Drugi deo putopisa Gruzijom - Manastir Samtavro i Hiton Gospodnji u hramu Svetichoveli u Mtcheti

Putujemo i posećujemo:

• grad Mtcheta
• manastir Samtavro
• hram Svetichoveli

Dok smo se približavali manastiru Samtavro u Mcheti, primetili smo da su kapije manastira još uvek bile zatvorene. U tom trenutku, prosjakinja koja nam se obratila svojim nežnim, iscrpljenim glasom na tečnom ruskom jeziku, obavestila nas je da se kapija otvara tek u 9 sati. U tom iščekivanju, kao iznenadni blagoslov, primetili smo monahinju koja se približavala iz pravca grada. Kako je prilazila, srdačno nas je pozdravila i otkrila nam svoje ime - mati Justina. Njene reči su nas dirnule do srca. Stigla je iz Moskve, i bila je u proputovanju ka Jerusalimu. Iako je bila u Gruziji samo na jedan dan, njen cilj je bio poseban - da se pokloni svetim moštima Svetog Gavrila (Gruzijskog). Kada je čula da dolazimo iz Srbije, iz njenih očiju je zasijala neizmerna radost. Sa iskrenim oduševljenjem, izgovorila je blagodarnu molitvu Bogu. Imenom Justina, po Svetom Justinu Ćelijskom, govorila je o svojoj ljubavi prema Srbiji i svom nebeskom zaštitniku Svetom Justinu Ćelijskom. Njeno srce je bilo ispunjeno srećom zbog susreta s nama, a mi smo zbog njene radosti, takođe osetili posebnu toplotu i blagoslov. Napokon, kapija hrama se otvorila, a mati Justina postala je naš manastirski vodič. Pratila nas je do kapele koju je podigla Sveta Nana, supruga Svetog Mirjana, iz 4. veka. Ova sveta mesta su bila svedok vremena kada je ravnoapostolna Sveta Nina donela hrišćanstvo u Gruziju. Osetili smo duh prošlosti i svetosti ovog svetog mesta koje nas je duboko dirnulo. Samtavro manastir je bogat istorijom. Njegov kompleks sadrži crkvu Preobraženja Gospodnjeg i ženski manastir posvećen svetoj Nini. Iako je kroz vekove više puta obnavljan, i dalje svaki detalj ovog mesta nosi neizmerni duhovni značaj. Samtavro manastirski kompleks u Gruziji smešten je na ušću reke Aragvi u reku Kuru, u gradu Mcheta. U IV veku, kralj Mirijan III naredio je izgradnju prve crkve na tom mestu, koja je postala grobnica za Mirijana i njegovu suprugu Nanu. U XI veku, po ukazu patrijarha Melhisedeka I, hram je proširen i ukrašen. Samtavro manastirski kompleks u crkvi Preobraženja Gospodnjeg, ima mnoge svetinje, među kojima je nama najdraža svetinja smešena u severnom delu hrama, a to su svete mošti svetog Gavrila Samtavrijskog.

Susret sa mati Justinom, monahinjom iz daleke Moskve, zauvek će ostati urezan u naša srca. Njena toplina i ljubav prema Srbiji, izražena u molitvi i blagoslovu, podsetili su nas na važnost duhovne povezanosti među ljudima. U ovom svetom mestu, osetili smo se blagosloveno, osećajući da nas povezuje zajednička vera i ljubav prema Bogu. Zajedno smo se poklonili grobu Svetog Gavrila Gruzijskog, osećajući prisustvo svetosti i mira kao i važan utisak koji nas je od ovog trenutaka pratio sve vreme boravka u Gruziji. Svaka freska, svaka svetinja kojoj smo se poklonili bili su svedok dubokog duhovnog nasleđa gruzijskog nasleđa kojem smo došli u poklonjenje. Mati Justina nas je odvela do samog kivota Svetog Gavrila, gde je Lidija snažno osetila prisustvo blagodati. Pored kivota, na zidu smo primetili sliku lika starca. Priča koja je pratila tu sliku na zidu otkrila nam je čudo koje se dogodilo. Kada su želeli postaviti mošti oca Gavrila u kivot, nisu znali gde da ih smeste. Tada se, iz nekog blagoslovenog razloga, na zidu ispred kojeg se kivot nalazi, pojavio lik starca. Taj lik je bio Božiji znak, upućujući im gde treba postaviti kivot svetitelja u koji su ga položili izvadeći ga iz groba.

Sveta Liturgija je počela u 10 sati, i dok smo se pričešćivali osetili smo radost prisustvovanja ovom svetom mestu. Nakon Liturgije, ponovno smo se poklonili moštima svetog Gavrila i tada je Lidija pročitala Akatist ispred njegovog kivota. Nešto kasnije, pored nas je prolazio arhimandrit, koji je nakon upokojenja oca Gavrila, postavljen za nastojatelja manastira. Odmah kada smo primetili da možemo uzeti blagoslov od njega, mi smo potrčali za njim. Uzeli smo blagoslov, i tada osetili posebnu radost i povezanost s tim svetim čovekom. Nakon svih tih iskustava, mati Justina nas je odvela u manastirski muzej. Bila je odlučna da ne uđe unutra pre nas i bez nas, pokazujući svoju ljubav i brigu prema nama. U muzeju smo saznali više o životnom periodu oca Gavrila i kupili poklone za naše najmilije, čuvajući tako uspomene na ovaj poseban dan. Ovaj dragoceni trenutak u Samtavro manastiru podsetio nas je koliko je svetost u jednostavnim susretima sa ljudima i iskrenim delima njihove ljubavi. Uvek se molimo za to da duhovnost i ljubav prema Bogu nas vode na putu povezanosti sa dobrim i iskrenim drugima. Na kraju, čovekova duhovna snaga proističe iz odnosa prema Bogu i ljudima koji je ispunjen iskrenom ljubavlju.

