Zapisi i reportaže
iz Slaveoserbije
iz Slaveoserbije
Katarina Velika (Lužička Srpkinja iz danasnje Nemacke) poklonila je 1752 imanja Srbima na tlu Ukrajine. Za preseljene su formirane dve posebne teritorije: Nova Srbija (postojala od 1752 do 1764) i SlavenoSrbija (postojala od 1753 do 1764). U te oblasti je tada naseljeno preko 50.000 Srba. Srbi su naseljima u Novoj Srbiji davali imena iz starog zavičaja u Panonskoj niziji. Smatra se da su zgradnjom naselja, vojnih objekata, saobraćajnica, organizovanjem privrede, trgovine, zanatstva, zemljoradnje i stočarstva postavili temelje za razvoj ovih delova današnje Ukrajine.
ЦАРИЦА КАТАРИНА ВЕЛИКА ИМА СРПСКЕ КРВИ: Најмоћнија жена у историји Русије је потомак Срба, а ево и којих
ИМПЕРАТОРКА сверуска Катарина Друга Велика, која је суверено владала 34 године и остала упамћена као најмоћнија жена, не само у руској, већ и добрим делом светској историји, изданак је Срба.
ИМПЕРАТОРКА сверуска Катарина Друга Велика, која је суверено владала 34 године и остала упамћена као најмоћнија жена, не само у руској, већ и добрим делом светској историји, изданак је Срба.
Када се 1727. године кнез Кристијан Аугуст од Анхалт-Цербста оженио Јоханом Елизабетом од Холштајн-Готорпа, невестом из имућне и угледне породице, чинило се да ће једини задатак овог сиромашног племића са не тако успешном војном каријером бити тај да са супругом својој лози обезбеди мушког наследника. Не улазећи претерано у то како је све то могло изгледати, али породица која је жељно ишчекивала мушко, морала се помирити да је, у пола три изјутра, 21. априла 1729. године шеснаестогодишња Јохана од Холштајн-Готропа на свет донела женско. Родитељи који су толико желели сина који ће једном наследити оца као кнез од Анхалт-Цербста, ни слутили нису да ће ова девојчица, која је тог балтичког јутра, у Штетину угледала свет, бити њихово највеће постигнуће и да ће, управо због ње, њихово име бити препознатљиво док год постоји свет. Девојчица је добила име Софија Августа Фредерика. Дипломатска игра и умеће једног од највећих државника осамнаестог века Фридриха Другог Великог Пруског у жељи да личним контактима путем рођачких веза преко линије Холштајн-Готорп руску пажњу, уместо ка Бечу усмери ка својој земљи довешће у главну улогу петнаестогодишњу девојчицу Софију Августу Фредерику од Анхалт-Цербста да се 29. јуна 1744. године вери за будућег наследника руског престола и нећака тадашње царице Јелисавете- Петра, блиског рођака Софијиног и сина од Карла Фридриха, војводе од Холштајн-Готорпа. Чином веридбе обављен је и прелазак будуће цареве супруге у православну веру, када је и добила ново име по којем ће постати позната на све четири стране света- Катарина. Неспособни Петар ће, након смрти своје тетке бити овенчан царском круном као Петар Трећи и само након 186 дана владавине, 1762. године у завери бити збачен са престола на који ће сести његова супруга Катарина. Остало је историја. Оно чиме се бавимо, а није политичко умеће и бриљантност стратешког мишљења Катарининог, јесте њено порекло, које по мајчиној линији води до Србије, а након свега образложеног, читаоцу ће бити јасно одакле Катарини владарски ген и снага да на бојном пољу увек излази као победница.
Већ поменута мајка царице Катарине Велике, Елизабета, из војводске породице Холштајн, ћерка је Кристијана Аугуста од Холштајн-Готорпа. Његов отац је Кристијан Алберт, војвода од Холштајн-Готорпа, а он је био син Фредерика Трећег, војводе од Холштајн-Готорпа. Отац Фредерика Трећег био је Џон Адолф, војвода од Холштајн-Готорпа, а његов отац је Адолф од Данске, син Фредерика Првог, краља Данске и Норвешке и први који је понео титулу војводе од Холштајн-Готорпа и Софије од Помераније.
Софија од Помераније је ћерка Ане Јагелонске, Пољске принцезе, а Софију је родила Елизабета краљица Пољске и велика војвоткиња Литваније. Даље, Елизабетина мајка, такође Елизабета ћерка моћног Жигмунда Луксембуршког, цара Светог Римског Царства и Барбаре Цељске која је потекла из породице грофова Цељских, а чији отац Херман Други, гроф Цељски је син Катарине, ћерке Стефана Другог Котроманића чија мајка је Јелисавета Немањић- ћерка Стефана Драгутина, српског краља.
