U susret prazniku Sretenje Gospodnje 2023. godine

Putujemo i posećujemo:

• Zlatibor
• Festival Kustendorf na Mokroj gori
• Manastir Berkasovo
• Bjelovar
• Manastir Lepavina
• Banjaluka

Izlazak iz apartmana na kuvano vino do obližnjeg zlatnog bora (Zlatibor). Za početak vodimo vas u kafe bar na Torniku, najvišem vrhu Zlatibora. Isto tako, na praznik Svetog Save bilo je lepo posetiti hram koji se nalazi u centru Zlatibora i posvećen je Svetom Preobraženju Gospodnjem. Na praznik Svetog Save ispijali smo kuvano vino i počastili smo se pogledom prema snežnim pahuljama sa vrha planine. Tih dana bila je nestašica snega, ali upravo kad smo stigli na Zlatibor počeo je da pada sneg, tako da smo imali pravu zimsku idilu.

Kako bismo upotpunili zimsku idilu krenuli smo gondolom prema vrhu planine Tornik. U zimskom periodu gondola radi do 16 sati. Nepažljivo smo zaboravili na vreme i tako da smo u zadnjim minutama spustili se sa planine do mesta Zlatibora. Da smo slučajno zakasnili morali bismo naći puno teže načine da se spustimo sa planine. Čim smo sišli sa gondole, nju su isključili. Tog dana bili smo poslednji putnici najduže gondole na svetu. U Zlatiborskom planinskom ambijentu moguće je pronaći zanimljiv sadržaj poput: skijanja, šetnja šumom, jahanja, vožnja gondolom do vrha Tornika. Uz sve to, iskoristili smo da se u crkvi poklonimo svetim ikonama, među kojima je bila ikona Belog Anđela, na kojoj je Arhangel Gavrilo čija posebna belina nadilazi sve bele proplanke i belo inje na borovima zlatiborskih šuma.

U Zlatiborskom planinskom ambijentu pronašli smo hram Preobraženja Gospodnjeg i učestvovali smo u nedeljnoj Svetoj Liturgiji. Interesantno je bilo videti kako su vernici u hramu bili obučeni u odeću koja je specifična za planinu, a deca uskafanderska odela koja ih dovoljno štiti od hladnoće i snega. Zlatibor je planina čiji ambijent se brzo kreće ka budućnosti, bar iz ugla svih zanimljivih dešavanja koje smo doživeli kroz nekoliko dana boravka u snegom pokrivenoj planini Zlatibor.

Po povratku sa Zlatibora posetili smo Drvengrad na Mokroj gori. Ovde se upravo održavao festival "Kustendorf". Gledali smo libanonski film Costa Brava reditelja koji je ovim filmom dosegao do osećanja gledalaca. Kustendorf kao jedan od najinspirativnijih kulturnih događaja u regionu, Evropi i svetu, slavi umetnost i priče o ljudskim životima. Nakon filma seli smo u restoran i počastili se domaćom kafom i kolačima.

Lidija me uslikala pored slike Dostojevskog koji kao da me gleda i pita: hoćeš nastavit da pišeš i treću knjigu? (nakon knjige: Susreti sa Svetim mestima i knjige: Kako sam sreo svog duhovnog oca). Za sada je Dostojevski ostao bez mog odgovora, čini se da on ne razume kako se danas brzo živi i da nije lako naći slobodno vreme za pisanje.

Nakon povratka sa Zlatibora, Lidija i ja smo bili pozvani od igumanije mati Anisije i njenog sestrinstva da posetimo manastirSvete Petke u Berkasovu koji je ukrašen bojom plavetnila neba koja prevladava u ovom manastirskom okruženju. U to se možete uveriti kad dođete u manastirsko dvorište koje se po mnogo čemu razlikuje od okolnog pejzaža. Svetu Liturgiju je služio Vladika hvostanski Aleksej koji je kasnije izgovorio i bogonadahnutu i poučnu besedu.

Iz manastira Berkasovo, krenuli smo Fruškom gorom do obližnjeg Rimskog kupatila uz koji se nalazi Sveti Krst i Bogorodičina ikona kojoj smo se poklonili. Rimsko kupatilo je arheološki lokalitet koji je pronađen 1979. godine. Termalno kupatilo je duboko oko 1 m i puni se vodom iz okolnih izvora. Ovo termalno kupatilo aktivno je bilo pre više od 17 vekova, a najlepši deo je onaj u kojem je postavljen veliki krst i reljefna Bogorodičina ikona.

Ova zima je bila veoma bogata raznim događajima i putovanjima. Na praznik Sretenja Gospodnjeg posetili smo Voju u Domu za starije osobe u Bjelovaru. Vojo nas je čekao za stolom u kafe baru i obradovao nas je dočekom, a onda i svojim korisnim pričama i poukama. Njegove reči iskustva govore nam da pre svega "čuvamo jedno drugo". Kum Siniša nam se pridružio i počastio, jer kako kaže bio je veoma srećan što smo bili, bar na kratko, svi zajedno. Kao posebno iznenađenje u sali Doma bila je dečja priredba za sve štićenike. Starije osobe u svojoj trećoj životnoj dobi vole da čuju dečice, jer ih oni podsećajuna životni period kad su njihova deca bila mala, čuvana od svojih roditelja i večno razigrana oko njih. Na kraju našeg susreta pozdravili smo se sa Vojom i Sinišom i nastavili u Banjaluku, ali onim putem koji prolazi pored manastira Lepavine.

Prošlo je dosta vremena od prethodne posete manastiru Lepavini i od razmišljanja o večnosti života. Ima već šest godina kako nas je arhimandrit Gavrilo napustio iz ovog vidljivog sveta i iza oca nam je ostao osećaj punoće života kojeg osete oni koji su bar jednom posetili manastir Lepavinu a to je najveće čudo hrišćanstva - život večni. Ovde smo sreli Lepavinsku porodicu, ali i lepavinske goste. Tako smo uspeli da razgovaramo sa ocem Markom koji u šali za ovu fotografiju kaže da hoće da zaradjujem na njegovoj "ikoni", a sestra Ljiljana spominje važnost iskrenih tekstova kojima sam u knjizi "Kako sam sreo svog duhovnog oca" opisao život pored oca Gavrila (lepavinskog).

To veče krenuli smo za Banjaluku i stigli smo u kasnim večernjim satima kod naših najbližih. Oni su nas dočekali bez obzira što smo u kasne sate stigli. Tako je to kad dođete k svojima kući. Uostalom naši Banjalučki domaćini su već naučili na naše iznenadne posete u kojima ne biramo vreme, već biramo da vreme provedemo zajedno. U večernjim satima razgovarali smo o iskustvima, doživljajima i novostima o kojima se uvek može telefonski razgovarati, ali koji svoju punoću daj tek u razgovorima uživo u kojima smo na sve moguće načine bliži jedni drugima. Ruža kao poklon od kuma Stamenka stigla je u Lidijine ruke i bila je natopljena pripadnosti kumove brižnosti i ljubavi. Njegova ljubav prema nama proizlazi iz bliskosti kojom smo nagrađeni za dobra dela koja činimo jedni drugima. Isto tako, primećuje se na fotografiji da je Stamenkov poklon, ruža u Lidijinim rukama, ocrtana molitvama koje on prinosi za nas.