U zagrljaju mirotočive ikone
Bogorodice Lepavinske

Nedavno sam posetio rodni grad Bjelovar i oca koji se nalazi u Domu za starija lica. U međuvremenu pričao sam i sa
gospođom J. koja mi puno pomože oko porodičnih obaveza. Pre povratka u Beograd planirao sam posetu manastiru Lepavini. Veče pre polaska za manastir Lepavinu razgovarao sam sa gospođom J. i slušao njenu životnu priču. Ispričala mi je kako je 90-tih godina ostala bez svog sina koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Njen stariji sin zvao se Dado koji je imao svega
sedamnaest godina kada je poginuo. Dado je jednog dana sa svojim drugarima planirao odlazak iz Bjelovara u Zagreb. Sedeo je u autu na zadnjem sedištu u sredini. U jednom momentu ispred auta pojavio se kamion koji je izišao sa sporednog puta i vozač automobila u kojem je bio Dado je naglo zakočio. Od sile kočenja Dado je izleteo sa zadnjeg sedišta kroz prednje staklo na cestu i poginuo je. Sa puno saučešća i sažaljenja slušao sam ovu tužnu priču koju je pričala gospođa J. Rekao sam da ću sutra u manastiru Lepavini prineti sveću za pokoj duše njenog sina, ali sugerisao sam i njoj da ona to češće uradi u crkvi u Bjelovaru. Rano ujutro pomalo umoran, ali spreman za putovanje, krenuo sam iz Bjelovara za manastir Lepavinu. Spremio sam kofer i krenuo sam da bih na vreme stigao na početak Svete Liturgije. Vozio sam polako. Inače ne vozim brzo čak i kad kasnim, jer na cesti iz Bjelovara do Lepavine ima mnogo nepreglednih zavoja. U jednom momentu iz suprotnog smera prilazio mi je kamion i lagano je sa leve strane pristao na moju desnu stranu. Upalio je sva četiri žmigavca i ja sam mu se približavao. Čim sam mu se približio, gledao sam da ga lagano zaobiđem. Kada sam mu prišao video sam natpis koji je bio ispisan ispod prednjeg vozačevog stakla, a iznad registarskih oznaka. Na natpisu je pisalo "DADO". Jako sam se iznenadio ovom natpisu, kao i činjenici da sam na registarskoj oznaci video da je kamion iz Zagreba. Čim sam došao u Lepavinu, kupio sam sveću i prineo je za pokoj duše D.

Poklonio sam se pred čudotvornom ikonom Bogorodice Lepavinske. Uskoro je počela Sveta Liturgija koju je služio otac Vasilije. Stao sam uz brata Slavišu i zajedno smo učestvovali u Liturgiji i zajedno smo doživeli toplinu molitve i lepotu ikonostasa koji često svojom lepotom greje naša srca. Na kraju Liturgije brat Slaviša koji živi u Beču mi je ispričao priču koju je čuo od jedne žene iz Beča. Ona je bolovala od tumora na dojci. Otišla je u manastir Tumane da se pokloni Svetima, Zosimu i Jakovu. Prišla je kivotu u kojem se nalaze posmrtni ostaci svetitelja i pomolila se svojim rečima onako kako ona zna i nakon toga je izašla iz hrama. Sledećeg dana na redovnoj kontroli u bolnici, lekari su se zaprepastili i začudili, jer tumora više nije bilo.

Posle Svete Liturgije, zajedno sa bratom Slavišom i bratom Sinišom otišao sam u trpezariju u kojoj je bilo posluženje kafom. U trpezariji je bio lepavinski iskušenik Stefan. Sa Stefanom sam razmenio mišljenja o tvorenju Isusove (umne) molitve. Razgovarali smo kako je najvažnije pokajanje. Često se dogodi da se tokom tvorenja Umne molitve dogode viđenja i priviđanja, ali komentarisali smo kako onaj koji tvori ovu molitvu ne sme da pribegne takvim priviđenjima. Najvažnije je da molitvenik ima pokajanje i podsvesno znanje da je grešniji, kako kaže jedan svetitelj, čak i od zemlje po kojoj hoda. Sve ostalo, poput razmišljanja da postajemo jači tokom tvorenja Umne molitve, ili osećaj snage koje dolazi iz srca, sve je to samo umišljenje. Za to vreme kada smo brat Stefan i ja pričali u trpezariji, iz kuhinje se širio zanimljiv miris ručka, pečene ribe. Pre posete kuhinji otišao sam kod brata Vlade koji prodaje sveće i koji je imao jedan poklon za mene. Jedva sam dočekao da vidim o kojem poklonu se radi.

