UVOD

Dana, 19.11.2022. na moj zahtev, vodio sam jedan interesantan razgovor sa gospodjom Jelenom. Na to me potaklo njeno životno iskustvo. Jelena je bila tri puta u manastiru Lepavini. Prvi put sa svekrvom, drugi put sa mužem, a treći put sa sinom. To je bilo na Veliku Gospojinu, i njen sin Saša kaže pa idemo. TAda su se svi prvi ut susreli sa crkvom sa pravoslavljem. Sve je to došlo od potrebe. JElena je osetila potrebu. Sin je stajao iza nje.

Ona je pomislial u sebi "Boze toliko si velik, ali molim te izlječi svog sina". Molim te da njegovu bolest prebaciš na mene. Tada je Jelena stavila ruku na njegovu glavu. Sinoc ju je zabolilia glava. Njen sin je imao problema sa glavom do tada, a od tada je i nju počela boliti glava. Nece govoriti svome sinu, ali primećuje da se on manje žali na bolove u glavi.
Ona je izgibila ćerku, i muža, ali je kuću gradila sa svojim svekrom.

Prvi susret sa Lepavinom: Živela je u Bjelovaru. Negde davne 1968. godine bila je sa Svekrvom. Isto na Veliku Gospojine. Puno ljudi je islo is sela Tresnjevice. Posle službe su išli u kram, bilo je puno ljudi katolika i svi su se slagali i zajedno veselili zabavi u kramu. Posle tog dolaska uvek je imala potrebu da ide. Uvek se secala da na taj dan je u Lepavini služba i kram. U njenom životu pojavio se čovek koji nosi srce njenog upokojenog sina. Pričala mi je o tome. Priča počinje ovako: Kaže da je 21.6.1990. godine zadnji put videla svoga sina. Došao je pred nju na posao. Imao je belu vestu i vozio ju je kući na motoru. Jelena priča: Na moj rodjendan je to bilo. Sin je otisao kod Čede Smiljanića pomoć mu gradit na kući. Ujutro je otišla na posao i nije videla sina puna tri dana, i onda 24.06. kućna prijateljica koja je često dolazila u kući došla je tog dana. Jelena je osetila neki nemir u sebi. Ta dva-tri dana stalno i mislala sam nešto će se dogoditi. Došla je tada moja susjeda i zove me na vrata. Kad me vidjela kaze: Jelena šta je sa vama? Ankice, kod mene će se nešto dogoditi. Još danas će se kod mene nesto dogiditi. Ja sam tada izasla kroz dvoriste, vrata od dvorišta su bila otvorena. Ja sam došla na izlaz iz dvorišta i vidim moju kolegicu u naručju drzi malo djete. Jelena kaze: Ankice nesto ce se desiti danas. Ona je otisla kod susjede i popila lek za smirenje. Vidjela je da je njen mlađi sin Saša koji je tada došao kući da je uplakan. Kad je Jelena vidjela Sasu kada plače. Pitala ga je šta je napravio? Kaze Saša nisam ja nego Damir. Jelena je tada otišla na ulicu i rekla je: Moj sin je mrtav.
Kada je muž došao kući, tada su otišli u Zagrebi u bolnicu gde je ležao sin Damir. Jelena kaže da je njen sin Damir sebi predvideo smrt. On je 23.06. otisao u Zagreb da vidi i da kupi odjeću. U autu je bilo pet ljudi, ali nikom nije ništa bilo od njih petoro, već samo je Damir nastradao. Saša ga je budio ujutro i Damir je rekao bratu da ga ostavi da još malo spava. Ali jako sam ruzno sanjao. Rekao je Damir Saši: sanjao sam da sam išao za Zagreb i da su me vozili u bjeloj plahti. Ali nemoj to reći mami, jer me nece pustiti u Zagreb. Dado je bio jako lep i fin momak. Devojčice je često dovodio kući da ih upozna sa mamom. U medjuvremenu nisu puštali Jelenu u bolnicu da se približi upokojenom sinu. Prošlo je tri dana. Kada je doktor koji je preuzeo Dadu pitao gde su ostali kolege doktroi i tada je doktor rekao da imaju srce za doktora koji je imao u nemačkoj čoveka kome treba implantirati srce. Tri dana, kako bi izvadili srce držali su Damira na aparatima. Dado je za života rekao da u slučaju svoje smrti želi donirati svoje organe kako bi drugome pomogao. Dado je imao 17 godina. Tada je Jellena rekla svome muzu: "Nek neko živi ako nema mog sina".
PRSTEN
