Šesti deo putopisa iz Gruzije - Poseta manastiru Bodbe
i gradu Sighnaghi u regiji Kahetija

Putujemo i posećujemo:

• Poseta manastiru Bodbe (manastir Svete Nine)
• Grad Sighnaghi u Kaheti regiji
• Povratak u Tbilisi

U ovom delu putopisa, pišem o poseti istočnom delu Gruzije u koji smo iz Tbilisija došli minibusom. U ovu regiju smo krenuli kako bismo posetili manastir Bodbe Svete Nine kao i grad Sighnaghi koji se nalazi oko 110 kilometara istočno od Tbilisija i koji je poznat po dobrim vinima. Kaheti regija graniči sa velikim Kavkazom na severu i sa Azerbejdžanom na istoku. Nama je ova regija bila zanimljiva iz više razloga, a prvi je mogućnost da se poklonimo grobu u kojem se nalaze svete mošti ravnoapostolne Svete Nine, a drugo je mogućnost da posetimo grad Sighnaghi. Imali smo brzu i avanturističku vožnju minibusom za čijim je volanom bio vozač koji nije razumeo za udobnost, ali svidelo mi se jer je razumeo za brzinu. Sa minibusom smo došli do autobuske stanice u Sighnaghi, a da bi prešli uzbrdicu od tri kilometra i došli do manastira Bodbe, uzeli smo taksi. Ovaj manastir je podignut na mestu gde se nalazi grob Svete Nine i saznao sam iz istorijskih spisa da su ovom manastiru bili odani svi gruzijski kraljevi. Samo da podsetim da je Sveta Nina živela početkom četvrtog veka i da je upravo ona donela hrišćanstvo u Gruziju. Na ovom linku je zanimljiv tekst i žitije Svete Nine. Manastir Bodbe nalazi se usred mnoštva stabala čempresa i kedra. Kada smo ušli u dvorište manastira mnoštvo zelenila se nalazilo oko nas. Ovo je moj drugi boravak u Gruziji, prvi je bio je sa pokloničkom grupom 2016. godine, a sada (2023. godine) došao sam sa Lidijom jer želim da i ona vidi lepote Gruzije. Moja prvobitna želja bila je da Lidiji pokažem zemlju Svete Nine i da se zajedno poklonimo grobu ove svetiteljke koja je ostavila bogato duhovno nasleđe svojoj voljenoj Gruziji. Sećate se Viktora kojeg smo upoznali u Tbilisiju prilikom posete hramu Svetog Aleksandra Nevskog? Ovde sam pisao o tom susretu sa Viktorom - u tekstu na ovom linku? Ovde smo se iznenadili kada smo ga ponovo sreli. Upravo je tog dana i on došao sa grupom poklonika na ovo sveto mesto.

Istraživajući pravoslavnu duhovnost, naišao sam na mnoge tekstove o Svetoj Nini. Često razmišljam o tome kako duhovnost povezuje ljude koji su na istom putu duhovnosti. Kao da se svi krećemo ka istom cilju i da je upravo to razlog što smo bliži jedni drugima. Tako Sveta Nina iako je živela u četvrtom veku u mnogome je bliža meni nego mnogi ljudi koji me okružuju. Možda to zvuči paradoksalno, ali tako je. Često među ljudima koji su bliski jedni drugima ponestaje osećanja bliskosti. Bliskost sa svetiteljima može da se oseti u molitvi i u mislima, ali osećaj bliskosti sa kojima razgovaramo i koje tokom razgovora gledamo u oči, često ponestaje. Na ovom svetom mestu svetiteljka kao da je živa, ne možemo da je vidimo, ali je osetimo kada joj se obratimo u molitvi. Imali smo dovoljno vremena, dan je bio dovoljno dug, a blagodat svetog mesta dovoljno jaka da smo uspeli osetiti prisustvo voljene svetiteljke koja je u davnim vekovima preobratila ceo Gruzijski narod u Hrišćanstvo. Primila je velike nagrade od Gospoda, toliko velike da ih sada neprestano deli sa nama i mi se naslađujemo sa tih duhovnim darovima kada se poklonimo pred njenim svetim grobom.

