Prag (Češka) kroz prizmu herojstva u Drugom svetskom ratu
«Operacija Antropoid»

Putujemo i posećujemo:

• Hram Svetog Ćirila i Metodija u Pragu.
• Kripta u kojoj su stradali operativci protiv nacista koja je nazvana - Antropoid.

Ujutro smo prisustvovali Svetoj Liturgiji u hramu Svetog Ćirila i Metodija u Pragu, a posle smo sa Bojanom i Sanjom seli na kafu. Slušao sam zanimljive priče sa kojima nas je Bojan uveo u zanimljivu istoriju češkog naroda. Bojan je pričao o Svetom Gorazdu koji je bio čeh i koji je bio blizak sa Svetim Nikolajem Srpskim. Kao osnivač Pravoslavne Crkve u Češkoj širio je hrišćanstvo u Češkoj. Postradao je mučeničkom smrću od nacista u Drugom svetskom ratu. To se desilo upravo u ovom hramu. Vladika Gorazd je pomogao da se čehoslovački operativci koji su u operaciji Antropoid ubili vođu specijalnih nacističkih jedinica SS-ovaca, Reinharda Heydricha, sakriju u podrum hrama. Njegovo ubistvo izveli su Jozef Gabčík i Jan Kubiš zajedno sa petoricom svojih kolega kojima je vladika Gorazd pomogao da se posle atentata sakriju u kriptu hrama. Nakon ubistva, nacisti su organizovali odmazdu. Saznali su gde su sakriveni čehoslovački operativci atentata, tako da su zapalili crkvu i pobili operatice skrivene u kripti hrama, a vladiku Gorazda su zapalili u hramu. Od prvih dana okupacije formirane su ilegalne organizacije otpora. Na jednoj strani, stotine mladih ljudi pokušavali su da pobegnu iz zemlje kako bi se pridružili čehoslovačkoj vojsci u egzilu. Na drugoj strani, pojedinci i organizovane grupe otpočele su aktivni otpor protiv okupatora.

Lidice su bile sravnjene sa zemljom 1942. godine kao odmazda nacista za atentat na Rajnharda Hajdriha, što je postalo simbol češkog otpora fašizmu. Kao osvetu nemcima za ovo brutalno stradanje, Lidice su postale simbol za čehoslovačke vojnike u inostranstvu. U Sovjetskom Savezu, naziv sela Lidice nosio je tenk čehoslovačke jedinice. U Velikoj Britaniji, britanski piloti obeležili su jednu od bombi jasnom porukom neprijatelju: "Za Lidice." U 1938. godini, Čehoslovačka Republika našla se na sudbonosnoj raskrsnici.

Napeta međunarodna situacija i rastući zahtevi Nemačke doveli su do mobilizacije čehoslovačke vojske. Nedugo zatim, dogodio se jedan od najtragičnijih trenutaka u češkoj istoriji. Dana 29. septembra 1938. godine, u Minhenu su se sastali predstavnici Nemačke, Italije, Velike Britanije i Francuske. Delegacija Čehoslovačke nije bila pozvana. Ugovor o zauzimanju Češke potpisan je iste večeri, a 30. septembra 1938. godine Čehoslovačka vlada bila je primorana da prihvati njegove uslove. Čehoslovačka vojska, spremna i odlučna za borbu, bila je prinuđena na povlačenje. Usled posledica Minhenskog sporazuma, poslednja demokratija u centralnoj Europi bila je uništena. U noći između 14. i 15. marta 1939., Adolf Hitler je u Berlinu obavestio predsednika Čehoslovačke Emila Hachu da će nemačka vojska zauzeti češke zemlje u šest sati ujutru. Predsednik Hacha, pod pritiskom i pretnjama, morao je da popusti. Preostali delovi čeških teritorija pripojeni su Trećem rajhu pod nazivom Protektorat Češke i Moravske.

Tako dolazimo do JAN KUBIŠ (24. 6. 1913 – †18. 6. 1942) - koji je u junu 1939. godine, nakon nacističke okupacije, pobegao iz Čehoslovačke u Poljsku, a zatim u Francusku, gde se pridružio Čehoslovačkoj legiji. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, borio se u čehoslovačkom rezervnom bataljonu u Agdeu (Francuska). Zbog svojih zasluga bio je odlikovan. Kasnije je učestvovao u specijalnim operacijama iza neprijateljskih linija. Kubiš je izabran da zameni povređenog člana operacije Anthorpoid, čiji je zadatak bio likvidacija Rajnharda Hajdriha, jednog od najviših nacističkih zvaničnika i arhitekte Holokausta. U decembru 1941., Kubiš je padobranom spušten u okupiranu Čehoslovačku kod sela Nehvizdy. Dana 18. juna 1942., nakon atentata na Hajdriha, poginuo je u crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Pragu, gde se sa saborcima skrivao od nacističkih snaga.

Sišli smo do kripte i tamo je bio seminar na temu operacije Anthropoid. Pričekali smo, i u međuvremenu imali smo priliku da se upoznamo sa detaljma stalne postavke koja je ovde izložena. Čini se da su ovo bili odlučni i hrabri borci koji su branili slobodu svog naroda. Sa njima je bio i vladika Gorazd koji je 15-tak godina pre toga služio pomen stradalim zarobljenicima iz Prvog svetskog rata u logoru Jindrihovice. O poseti spomen groblju Jindrihovice, pisao sam na ovom LINKu.

Nakon što smo izašli iz kripte, vratio sam se u hram Svetog Ćirila i Metodija, jer hteo sam da se poklonim deliću moštiju Svetog Dositeja Zagrebačkog. Iznenadio sam se kada je Bojan rekao da se delić moštiju svetitelja nalazi u ovom hramu. Inače kivot sa moštima Svetog Dositeja Zagrebačkog, nalazi se u Manastiru Vavedenje u Beogradu, upravo tamo gde često odlazim na Svetu Liturgiju.

Bio sam ispunjen tog dana sa doživljajima i novim iskustvima, a kada sam se vratio do auta, primetio sam da sam auto parkirao tačno ispred table sa nazivom ulice Svetog Vaclava koji je zaštitnik grada Praga i čijim svetim moštima smo se Lidija i ja prethodnog dana poklonili u hramu koji se nalazi u kompleksu Praškog dvorca. Interesantno je da sam vozeći se po ulicama oko hrama tražeći parking sve ulice prolazio bez mogućnosti da parkiram u blizini hrama. Kada sam već bio iscrpljen od traženja parkinga, a bilo je vreme početka Liturgije bio sam ljut na sebe što ne mogu naći parking. Potražio sam još u jednoj ulici parking i ta ulica me vodila tačno prema hramu. Kada sam došao na kraj ulice bilo je slobodno samo jedno parking mesto i to zadnje na kraju ulice, tačno ispred table sa nazivom ulice koja je nosila ime Svetog Vaclava. Hram je bio odmah pored, a mi smo stigli tačno na početak Svete Liturgije.