža: Goran Milovanović,
Produkcija: TV Hram.

Biografija o.Gavrila: Gavrilo Vučković (svetovno Bora Vučković) rođen je 10. maja 1944. u selu Duboka kod Kučeva.
Bio je pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Lepavine. Dečak Bora, kasnije Arhimandrit Gavrilo, ostao je vrlo mlad bez majke, a sa 14. godina ostao je i bez oca. Kao iskušenik, sa 17 godina, došao je u manastir Tumane krajem aprila 1961. godine. Zamonašen je u rasu na Veliku subotu 1964. godine u manastiru Rakovici. Čin postriga izvršio je episkop Sava moravički, a priveo arhimandrit Milutin, kasnije episkop timočki, po završetku Bogoslovsko-monaškog seminara
školske 1963/64. godine. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Germana, iste godine otac Gavrilo odlazi u manastir Svete Pećke patrijaršije...

Istorija manastira Lepavine: Manastir Lepavina se u istorijskim dokumentima spominje od 1550. godine, smešten je na blagoj padini Kalničkog gorja, među brežuljkasnim pašnjacima. Taj tihi prostor ispunjava blagi žubor svete vode koja vekovima izvire ispod oltara posvećenog čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske. Manastir Lepavina nalazi se u selu Lepavina u Hrvatskoj i podjednako je udaljen od gradova Koprivnice, Križevaca i Bjelovara. Manastir Lepavina pripada Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj, ali ima čvrstu istorijsku vezu sa manastirom Hilandar na Svetoj Gori. Osnivač manastira je monah Jefrem (Vukodabović), koji je došao iz manastira Hilandar i u 16. veku u Lepavini podigao manastir. Život lepavinske obitelji vekovima je bio organizovan po uzoru na hilandarski način života. Lepavinski iguman, kao glava monaške porodice, okupljao je oko sebe bratiju, koja je održavala hilandarski tipik života. Za manastir Lepavinu neraskidivo je vezana čudotvorna ikona Bogorodice Lepavinske kojoj se pripisuju isceliteljske moći...

Misionarski rad oca Gavrila: U današnjoj emisiji govoriću o važnosti misionarskog rada arhimandrita Gavrila koje je radio putem savremenih internet tehnologija i Društvenih mreža. Naime, po povratku sa jednog od naših putovanja, otac Gavrilo i ja vratili smo se u manastir Lepavinu. U jednom trenutku sam u uglu sobe, u kojoj se nalazi biblioteka, primetio prvi Očev računar, na kojem je otac Gavrilo učio i savladavao rad na računaru i internetu. Taj računar nije godinama u funkciji. Neobično mi je drago što sam naišao na taj stari računar, i što sam se baš sada setio naših prvih, početničkih dana u kojima smo se otac Gavrilo i ja dogovarali oko izgleda prve manastirske veb stranice i na kojem je otac Gavrilo obavljao svoj jedinstveni model internet misionarenja. Koristeći taj organizacioni model, otac Gavrilo je postao jedan od najpoznatijih internet pravoslavnih misionara u svetu.

Gostovanje na Konferenciji o digitalnim medijima u Atini: Na petnaestogodišnjicu rada na internet misionarskim projektima otac Gavrilo me pozvao da me obavesti da je pozvan da učestvuje na Prvoj međunarodnoj Konferenciji o digitalnim medijima, koja je od 7. do 9. maja 2015. godine održana u Atini i to pod pokroviteljstvom njegove svetosti Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, Instituta za istraživanje, očuvanje i promociju duhovne i kulturne tradicije „Sveti Maksim grčki" iz Grčke, duhovno orijentisanu veb stranicu 'Pemptousia' iz Grčke, Pravoslavnom hrišćanskom mrežom "OCN" iz Amerike i Odeljenja za veronauke Moskovske patrijaršije 'Bogoslov' iz Rusije, kao i uz suorganizaciju manastira Vatoped sa Svete Gore.

Duhovni razgovori sa ocem Gavrilom: Otac Gavrilo je često bio gost u Beogradu. Njegovi prijatelji i duhovna deca su se radovali njegovom dolasku. Saznavši za jedan od Očevih dolazaka, hteo sam da osmislim način na koji bih Oca što bolje ugostio. Ocu Gavrilu sam mogao da ponudim samo svetovne stvari, ali bio sam siguran da su mu one bile potpuno nezanimljive. Zato sam mu ponudio ono što on najviše voli – duhovne razgovore. Dočekao sam oca Gavrila u manastiru Vavedenje u Beogradu, bili smo gosti igumanije mati Anastasije i mati Mihaile u čijoj smo keliji sa mati Mihailom popili kafu. Mati Mihaila se pridružila našim duhovnim razgovorima o molitvi. Ona se decenijama bavi rukodeljem, tako da su njene ruke do sada proizvele ko zna koliko brojanica.

Poslednji dani zemnog života oca Gavrila: Iscrpan misionarski rad i dugotrajno sedenje ispred računara, dovelo je do toga da se zdravstveno stanje oca Gavrila pogorša i on je oboleo. Lekari su lečili oca Gavrila, ali bila je potrebna rehabilitacija. Lekari su savetovali da otac Gavrilo nastavi svoju zdravstvenu rehabilitaciju u banji Mlječanici koja se nalazi u Republici Srpskoj, i za koju je otac Gavrilo govorio da je banja Vitezda. Boraveći na lečenju u banji Mlječanici, otac Gavrilo je takođe misionario putem interneta.

Duhovni oci u našim životima: Otac Gavrilo imao je jednu veliku želju, a to je da se jednog dana ponovo vrati na Svetu Goru, gde je proveo trinaest najlepših godina svog duhovnog života. Poslednjih godina svog zemnog života bio je svestan da se zbog zdravstvenih problema i potrebe za neprestanim nadzorom lekara tamo ne može vratiti. Lično mi je rekao jedan od hilandarskih monaha da bi hilandarski monasi veoma voleli da se on vrati na Svetu Goru. Za života oca Gavrila to se nije ostvarilo. Verujem da to nije samo vezano za činjenicu da je on bio lošeg zdravstvenog stanja i da je imao potrebu za stalnim lekarskim nadzorom, već i sa činjenicom da nije tek tako mogao ostaviti svoju brojnu duhovnu decu i otići na Svetu Goru.

Možete pogledati verziju kratkometražnog dokumentarnog filma (25 min) u produkciji TV Hram: