Vratićemo se na kratko na Veliku sredu, 12. aprila 2017. godine, kada je nešto posle 22 sata, u Gospodu usnuo iguman lepavinski arhimandrit Gavrilo (Vučković). TV Hram napravio je prilog u kojem je napisano:
Večan ti spomen, dostojni blaženstva i oče naš Gavrilo! Od tada nas je otac Gavrilo fizički napustio, ali duhovno je i dalje uz nas.
Otac Gavrilo je mnogima uspeo na delu da pokaže šta znači „duhovni otac". To nije osoba koja postavlja stroga pravila i koja kažnjava svoju duhovnu decu za neposlušnost. Otac Gavrilo je želeo da svoja duhovna čada poduči ljubljenom Božijem zakonu. Kada shvatimo pouku koju smo dobili živeći proed oca Gavrila, biće i dalje važno da prihvatimo životni izazov poslušanja njegovim duhovnim poukama i delima koje je iza sebe on ostavio. No, to je duhovna borba sa samim sobom i sa svojom samovoljom.
Kako smo upoznavali oca Gavrila tako smo shvatali važnost duhovnog oca u našim životima koji i dalje zrači dobrotom i dubinom duhovnosti, jednaku onoj duhovnosti koja se može pronaći jedino u skitovima Svete Gore Atonske. Duhovna veza sa našim duhovnim ocem, arhimandritom Gavrilom nije prekinuta, ona i dalje postoji, živa je, nastavlja se bez obzira na njegov fizički odlazak iz ovog materijalnog sveta.