Као што видимо, поједноставивши компликоване и замршене рођачке односе путем којих су крунисане главе шириле политички утицај и снагу на међудржавном плану, долазимо до податка да је Катарина Велика потомак српског краља Стефана Драгутина, који је био син Уроша Првог Великог, а унук Стефана Првовенчаног и праунук родоначелника српске династије Немањића и утемељивача српске државитворности Стефана Немање. Ова, по свему изузетна жена је, као што видимо, по овде изложеној линији , српске крви и потомак Немањића!
Већ поменута мајка царице Катарине Велике, Елизабета, из војводске породице Холштајн, ћерка је Кристијана Аугуста од Холштајн-Готорпа. Његов отац је Кристијан Алберт, војвода од Холштајн-Готорпа, а он је био син Фредерика Трећег, војводе од Холштајн-Готорпа. Отац Фредерика Трећег био је Џон Адолф, војвода од Холштајн-Готорпа, а његов отац је Адолф од Данске, син Фредерика Првог, краља Данске и Норвешке и први који је понео титулу војводе од Холштајн-Готорпа и Софије од Помераније.
Софија од Помераније је ћерка Ане Јагелонске, Пољске принцезе, а Софију је родила Елизабета краљица Пољске и велика војвоткиња Литваније. Даље, Елизабетина мајка, такође Елизабета ћерка моћног Жигмунда Луксембуршког, цара Светог Римског Царства и Барбаре Цељске која је потекла из породице грофова Цељских, а чији отац Херман Други, гроф Цељски је син Катарине, ћерке Стефана Другог Котроманића чија мајка је Јелисавета Немањић- ћерка Стефана Драгутина, српског краља.
Као што видимо, поједноставивши компликоване и замршене рођачке односе путем којих су крунисане главе шириле политички утицај и снагу на међудржавном плану, долазимо до податка да је Катарина Велика потомак српског краља Стефана Драгутина, који је био син Уроша Првог Великог, а унук Стефана Првовенчаног и праунук родоначелника српске династије Немањића и утемељивача српске државитворности Стефана Немање. Ова, по свему изузетна жена је, као што видимо, по овде изложеној линији , српске крви и потомак Немањића!
Putopisi iz Češke
Karlovy Vary je jedno od najpoznatijih banja u Evropi. Nalazi se na zapadu Češke, nedaleko od granice sa Nemačkom. Ovo mesto već vekovima privlači aristokratiju. Kada smo došli u Prag susreli smo se sa Bojanom i Sanjom koji su sa velikim oduševljenjem krenuli sa nama u posetu Karlovim Varima.
Boravak u Češkoj bila je prilika za putovanje tragom srpskih vojnika koji su stradali daleko od svoje otadžbine. Naše putovanje nas je odvelo iz Praga do Karlovih Vari, i kasnije do jednog od najznačajnijih srpskih memorijalnih mesta u Češkoj – spomen područja Jindrihovice.
Nakon Svete Liturgije u hramu Svetog Ćirila i Metodija u Pragu, upoznali smo se sa istorijom ovog svetog mesta koji čuva priču o mučeničkom stradanju Svetog Gorazda, koji je širio pravoslavlje u Češkoj i stradao od nacista u Drugom svetskom ratu.
Na zapadu Češke, na stenovitom uzvišenju iznad reke Ohře, ponosno stoji dvorac Loket – srednjovekovna tvrđava koja kao da je istrgnuta iz stranica bajki. Njegovi impozantni kameni zidovi kriju vekove istorije, legende o zmajevima i priče o kraljevima, zatvorenicima i alhemičarima.
