Četvrti deo putopisa u Gruziji - poseta drevnom gradu Upliscihe
i hramu Atenski Sion

Putujemo i posećujemo:

• Odlazak do metro stanice Didubi i polazak iz Tbilisija za grad Gori.
• Grad Gori i susret sa prijateljem Giorgijem.
• Poseta drevnog grada Upliscihe (Uplistsikhe).
• Poseta Atenski Sion (Hram Uspenja Presvete Bogorodice).
• Večera u Gori i rastanak sa Giorgijem.

Dan po dan i stigli smo do četvrtog dana putovanja kroz Gruziju koja nam neumorno približava i otkriva svoja istorijska, kulturna i duhovna bogatstva, kako svojih gradova, atraktivnih lokacija, tako i manje atraktivnih mesta koja su nam takođe zanimljiva. Kao svetionik na putu ka Kavkazu, posetili smo grad Gori u kojem nas je dočekao prijatelj Giorgije. naš domaćin koji nas je najpre svojim zanimljivim pričama uveo u istoriju Gruzije i odveo tako u srce ove zemlje. Već prvi razgovor sa Giorgijem nam je dao nadu da će nam svaki trenutak sa Giorgijem doneti nova otkrića. Plan je bio da iz Tbilisija u Gori putujemo autobusom, ali na metro stanici Didubi u Tbilisiju, pokazalo se da tog dana za Gori ne vozi autobus, već taksi. Prilagodili smo se toj činjenici i pronašli taksi u kojem je bilo još dva slobodna mesta. Dovoljno za nas dvoje. Vozač je dao gas i brzom vožnjom nas je odveo daleko na severo-zapad. Prizori koje smo gledali kroz prozor pričali su nam o prelepim pejzažima Gruzije. Vožnja je trajala dovoljno dugo da smo stekli utisak o posebnom pejzažu Gruzije koji se po mnogo čemu ističe u putopisnim enciklopedijama. Ovo je put ka Kavkazu i već tada smo stekli utiske o veličini i lepoti Kavkaza. Gori je grad poznat po tome što je u njemu rođen Staljin, kontroverzni lider koji je obeležio rusku i svetsku istoriju. Staljinova majka bila je Gruzinka, a deda po ocu bio je Osetijanac iz Južne Osetije. U Gori se nalazi Staljinov muzej, ali mnogo toga oko Gorija što nas je povezalo sa prošlošću Gruzije i pomoglo nam da shvatimo i prihvatimo njihove duhovne vrednosti.

Nakon istraživanja grada Gori, Giorgije nas je vodio dalje, u Upliscihe - drevni grad u steni, smešten duž reke Kure. U ovom gradu-muzeju Giorgi radi kao kustos, tako da smo imali sve privilegije da saznamo važne detalje ovog grada. Saznali smo o njegovom nastajanju u vremenu Perzijskih žrečeva-sveštenika koji su ovaj grad osnovali za svoje molitvene i obredne potrebe. Kasnije su grad naselili stanovnici okolnih mesta koji su živeli u ovom gradu. Grad je proživeo više hiljada godina evolucije, od svoje uloge u antičkoj kulturi do napuštanja u 19. veku.

Danas je Upliscihe arheološki dragulj ovog dela Gruzije, jer čuva ostatke građevina i pećina iz vremena hiljadu godina pre Hrista, postao je spomenik kulture davnog vremena i svojevrsni vremenski portal kroz koji smo prošli Lidija i ja zajedno sa Giorgijem. Upliscihe nije samo istorija već je za mene i emocionalno iskustvo susreta sa civilizacijom tog vremena, religijom persijskih žrečeva sa kojom sam se do sada susretao samo čitajući u knjigama. Naš vodič Giorgije, dopustio nam je da zaronimo u svet religije magijskih žrečeva koji su prinosili svojim bogovima životinjsku žrtvu. Objašnjavao nam je koje su prostorije služile za prinošenje žrtvi, a koje za molitvu. Pokazivao nam je gde su živeli sveštenici, a gde narod. Putem priča o istraživanjima i otkrićima, Giorgije nam je osvetljavao prošlost oživljavajući našu maštu, a onda nas je poveo na vrh ovog grada gde se nalazi hram Svetog Georgija.