Ova ikona postala mi je neobično draga, jer ima veliku sličnost sa ikonom Bogorodice Lepavinske. Od danas razmišljam o načinu kako bih mogao da se poklonim originalu ove ikone koju je naslikao Sveti Apostol Luka i koja se nalazi u Rimu. Kada je tokom popodneva otac Vasilije čitao molitvu za zdravlje ispred Čudotovrne ikone Bogorodice Lepavinske, ja sam ikonu koju sam dobio na poklon stavio na posvećenje verujući da ću uz blagoslov Bogorodice Lepavinske jednog dana da se udostojim poklonjenja ispred originalne ikone "Spasenje Naroda" u Rimu.

Želim da vam ispričam još jedan interesantan doživljaj koji je usledeo posle molebana za zdravlje. Sa ocem Vasilijem krenuo sam do njegove kelije kako bih mu pomogao oko detalja na računaru. Zastao sam ispred ikone koja mirotoči i o kojoj sam pisao u jednom od prethodnih postova. Taj tekst možete pročitati ovde. Sada sam primetio da ikona još više mirotoči i da je ispod nje postavljena vata koja je natopljena mirom. Prekrstio sam se ispred ikone i celivao je. Nekoliko trenutaka stajao sam ispred nje kako bih se divio onome što sam video. Šaljem slike tako da možete i vi da pogledate ikonu iz koje teče miro. Setio sam se i čuda kada je kopija ikone Bogorodice Lepavinske hodala po zidu u obliku krsta u kući jednih vernika u Bjelovaru.

U to vreme u manastirskoj kuhinji, otac Marko je zajedno sa ljudima koji pomažu, pripremao ribu za ručak koji je kasnije poslužen za sve vernike. Cela kuhinja je mirisala na predivni specijalitet oca Marka. Glavna kuharica koja pomaže ocu Marku je gospođa Marija, iznenadio sam se kada sam je video sa štakama, ali ona je pre nekoliko dana pala i slomila kuk. Gospođa Marija ne odustaje od teških manastirskih poslova, jer često svojim doprinosom pomaže manastirskoj bratiji. Uvek me obraduje kada vidim srčanu želju ljudi da svoj doprinos prinesu Manastiru Lepavini. Ovde svaki uloženi trud Bogorodica Lepavinska vidi i nagradi. Prišao sam stolu na kojem je bio poslužen suvi sir. Brat Nikola je bio pored sira i pozvao me da ga probam. Poseban okus i miris zadržao me pored Nikole tako da smo pokrenuli interesantan razgovor. Pričao sam sa Nikolom koji kaže da mnogi ljudi dolaze sa problemom tumora probavnih organa. To je posledica naše nekvalitetne ishrane. Hrana se zadržava u našem organizmu duže, jer organizam teško probavlja ne kvalitetnu hranu. Nikola kaže da nam je zato potrebna detoksikacija organizama i dodatna briga o zdravoj ishranu. Prošetao sam oko manastira kako bi doživeo detalje kojima je manastir Lepavina bogat, a to su iskustva ljudi sa kojima uvek rado porazgovaram. Ispred hrama sam upoznao gospođu Svetlanu iz Bijeljine. Ona je pričala da je njena ćerka bila slepa do svoje šeste godine. Sada devojka ima oko dvadeset godina. Svetlana je pričala kako je došla u manastir Lepavinu i dobila je ulje sa blagoslovom ikone Bogorodice Lepavinske. Kada je došla kući namazala je oči svojoj ćerki. Nedugo nakon toga, kada je Svetlana nešto radila u kuhinji i kada su joj šiške padale na oči, ćerka od šest godina joj se obratila i pitala je: "Mama, zašto ne popraviš šiške". A mama joj je tada nesmotreno odgovorila. Ma šta ti znaš za moje šiške i kada je to izgovorila shvatila je da je devojčica progledala. Kada je došla k sebi i pogledala ćerku ona se zaprepastila. Njena ćerka je progledala, prvi put u životu, pošto je bila slepa od rođenja do svoje šeste godine. Gospođa Svetlana je danas došla u Lepavinu da se zahvali Presvetoj Bogorodici. Blagodarim i ja Presvetoj Bogorodici što sam i ja toga dana bio u Lepavini kako bih čuo ovu priču.

Često putujem i istražujem svet koji me okružuje. Teško je povući granicu tog sveta koji posećujem, ali teško je i zabeležiti sva prirodna, istorijska, i duhovna bogatstva koja upoznajem. Duhovno nasleđe blaženopočivšeg arhimandrita Gavrila (Lepavinskog) mi je veliki podstrek za putovanja, jer mi donosi nova iskustva koja želim zapisati. Radujem se i činjenici da mnoga od takvih iskustva mogu podeliti sa vama. Moji učitelji života su neprestano sa mnom na mojim putovanjima i oni mi pomažu da potpunije doživim svet koji me okružuje.