Moj duhovni otac, arhimandrit Gavrilo (Vučković) je, tokom poslednje decenije svoga života, ostvario jake veze sa ruskim pravoslavnim internet-misionarima. Preko njega pružila mi se prilika da bolje upoznam Rusiju, njena duhovna i kulturna bogatstva, koja se prostiru njenom teritorijom od Baltičkog i Crnog mora do Tihog okeana, od azijskih tundri do Severnog ledenog mora.

PUTOVANJE U RUSIJU 1. deo - POSETA PETROGRADU - Moj susret sa Svetom i Carskom Rusijom započeo je pre nekoliko godina upravo u Petrogradu, i eto do danas stekao sam više ličnih iskustava tako da sam i grad i građane Petrograda doživeo na jednom ličnom nivou na kojem me danas pozivaju u ponovnu posetu.

SMOLENSKO GROBLJE - KAPELA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE

Kada sam na Smolensko groblje u kapeli nije bila velika gužva. Na poklonjenje grobu Svete Ksenije, kada je gužva, čeka se satima u redu, a tada je pred grobom bilo svega dvadesetak ljudi. Prisustovao sam, čitanju Akatista Svetoj Kseniji. Po završetku Akatista, izašao sam ispred kapelice da se odmorim, seo sam na klupu i iz torbe izvadio čokoladicu koja se u međuvremenu rastopila. Sav sam se umazao od rastopljene čokolade. Uspeo sam nekako da obrišem ruke. Ovu moju komičnu konzumaciju čokolade posmatrala je jedna golubica koja je doletela niotkuda i sletela ispred mene. Bio sam zaista počastvovan što me je sve vreme gledala svojim pogledom. Činilo mi se da sam slični pogled video i u očima, na ikoni Svete Ksenije Petrogradske.

PETROPAVLOVSKA TVRĐAVA – GROBNICA CARA NIKOLAJA DRUGOG I NJEGOVE SVETE PORODICE

Boraveći nedavno u Petrogradu, na osnovu utisaka koje nosim iz tog grada, produbljivao sam odnos sa Ruskom carevinom. Tek po dolasku u Beograd, sabrao sam utiske i tada shvatio da mi je boravak u Rusiji pomogao da donesem konačne zaključke o veličini, snazi i neuništivoj Ruskoj Carevini koja je tobože nestala pre tačno sto godina (2017.g.). Na kraju mog putovanja ubedljivo su najjači utisci koje nosim sa groba Cara Nikolaja Drugog Romanova, kome sam došao u goste i ko je zaslužen za neuništivost Ruske Carske imperije. Pored njegovog groba najviše sam molio, da mi omogući, da sve ono što sam doživeo u Rusiji podelim sa posetiocima mog bloga, kroz moje putopisne objave. Naknadno samo mogao da završim putopis o poseti svetog
Ruskog Carstva. To ću raditi uz jednu tihu i unutarnju molitvu izgovorenu Caru Nikolaju Drugom, poslednjem Ruskom Caru. Toga dana posetio sam Petropavlovsku tvrđavu u kojoj se nalazi najstarija crkva u Petrogradu. Kupio sam ulaznicu, koja vredi dva dana. Bio sam siguran da ću i sutra hteti doći ovde, da se još jednom poklonim Poslednjem Ruskom Caru – Nikolaju Drugom, čiji se grob nalazi u kapeli Svete Katarine, unutar Petropavlovskog hrama. U kapeli se nalazi grobnica Svetog Cara Nikolaja Drugog Romanova, njegove porodice i posluge. Mnogo naroda stajalo je i čekalo je u redu kako bi ušli u Petropavlovski hram. Skenirajući ulaznicu, ušao sam u hram u kojem sam primetio grobove sa posmrtnim ostacima mnogih ruskih careva, carica, kneževa i kneginja. Kapela Svete Katarine nalazi se u unutrašnjosti sa desne strane. Poklonio sam ispred groba Cara Nikolaja Drugog, tražeći u ime ruskog naroda oproštaj za izgubljeno vreme, za čitavo jedno stoleće koje je prošlo bez istinskog narodnog pokajanja i za svu bol zaborava kroz koju je prošla Carska porodica Romanov.

Na svoju bogatu istoriju ponosni su građani Peterburga, koje sam susretao na ulicama i trgovima. Ponosni su prvenstveno na svoje hrabre pretke koji su se kroz istoriju borili da očuvaju svoj grad. Čini mi se da danas ovaj grad živi za spomen svom voljenom i Svetom Caru Nikolaju Drugom. Postalo mi je konačno jasno, da iz perspektive posetioca ovog grada mogu da se pohvalim da sam ostvario duhovnu vezu sa budućim Ruskim Carstvom. Veliko Rusko Carstvo stvarano je na neki način unutar zidina ove tvrđave. Posetom muzeju grada Petrograda koji se takođe nalazi u Petropavlovskoj tvrđavi upoznao sam se sa jednom epohom, rekao bih epohom Carske Rusije, koja bi lako mogla da vaskrsne s obzirom da ruski narod sve više oseća potrebu za pokajanje i nepravdu učinjenu prema svom Ruskom Caru, Nikolaju Drugom.

PUTOVANJE REKOM NEVOM.

Nisam hteo propustiti priliku da upoznam Petrograd iz ugla raskošnih parkova i sportskih staza. Odredio sam da će ruta kojom sam trčao povezati najveća gradska ostrva. Ruta je bila oko 8 km. Vremenski uslovi tog dana bili su hladni, idealni za trčanje. Krenuo sam prema Kamenom ostrvu i njega sam pretrčao da bih došao na Elagijinog ostrva, i kasnije do Krestovskog ostrva. Ulicama i parkovima Petrograda lagano je trčati, jer nema uspona. Međutim, u trčanju su me usporile skrivene znamenitosti grada. Ugodno je bilo to ometanje zbog kojeg sam svakih dvesto metara zastao kako bih se bolje upoznao sa detaljima koje prosečni turisti nemaju priliku da dožive. Osim trčanja, da bih upoznao grad osim posete gradskih parkova, plovio sam rekom Nevom i tako upoznao grad iz posebne perspektive.

ISAKOV SABOR.

Hram je poznat po neprocenjivom kulturnom bogatstvu ali i po jedinstvenom pogledu na grad koji se pruža sa njegove kupole. Ime nosi po Svetom Isaku Dalmatskom. Isakov sabor je najveći pravoslavni hram u Sankt Peterburgu. U carskoj Rusiji, ovaj hram imao je status glavnog hrama. Danas je uz Ermitaž i Petropavlovsku tvrđavu, najposećenija znamenitost Sankt Peterburga. Pošli smo da kupimo karte i popeli se na najvišu kupolu u Peterburgu. Popeti se gore nije nimalo lako. Do vrha vode uske i kružne stepenice kojima smo se neumorno popeli. Stigavši na kupolu, napokon imali smo mogućnost da vidimo sve ono u Petrogradu, što se ne vidi sa reke Neve. Svi oni trgovi, i nepregledi bulevari bili su sićušni i zanemarivi. Ostali smo zadnji na kupoli i tek kada su čuvari zahtevali da se i mi odvojimo od pogleda na grad, tj. da siđemo, zamolio sam ih još sa jednu fotografiju. Mogao bih reći da je to najlepša fotografija Petrograda koju sam poneo kući kao uspomenu iz Petrograda.

CARSKO SELO - KATARININ DVOR I KATARININ PARK

Krenuo sam Petrogradskim metroom do autobuske stanice sa koje se može autobusom stići u Carsko selo do Katarininog dvora. Po ulasku u palatu popeo sam se na sprat i došao u galeriju koja je najveća prostorija sa površinom od 800 kvadratnih metara. Išao sam sam i na moju sreću nisam bio deo turističke grupe koje često nemaju priliku videti ono što je najpoznatije i najinteresantnije detalje. Nije ni čudo jer su ograničeni vremenom.

Jedna od prostorija u dvoru je Jantarna (ćilibarska) soba koja je sva u jantaru. Ne znam zašto se carica Katarina odlučila za dragi kamen jantar, ali velika nalazišta ovog dragog kamena nalaze se nedaleko od Petrograda, na obalama Baltičkog mora. Jantar iz Jantarne sobe su u drugom svetskom ratu nemci odneli i do dan danas ostala je tajna gde se nalazi. Međutim, Rusi su 2003. godine napravili novu jantarnu sobu i uredili je identično originalnoj. Ovde mi je bilo zabranjeno slikanje, ali morao sam da uslikam ovu lepotu, i tako si stvorio problem sa čuvarima koji nadgledaju ovaj prostor. Dobio sam od njih upozorenje, ali čim su se okrenuli, ponovo sam izvadio kameru i napravio nekoliko snimaka. Nastavio sam sa obilaskom palate, i kada sam došao do kraja izložbenih sala hteo sam da ponovim obilazak, ali čuvarka na koju sam naišao nije mi omogućila da se vratim. U tom trenutku prišla je Sofija, koja je htela da pomogne zbog nesporazumu.
Njen dolazak bio je od suštinske važnosti, jer mi je pomogla da dobijem dozvolu da još jednom obiđem unutrašnjost palate. Bez obzira na ponovni obilazak, zbog neopisive lepote interijera, nedovoljno je dva puta prošetati ovim prostorijama. Zastao sam tada u Viteškoj sobi koja površinom nije velika, ali prozori i mnogobrojna ogledala daju joj prividnu dubinu, a njihova pozlata privlači posebnom energijom. Nakon restauracije 1860. godine kada su rezbarije posrebrene, ova prostorija je poznata kao Srebrna sala.

Nekoliko sati sam obilazio palatu i gotovo da nisam imao više fizičke snage za obilazak, ali kada sam izašao iz dvorca, naišao sam na čudesan priziv Katarininog parka. Primetio sam piramidalnu građevine koja se nalazi u parku i koja me potakla
misterioznošću. Kada sam se krenuo u obilazak, počeo je da duva jak vetar, ali nisam hteo odustati. Saznao sam da je tajanstvena piramida bila grobnica za Katarinine pse. To samo govori o grandioznom životu ruske aristrokratije tog perioda. U parku se nalaze čuveni paviljoni, galerije, dekorativne spilje, mnogo vrsta ptica i bezbrojni vrtovi cveća. U samom središtu parka je Aleksandrovski dvorac, svadbeni poklon carice Katarine svom unuku Aleksandru Prvom. Svim ruskim carevima se svideo ovaj park, pa tako i Caru Nikolaju II, koji je odavde upravljao svojim velikim carstvom.

MANASTIR SVETOG JOVANA BOGOSLOVA, PETROGRAD

Od prijatelja sam dobio predlog da posetim manastir Svetog Jovana Bogoslova u Petrogradu. Pozvao sam i upoznao sam svetinju i njihovu istoriju. Upoznavši ovu svetinju, najduže sam se zadržao ispred ikone svetaca Petrogradskih na kojoj su Sveti Aleksandar Nevski, Sveta Ksenija Petrogradska, Sveti Jovan Kronštatski, Sveta Marija Gačinska. Gledajući ikonu, kao da sam gledao u arhitekturu grada, jer su na ikoni naslikani glavni gradski hramovi. Bez obzira što se ovaj manastir nalazi u središtu grada, on je toliko skriven od prometne gužve i tako je sačuvao mir. Kada smo igumanija mati Solomija, Aleksandra i ja hteli da izađemo iz hrama, ispred nas se pojavio jedan stariji monah. Stao je ispred nas i blagoslovio nas. Bio je to otac Ignjatije koji dolazi iz manastira Sveti Aleksandar Svirski koji se nalazi severno od Petrograda u blizini Ladoškog jezera. Nastavak sledi...