Dado je pitao mamu za 17. rodjendan: Znas mama ja bi voleo da imam prsten ko Mišo. Tada je mama i tata kupili Dadi prsten. I svako jutro staljao je svoj prsten. Tada nekoliko dana nije bilo prstena po noći, i mama prati i kaze da nema prstena. Mama ga pitala a gde je tvoj prsten, Dado kaze pa tu je. Nakon par dana.: Hocu da vidim prsten, a DAdao kaze : mama moram ti reci nesto: nemoj se ljuti a ja sam posudio prsten svom kumu. Mama je rekla to si sada napravio ali da to nisi napravio. Jer ne mozemo traziti ga nazad. ne mozemo ga traziti da nam vrati prsten. Ali kazu, još nisu Dadu dovezli. Kum je došao na dan sahrane. Kad su dovvezli Dadu mrtvog, mama kaze Kumu, onaj prsten sto ti je Dado posudeo nek ti ostane. Ali kum se zagledao u Jelenu i nije nista rekao ali da nije uzeo prsten. Kumo nisam nikad posudio prsten od Dade. Ali šta je bilo sa prstenom?
Jedna zena je Jeleni rekla da je Dado sa kolegom bio kod da mu je gledala na karte. Pita Jelena Katu tu ženu: i ona kze, nisam mogla odbiti tDadu . ona mu je rekla: ti ćeš biti velik čovek, tvoje srce će putovat daleko. Kad je Dado došao, ona je znala da će Dado biti velik čovek, ali ona je mislisla da će zaljubit i daleko živet. Ali ona je videla da će on pogunut i nije verovala i nije mogla nikm reći. Ona je kasnije szhvatila da nešto neće biti u redu. Rekla mu je imaš jedan poklon koji jako voliš ali ostavićeš ga nekome koga voliš aali volite se kao pas i maška. Vidiš ovaj prsten volim najviše i nedam nikome. Ali daćeš ga, i on je prsten dao svom susjedu, on je išao na spoj i drebalo mi je. Ono što dobiješ od nekoga za poklon, to cijeni. Ne daj nikome. dečko mu nije stigao vratit i doneo je prsten Saši, Damirovom mladjem bratu.
Video je Dado da je njegovom kolegi tata kupio prsten.
NAKON UPOKOJENJA
Jelena kaze: Osetim krila i osetim bol i oseti na ramenu golub i kupio je mrcice i jela je kolač kojeg je Dado volieo. Ona je to sanjala i tog golulba da je kupio mrvice od tog kolača. To je bilo za 40 dana. Odmah je sutradan Jelena ispekla taj kolač. Isto pre 40 dana, imali su hodnik a dečka soba je bila u produžetku. Jelena je bila u spavaćoj sobi a Saša u svojoj sobi a Damir u hodniku. Jelena kze da zna i čuje kako njih vojica razogvara. Dado i Sasa kada sa du razgovarali. Kaze Sasa, Dado pa ti si umro, a Dado kaze pa jesam, ali me neće tamo kazu da još nije njegovo vreme. Pa zasto si odlazio ako ti nije vremen, pa kaze Dado, tako su hteli tata i njegova "prijateljica" Marija.
MAGIJA i UPOKOJENJE
Tvoj sin je otišao nasmejan i bio je uvek nasmejan ali kaze jer je otišao nasjeman jer je otišao umesto tebe. Ja nisam mogla to prešutiti, nije radila dva meseca. sve je dobro dok ne mora napisati datum na njega, počnu joj se ruke trest. On je povezao sa živcima. ali ne moze da poveže božiju i drugu stranu. Da je to bilo namenjeno Jeleno da se reše nje. Zakonano je , vide se vrata do susjeda. Veli tu dole je to zakopano. Ja nisam to išla tražiti, nije htela a ima jedan čovek sa kojim je otišla razgovara. Pogotovo u tim teškim ptrenucima kad se čovek hvata za slam, verovala u sve. Pop iz Bjelovara su se družili, sa ocem Dušanom Stevanovićem. Oni kad su došli u Bjelovar dolazili su kod Jelene. Toliko je nagovarao da daju DAdu za sveštenika, a Dado kaze, jel nemate se s kim druzit nego sa popom :) To je bilo u kući u Radničkom naselju. Tamo su imali svoju kuću koju su menjali za kuću u Grđevcu. Ta žena je otišla kasnije iz radničkog naselja. Muž je umro još 1996. Jelena je ostala živa i sve joj je sada teško.
Otac Dušan kada je Jelena mu rekla za san i goluba, tao joj je ikonicu i kaže metnite ikonu pod glavu i mislite više na ikonu. On zna da nisu bili pobožni. Milan njen muž je klao i otac Dušan kaze, u nešto morate verovati: ili u Boga ili u onu drugu stranu", ali u nešto morate verovati. I kada je rekla popu u Grđevcu, njeni su imali Krsnu slavu, i Saša nije primetio da ide auto, i staje kod susjede. Ali se ta susjeda nijekrstila ali održava slavu njenih roditelja. Svestenik posveti kuću njeni i dodje do Jelenine i Sašine kuće. u tu kuću iz koje su prethodni vlasnici otišli u Srbiji. Kaze da je tu bio gazda pravoslavac kome je svesenik dolazio i pita Sasu da li moze da zadje. Mada Sasina žena ne prima popove.
PRSTEN
Saša kada se oženio prsten od Dade je dao svojoj ženi. Tako se desilo
16:32 minuta sa snimke..