Ovaj hram je zasenuo antičku prošlost i poveo nas u hrišćanski period koji nadmašuje persijske žrece i magijske vračeve. Ovaj hram koji se nalazi na steni iznad grada Upliscihe je kao čuvar postojanja i svetlo novog doba koji je počelo hrišćanskim shvatanjem duhovnosti u kojem ne posoji krvna žrtva i u kojem je potrebno Bogu prinositi ljubav prema Bogu i čoveku. Ovaj hram nam je bio pogled u izvor svetla. Posle poklonjena u ovom hramu, obilazak pećina, tajnih tunela i prolaznih arheoloških ostataka odjednom je bio osvetljen svetlom večnosti.

Bili smo svedoci simbolike hrama građenog iz ljubavi prema viševekovnoj hrišćanskoj tradiciji, veri i kulturi. Giorgije nas je proveo kroz tajni tunel koji od vrha grada kroz stene vodi do reke Kure. Bila je to svojevrsna prečica za izlazak iz grada. Odveo nas je i u upravnu zgradu da vidimo projekciju filma o ovom gradu. Upoznao nas je sa upravnikom muzeja sa kojim smo napravili zajedničku fotografiju. Iskoristio sam priliku da se upravniku zahvalim na gostoprimstvu i čestitao sam mu na izuzetnoj organizaciji očuvanja ove kulturne baštine Gruzije.

Nastavili smo dalje sa putovanjem i obilaskom ovog dela Gruzije. Giorgije nas je poveo u hram Atenski Sion koji se nalazi na pola sata vožnje od Uplische. Atenski Sion je najstariji hram koji smo posetili u Gruziji. Ovaj hram je iz početka 6. veka, nalazi se u selu Ateni. Pogledajte na fotografiji koliku priču ovaj hram nosi o veri i umetnosti Gruzije. Freske koje krase unutrašnjost hrama, iako nisu bile prvobitno planirane već su naslikane oko 11. veka, osvetljavale su likove kraljeva gruzijske istorije u koje kada smo gledali i naša lica su sijala posebnom duhovnom svetlošću.

Boraveći duže vreme u ovom hramu osećali smo pokret i emociju oslikanih likova Gruzijskih kraljeva, ali i hrišćanskih svetitelja koje kao prigrljeni ka Bogu stoje mirno i čekaju posetioce ovog hrama koji će moći ovde da unose molitve Bogu i da se dive bogatoj duhovnosti ranohrišćanskih vekova u kojima je nastao ovaj hram. Molitva uznesena Bogu sa ovog mesta čini se da je snažnija. Ostali smo dovoljno vremena u hramu tako da smo doživeli duhovnost prvih vekova hrišćanstva. U to vreme nije bilo hrišćanskih podela kojima smo danas svedoci. Zato biti na ovom mestu za mene znači susret sa hrišćanima koji su Boga doživeli na jedan uzvišeniji način. Čini se da su tada ljudi dublje i živonosnije osećali prisustvo Boga u svojim životima.

Po povratku u Gori, Giorgie nas je poveo na večeru, na gruzijske specijalitete i na gruzijski sladoled. Naša srca su bila puna, ne samo zbog ukusne gruzijske hrane, već zbog iskustava koja smo poneli sa sobom. Putovanje Gruzijom postalo je više od turističkog obilaska, za nas je to postalo putovanje kroz vreme, kulturu, istoriju i duhovnost. Kasnije, dok smo sedeli u autobusu za Tbilisi, razmišljao sam o onome što sam doživeo, jer nismo samo videli Gruziju nego smo je svim čulima osetili.

Kako je sunce zalazilo, sve više sam primećivao da ćemo Lidija i ja zauvek nositi miris dragocenog dara koji nam svakodnevno Gruzija omogućava. Zahvaljujemo se Giorgiju bez koga ovo putovanje ne bi bilo ovako bogato isustvima upoznavanja Gruzije. Po dolasku u Tbilisi imali smo dovoljno vremena za večernju šetnju starim gradom i za jedno rashadno piće uz gruzijsku melodiju i muziku u obližnjem restoranu. Na kraju večeri, lagano smo ušetali u hotel. Odmorili smo i pripremali se za naredni dan i iskustva koja očekujemo u bogatoj Gruziji.