Рјурик је био потомак и 14. колено цара Авуста Октавијана из етрурско-тројанског царског рода Дардана. Друге две кључне фигуре историје Руси били су (после Рјурика) велики благоверни руски кнез Александар Невски и највећи руски цар Иван Грозни. А потом је руска обавештајна служба могла да на трон доведе царицу Јекатерину. Циљ је био мистички – обновити древну етрурско-тројанску династију Рјуриковича која је прекинута након што је отрован Иван Грозни и наставити посао изградње Трећег Рима у новим историјским условима кад је Британска империја постала Трећа Картагина. Руска царица Катарина Велика није била Немица, већ западна Словенка која је игром судбине одређена да у Русији обнови династију Рјуриковича који су са власти збачени током смутних времена. Она се родила у граду Шверину (бивши словенски Зверин) у земљи словенских племена (Лужичких Срба). Српска принцеза била је из тројанског рода потомака Антенора који су дуго времена владали територијом Немачке (Баварском, Швабијом и Померанијом), Аустријом и Швајцарском. У IX веку њен род лужичких Срба (сораба) ородио се са Рјуриковичима. Ћерка Рјуриковог брата Синеуса, Ана, удала се за сорабског кнеза Драгумира који је владао Унутрашњим Нориком (на терторији савремене Баварске и Аустрије)
Пржеваљски био је члан тајне организације „Света дружина”. То је била илегална монархистичка организација у Руској империји, основана за борбу са терором одмах после убиства цара Александра II 12. марта 1881. годне. Основни организатор Дружине били су гроф П.П. Шувалов и гроф И.И. Воронцов-Дашков. Света дружина направила је моћну обавештајну мрежу: број чланова Дружине био је око 800 људи, док је добровољних помоћника било око 15 000. Међу иницијаторима формирања и управљања Дружином били су – поред грофова Шувалова и Воронцова-Дашкова – и кнез А.Г. Шћербатов, херој Балканских ратова генерал Р.А. Фадејев (његов родослов потиче од Рјурикових), П.П. Демидов, министар унутрашњих послвоа Н.П. Игнатјев, министар за државну имовину М.Н. Островски, обер-прокурор Синода К.П. Победоносцев, велики кнезови Владимир и Алексеј. У самарском одељењу Свете дружине, каријеру је започео Петар А. Столипин. Око половине личног састава Дружине били су војници, међу којима 70 одсто официри који су имали високе чинове. У њеном саставу била је већина представника руских аристократских породица. Организација је била веома конспиративна, зато података о њеном устројству и непосредном руковођењу и дан данас нема. У оквиру њеног Другог одељења била је формирана специјална јединица која је била задужена за решавање задатака нетрадиционалним методама (Тајни биро). Иницијатори његовог формирања били су генерал Р.А. Фадејев (ујак познате Јелене Блаватске) и министар унутрашњих послова Н.П. Игнатјев. Управо је генерал Пржеваљски био на челу Тајног бироа. Кључне позиције у овој сутруктури заузимали су његови непосредни потчињени – сарадници руског Генералштаба који су учествовали у свим његовим експедицијама. Сарадници Тајног бироа после су чинили основу такозване личне обавештајне службе генералисимуса Стаљина. Сарадници Тајног бироа су формирали „Смерш” – најбољу специјалну службу у Другом светском рату. Руски спољнополитички експерт, професор Дипломатске академије МГИМО која припада МИП РФ
Игор Панарин
Пржеваљски био је члан тајне организације „Света дружина”. То је била илегална монархистичка организација у Руској империји, основана за борбу са терором одмах после убиства цара Александра II 12. марта 1881. годне. Основни организатор Дружине били су гроф П.П. Шувалов и гроф И.И. Воронцов-Дашков. Света дружина направила је моћну обавештајну мрежу: број чланова Дружине био је око 800 људи, док је добровољних помоћника било око 15 000. Међу иницијаторима формирања и управљања Дружином били су – поред грофова Шувалова и Воронцова-Дашкова – и кнез А.Г. Шћербатов, херој Балканских ратова генерал Р.А. Фадејев (његов родослов потиче од Рјурикових), П.П. Демидов, министар унутрашњих послвоа Н.П. Игнатјев, министар за државну имовину М.Н. Островски, обер-прокурор Синода К.П. Победоносцев, велики кнезови Владимир и Алексеј. У самарском одељењу Свете дружине, каријеру је започео Петар А. Столипин. Око половине личног састава Дружине били су војници, међу којима 70 одсто официри који су имали високе чинове. У њеном саставу била је већина представника руских аристократских породица. Организација је била веома конспиративна, зато података о њеном устројству и непосредном руковођењу и дан данас нема. У оквиру њеног Другог одељења била је формирана специјална јединица која је била задужена за решавање задатака нетрадиционалним методама (Тајни биро). Иницијатори његовог формирања били су генерал Р.А. Фадејев (ујак познате Јелене Блаватске) и министар унутрашњих послова Н.П. Игнатјев. Управо је генерал Пржеваљски био на челу Тајног бироа. Кључне позиције у овој сутруктури заузимали су његови непосредни потчињени – сарадници руског Генералштаба који су учествовали у свим његовим експедицијама. Сарадници Тајног бироа после су чинили основу такозване личне обавештајне службе генералисимуса Стаљина. Сарадници Тајног бироа су формирали „Смерш” – најбољу специјалну службу у Другом светском рату. Руски спољнополитички експерт, професор Дипломатске академије МГИМО која припада МИП РФ
Игор Панарин
https://nikola5.wordpress.com/2011/07/10/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/
ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА
ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА
