Razgovor sa demonom u manastiru Lepavini

Ovaj tekst je moje lično iskustvo iz manastira Lepavine, gde često doživljavam bliski susret sa duhovnim svetom u kojem ne važe nama poznati zakoni fizike. Tog dana, došla je devojka u hram na Svetu Liturgiju i posle Liturgije prisustvovala je molebanu na kojem je otac Vasilije čitao molitvu za zdravlje i isceljenje od đavoimanosti (to su molitve koje vekovima postoje u Trebniku, i iz te knjige otac Vasilije čita molitve). U razgovoru sa đavoimanom devojkom osećao sam da ne razgovaram sa devojkom, već sa drugom osobom koja je paralelno pričala iz njenih usta. To je zvučalo kao da je čas pričala devojka, a čas da je bio glas demona. Otac Vasilije mi je kasnije objasnio da je to bio demon koji se uselio u devojku - to je bio jedan od slabijih demona, koji ne uspeva da potpuno preuzme kontrolu nad čovekom, već deluje paralelno sa njim. Demonski svet nije nepoznat ljudima. Međutim, na mnogim mestima u Svetom Pismu, Hristos govori o njegovom postojanju i susreće se sa demonima. Hrista čak iskušava demon, nudeći mu sva blaga ovog sveta - iskušenja koja Hristos odbija.

U manastiru Lepavini često sam sretao ljude koji su dolazili sa verom i nadom za isceljenjem pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice pred kojom su im otac Gavrilo, kasnije i otac Vasilije čitali molitve protiv đavoimanosti. Često su u manastir Lepavinu dolazili ljudi na molitvu kako bi olakšali različite životne probleme i brige, otac Gavrilo je pričao da tada bratiji manastira ne bi bilo lako se boriti sa iskušenjima, jer dešavalo se tako da ljudi koji dođu da im se pročita molitva, budu isceljeni pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, i nakon toga demoni bivaju isterani iz ljudi, ali oni ostaju u duhovnom prostoru oko manastira Lepavini i tada bi po celu noć otac Gavrilo i bratija imali svojevrsne napade tih isteranih demona.

Kada bismo dublje poznavali hrišćansku nauku i zakone koje je Bog stvorio za vidljivi i nevidljivi svet, jasnije bismo razumeli postojanje demonskog sveta. Čini se da je Bog mnogo toga sakrio od ljudi, ili smo se mi načinom života udaljili od Boga, jer smo se više okrenuli materijalnom svetu. Verujem da nam ovakvi događaji, poput razgovara sa demonom kroz opsednutu osobu, o kojem možete pročitati u nastavku teksta, daje priliku da bolje sagledamo realnost tog nevidljivog, ali itekako postojanog sveta. Smaram da je važno da produbimo naše razumevanje duhovne nauke i sveta duhovnosti. Otac Gavrilo (Vučković), iguman manastira Lepavina (1944-2017), često je pričao da pridržavanje Deset Božijih zapovesti, daje čoveku zaštitu od opasnosti bliskih susreta sa demonskim silama. One nisu samo radi moralnog principa života, već i radi zaštite čoveka od uticaja demonskog sveta.

Bila je nedelja, i posle svete Liturgije odlučio sam da dronom snimam okruženje manastira Lepavine. Zanimao sam se tada da snimim prirodne lepote i doživim prostore koje okružuju ovo sveto mesto. Iako dron nije mogao da dospe do tih visina koje me zanimaju, bio sam uporan u nameri da snimim što lepše kadrove. Za to vreme, u hramu je otac Vasilije čitao molitvu pred ikonom Presvete Bogorodice za sve pristune i za njihovo ozdravljenje. U jednom momentu, čuo sam ženski vrisak iz hrama, i pomislio tada da je opet došla osoba koja je đavoimana, jer takvi ljudi često dođu po pomoć u manastir Lepavinu da im otac Vasilije čita molitvu za isterivanje demona. Kasnije, svi smo sišli na ručak u manastirsku trpezariju i đavoimana devojka, kojoj je otac Vasilije čitao molitvu, je za vreme ručka počela da se javlja i da verbalno napada oca Vasilija. Ubrzo je za vreme ručka počeo razgovor sa tom devojkom, i bilo je jasno da ne razgovaramo samo sa devojkom, već i sa demonom koji je govorio kroz nju. Demon iz devojke je počeo da govori kroz devojku, i pred svima nama u trpezariji - bilo nas je oko dvadesetak, počeo je razgovor. Bio sam pomalo u strahu, ali sam mu se obratio nakon nekih reči koje je on kroz devojku izgovorio.

Autor teksta: Kako ti to znaš?
Demon: Ja sve znam.
Autor teksta: Samo Bog sve zna.
Demon: Ajde pametnjakoviću šuti i jedi.

Glas koji je dolazio iz nje bio je brz, pun ljutnje, i imao je posebnu sposobnost da odgovori pre nego što bih završio pitanje. U tom momentu nastala je tišina, a razgovor u koji su se uključili drugi prisutni u trpezariji nastavio se nakon nekoliko minuta.

Demon: Zašto se ti sa mnom raspravljaš? Znaš li ti ko je P.? On joj pomaže (misleći na osobu koja molitveno pomaže đavoimanoj devojci).
Sagovornik iz trpezarije: Znaš li ti ko je P. iz Zagreba?
Demon: Ne znam P. iz Zagreba, ali znam P. koji je iz Srbije. A da li ti znaš monahe iz manastira (jedan manastir iz Srbije)?
Sagovornik iz trpezarije: Neke znam.
Demon: Ajde, koga znaš? Ima jedan, zove se T.
Sagovornik iz trpezarije: Znaš li pokojnog V. iz P.
Demon: Ona (tako je zvao devojku iz koje se demon javljao) kada je došla u taj manastir, on je već bio umro. Zna ona oca V.
Sagovornik iz trpezarije: Jel to ta proročica (misleći na đavoimanu devojku)?
Demon: Kakva proročica? Nema ona nikakve veze sa proroštvom (ljutiti glas) sve grehe je nakupila, sve od rodbine pokupila grehe, mati je klela, nema šta joj se nije dešavalo.
Sagovornik iz trpezarije: Ne mislim na nju, već na tebe, za tebe ljudi kažu da si proročica.
Demon: Joj i ti isto, nemaš blage veze.
Sagovornik iz trpezarije: Ko će se spasiti? Ti kažeš da se niko neće spasiti, ako đavo bude odlučivao niko se neće spasiti.
Demon: Mnogi se neće spasiti.
Sagovornik iz trpezarije: Bog može svakog da spasi.
Demon: Može ako se pokaje, ako se ne pokaje, onda: "baj, baj".
Demon: Samo me otac N. moze isterati, vi tu ne možete ništa. Svi vi tu koji sedite nema šanse da me isterate. Kad bi se svi sastavili opet nema šanse da me isterate.
Sagovornik iz trpezarije: A otac M. da ti čita molitve jel bi te isterao?
Demon: Ma kakav otac M (ljutiti glas).
Sagovornik iz trpezarije: Ne znaš ti ko je on i kako su jake njegove molitve. A otac G. jel može njegove molitve da te isteraju?
Demon: Ne može me niko oterati od vas, samo otac N. Vi tu koji sedite, vi ne možete da me isterate iz nje.
Sagovornik iz trpezarije: Pa dobro što te ne istera taj otac N.?
Demon: Pa nije vreme sada.
Sagovornik iz trpezarije: Doći će valjda vreme.
Demon: Uskoro ja idem. Uskoro.
Sagovornik iz trpezarije: Hoće li se ovaj brat B. spasiti?
Demon: E, najbolje da ću tebi da odgovorim.
Sagovornik iz trpezarije: Kaži nam, hoće li se on spasiti?
Demon: Ej, ni otac N. ne priča sa mnom, a ti ćeš pričati. Blage veze nemaš. Jedi to (misleći na ručak).
Sagovornik iz trpezarije: A brat V. hoće li se on spasiti?
Demon: Joj dosado jedna dosadna što stalno zapitkuješ.
Sagovornik iz trpezarije: Hoće li se ova mala spasiti (misleći na drugu ženu koja je ručala)?
Demon: Ona za početak treba da nosi maramu. Za početak.
Sagovornik iz trpezarije: Pa u crkvi je nosila maraku, izgubila je maramu kada je izlazila iz crkve.
Demon: Joj, joj, živ bio. Daj ćuti.