Naša putopisna avantura Gruzijom počela je snažnim osećajem znatiželje za mnogim tajnama koje ovde možemo otkriti i doživeti. Nakon posete Samtavro manastiru, uputili smo se ka Svetichoveliju, hramu koji nas je ispunio svojom lepotom. Bilo je rano popodne kada smo stigli do hrama Svetichovelija, sabornog hrama poznatog i kao mesto na kojem se nalazi Hiton Gospodnji. Po ulasku u hram, ispred nas se pojavio veličanstvni stub, kojeg vernici nazivaju "Stub vere". On se uzdiže ka vrhu hrama, noseći na sebi vekove duhovne istorije Gruzije. Kada smo se poklonili Stubu vere, bili smo na neki način duhovno povezani sa mnogim vekovima koji su prolazili pored nas, bili su to vekovi ispunjeni snažnom verom naroda koji ovde živi. Prisvojili smo deo ove istorije, uzeći nekoliko latica iz podnožja ovog Stuba. Vera i duhovnost nas je ispunila. Saznavši da se Hiton Gospodnji i dalje čuva ispod zemlje, iako ga nismo mogli videti, osetili smo da njegova duhovna prisutnost ispunjava ovo mesto i hrani na poseban način naša srca. Tada su se probudila sećanja na naša prva duhovna putovanja, ona koja su bila ispunjena laganim koracima, a onda lagano korak po korak stigli smo ovde do ovog važnog momenta. Kroz sve životne izazove, kroz sve radosti i tuge putujemo i stižemo na neverovatna mesta, kao što je Stub vere. Ovo je još jedna važna tačka u našim malim životima. Stub vere ima ogroman značaj za sve Gruzijce, jer predstavlja osnovu njihove vere i duhovne snage. Uostalom, ne samo za Gruzijce, već i za nas koji smo došli iz daleke Srbije zajedno sa našim putopisnim projektom "Putujte sa Badovincima". Osećali smo se kao da smo deo te zajednice mnogih vernika, ujedinjeni sa ljubavlju prema duhovnosti i sa željom potrage za dubljim smislom života. Inače, Svetichoveli, saborni hram koji datira još iz 4. veka, bio je središnje mesto gruzijske crkve i do danas se smatra jednom od najpoštovanijih hramova Gruzije. Današnji arhitektonski biser građen u 11. veku, ukrašavao je brojne legende vezane za rane hrišćanske tradicije Gruzije. Posebno nas je dirnula priča o Sidoniji, sestri Jevrejina iz Mchete, koji je doneo Hiton Gospodnji iz Jerusalima u Gruziju. Njeno preplavljenje emocijama pri dodiru sa Hitonom, ostavili su dubok trag u srcima Gruzijaca i svih vernika koji dolaze u Svetichoveli u potrazi za isceljenjem svog srca. Legenda kaže da je iz tog stuba tekla sveta tečnost koja je isceljivala ljude od bolesti. Gruzija je 319. godine zvanično prihvatila hrišćanstvo kao državnu veru, i ovo sveto mesto postalo je ne samo mesto krunisanja nego i večno počivalište mnogih gruzijskih kraljeva. Dok smo razmišljali o našem ličnom duhovnom uzrastanju, primili smo poziv od Giorgija, čoveka koji će obogatiti našu Gruzijsku priču sa novom duhovnom niti u isprepletenoj mreži duhovnih veza Gruzije. Upravo kada sam stajao ispred Stuba vere, Georgi me zvao i pozvao da sutra budemo njegovi gosti u gradu Gori. Ispostavilo se kasnije da je njegov poziv za nas bio značajan zbog posete svetim mestima koji se nalaze oko grada Gori. O ovoj poseti pisat ću u jednoj od narednih blog objava. Kako je dan odmicao, odlučili smo nastaviti dalje ka Tbilisiju, prestonici Gruzije.

Po povratku prema Tbilisiju u autobusu, u društvu mati Justine, razmenjivali smo iskustva i utiske. Mati Justina je izašla na autobuskoj stanici pre naše. Pozdravili smo se sa mati Justinom, blagodareći Bogu što smo je upoznali i proveli divan dan sa mati Justinom. Na putu ka centru grada, gde smo se uputili na ručak i zasladili se poslasticom, razmišljali smo o svim trenucima koje smo prošli tog dana. Veče je brzo pristiglo, tek oko devet uveče stigli smo u naš hotel. Srca su nam bila ispunjena saznanjem da smo prošli kroz nezaboravno duhovno putovanje, prepuno susreta, čuda i Božije blagodati. Ovaj dan će zauvek ostati urezan u našim sećanjima, obogaćen snažnim emocijama i dubokom duhovnom vezom sa Svetim Gavrilom ali i sa ranohrišćanskom istorijom Gruzije. Kako se dan završavao, znali smo da je to tek početak našeg boravka u Gruziji, u ovoj svetoj i Božijim darovima ispunjenom zemljom. Neka ova priča o duhovnosti, ljubavi i putovanju kroz istoriju Gruzije nadahne sve one koji čitaju da i oni krenu na svoja sopstvena duhovna putovanja i duhovna istraživanja. Svako može, u bilo kom delu sveta, pronaći mesto koje će da ga obogati i nadahne, a nama je Bog dao da takvo mesto doživimo u Gruziji.