Na slikama možete videti Lidiju kako se poklonila pred grobom Svete Nine koji se nalazi u glavnom hramu manastira Bodbe. Nekoliko puta smo prošetali dvorištem ukrašenom travnjacima i okolnim vrtovima punim cveća. Zatim smo otišli da popijemo kafu i da se okrepimo od silne lepote koja nas je ispunila. Posle kafe ponovo smo se vratili u hram želeći ponovo da se poklonimo grobu Svete Nine. Pitam se često: zašto bi to radili a da se ne oseti posebna Božija blagodat? Ko bi nas naterao da pređemo hiljade kilometara avionom, pa kasnije i vožnjom lošim autobusima, pa pešačenje, da bi došli do svetog mesta, a da ovde nema Božije blagodati! To je ono što nas potajno priziva na ovakva putovanja. Razumijem ljude koji bi se upustili na ovako daleko putovanje, jer žele da vide bogate prirodne pejzaže Gruzije. Međutim, upravo oni bi došli ovde u ovaj ambijent da vide prirodne lepote a dobrodošlicu bi im na jedan duhovni način poželeo upravo Onaj Koji je Svojim Predivnim Rukama uredio ovaj prirodni ambijent, kao i što bi im dobrodošlicu zaželela upravo svetiteljka koja je ovde živela pre 1.500 godina i čiji grob se ovde nalazi. Pogledajte fotografije unutrašnjosti hrama u koji smo ušli kako bi se poklonili pred grobom Svete Nine.

Iz zagrljaja Svete Nine, pešice smo se vratili u grad Sighnaghi koji je ukrašen arhitekturom iz 18. i 19. veka bogatom šarenim drvenim terasama koje smo prvi put videli u starom delu Tbilisija. U ovom gradiću zadovoljno smo šetali tražeći prelep pogled. Kada bi ga pronašli tu bismo stali i uživali. Šetajući gradom sreli smo i momka i devojku koji su pričali hrvatski jezik, pitao sam ih odakle su pa su rekli da dolaze iz Splita (Hrvatska). Na moje pitanje što ih dovodi čak u ovaj daleki deo Gruzije oni su mi odgovorili: Prirodni pejzaži kojih nema u tom delu Hrvatske. Onda su oni nas pitali odakle mi dolazimo i šta nas dovodi ovde: mi smo rekli da dolazimo iz Srbije i da ovde dolazimo da se poklonimo pravoslavnim svetim mestima koje takođe postoje u Srbiji, ali ovde u Gruziji imamo priliku da uđemo u hramove koji datiraju iz čak 4. i 5. veka.

Pešačeći pronašli smo mesto odakle smo uživali u pogledu prema Kavkazu koji se nalazi posle ravnice duge 50 kilometara. Na stolu smo imali gruzijsko vino i gruzijsko pivo koje su u kombinaciji sa pogledom prema Kavkazu lako mogli učiniti da upravo ovde zaplačemo od sreće. Pogledajte fotografije i uverite se u istinitost ovoga o čemu pišem.

Zanimljivo je bilo kako smo i ovde videli Viktora koji je prošao autobusom pored nas sa svojom grupom poklonika. Kada nas je Viktor video primio se za glavu i nasmešio. Verujem da se tada čudio o tome kako smo se sasvim "slučajno" tri puta sreli tokom dva dana boravka u Gruziji. Tada smo krenuli u potragu za našim minibusom sa kojim smo se trebali vratiti u Tbilisi. Dok smo stigli do stanice minibus je već bio prilično pun, ali bilo je mesta za nas dvoje. Nakon dva sata vožnje stigli smo u Tbilisi, otišli smo na večeru i ostatak večeri proveli smo uz domaću gruzijsku muziku i uz razgovor o božanstvenom mestu na kojem se nalazi grob Svete Nine.