*nakon kraće pauze demon se ponovo obratio jednom bratu koji je imao krst oko vrata.
Demon: A ti baci taj krst, gde si video da vernici nose krst (ukazujući na krst koji mu je bio izvan majice).
Sagovornik iz trpezarije: On je iguman (kaže u šali jedan vernik).
Demon: Ko, on iguman, eh, da da, isto kao i ja što sam iguman.
Sagovornik iz trpezarije: Igumani nose tako krst. Naprsni krst.

Uskoro je završio ručak i svi smo izašli iz trpezarije, a đavoimana devojka je stala pored oca Vasilija. Otac Vasilije se tada izbliza obratio demonu koji je pričao iz devojke i rekao mu:

Otac Vasilije: Nije ti bilo lako s njima pričat (misleći na ljude u trpezariji).
Demon: Nije, nije njima bilo lako, nikad nije lako sa mnom se boriti. Da znaš da nije. Da znaš kako je ona bila mršava u manastiru P. Sada se osušila, jer misli da ću ja izaći iz nje, ako se ona osuši. Adje ti brže uz stepenice, vidiš kako si umoran.
Tada se đavoimana devojka okrenula prema ostalima i rekla: Ej, ićićete vas dvojica u raj, obojica idete u raj, čujete li. Ićiće i T. sa vama. Postat će ona monahinja.
Rekao je demon tada ocu Vasiliju: Dobar si ti, živeo. Znaš ti mnogo, ajde sada idi u keliju i odmaraj.

Kada je devojka otišla iz manastira Lepavine, uzela je blagoslov od oca Vasilija. To je bio jedan od retkih momenata da smo je čuli kako priča svojim umerenim i prirodnim glasom. Kada smo se pozdravili sa njom i sa dvoje ljudi koji su došli sa njom, oni su otišli i otac Vasilije mi je tada rekao, da je ovo slučaj jednog manjeg i slabijeg demona. Nastavio je otac Vasilije da mi priča kako je vrištala i vikala tokom molitve u hramu. Objasnio mi je da je to jedan "vanjski" demon i da nije "unutarnji". "Vanjski" demon tera zaposednutog da priča, a unutrašnji ga tera da deluje kao da je čisto zlo u čoveku. Kaže da je ovoj ništa, u odnosu na jače demone koji zaposednu ljude.

Tokom razgovora sa đavoimanom devojkom, primetio sam kako se u jednom trenutku javi brzi glas demona koji priča iz nje, a onda u drugom trenutku priča umereni glas devojke. Kaže mi otac Vasilije, da joj on sve vreme šapće i da joj je jako teško da ga ignoriše. Mi koji smo pričali sa njom, bilo je teško znati kada pričamo sa devojom, a kada sa demonom. Rekao mi je otac Vasilije o svojim iskustvima koja se dešavaju kada čita molitve za isterivanje demona, da nakon toga nekoliko noći ne može mirno da spava, kaže da je i naš blaženopočivši otac Gavrilom kada bi čitao takve molitve isto doživljavao razne demonske napade i izgledalo bi tada da se celu noć bori sa nekim. Ne možeš tada ništa, ljudi su tada slabi, bez Božije pomoći, kaže mi otac Vasilije pričajući iz svog iskustva.

Ovo što me zaprepastilo desilo se nekoliko dana nakon ovog razgovora sa đavoimanom devojkom, i nakon što je otac Vasilije čitao molitve za isterivanja demona ovoj devojci: otac Vasilije je imao nezgodan pad i hitno je prevezen u bolnici u kojoj je bio hitno operiran. Otac Vasilije se nakon toga danima oporavljao.

Svašta ima na ovom svetu, a čini mi se da hodamo po tankoj životnoj liniji, oko koje postoji provalija od koje nas samo Bog i Njegova ljubav čuvaju.