Poseta manastirima Novo i Staro Hopovo i moštima Svetog Teodora Tirona

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Novo Hopovo
• Poklonjenje pred svetim moštima Svetog Teodora Tirona
• Manastir Staro Hopovo

Manastir Novo Hopovo
Prvi naš susret sa svetinjom u manastiru Novo Hopovo dogodio se prošle godine, ali tada nismo mogli da celivamo svete mošti jer je kivot u kojem se čuvaju mošti Svetog Teodora bio zatvoren. Prilikom tadašnje posete ovom manastiru kupili smo ikonu Presvete Bogorodice i po dolasku kući, postavili je na zid. Ovu ikonu ne celivamo često. Mogu da kažem da smo na nju i zaboravili. Međutim, desilo se tako da je Lidija jedne subote sasvim slučajno odlučila da celiva ovu ikonu. Zaboravili smo gde smo kupili ovu ikonu, ali sutradan smo se upravo na Lidijin predlog uputili u posetu manastiru Novo Hopovo koji se nalazi na Fruškoj Gori. U nedelju popodne krenuli smo iz Beograda i nakon kratkog putovanja stigli smo u manastir Novo Hopovo. Stali smo ispred hrama Svetog Nikole koji po svojoj arhitekturi predstavlja najznačajniju sakralnu građevinu na ovim prostorima. Nismo ulazili u hram, jer se u hramu održavalo venčanje.

Poklonjenje pred svetim moštima Svetog Teodora Tirona
Najveće bogatstvo manastira su mošti Svetog Teodora Tirona koje se čuvaju u crkvi, u kivotu severno od ikonostasa. Pronašao sam u literaturi da se pominju još od 1555. godine. Pročitao sam da su mošti svetog Teodora iz crkve nad grobom, koju je podigla pobožna Evsevija, od strane neverujućih Jelina (Grka) izbačene u more. U 4. veku kada je hrišćanska vera pobedila bezbožništvo, episkop grada Evhaitskog je mošti izvadio iz mora i preneo ih u crkvu. Posle dugog vremena, bogati poklonici iz Vlaške su tajno uzeli mošti i odneli ih u Vlašku, u grad Sibinj. Tamo ih je jedan bogataš držao u svojoj kući, u jednom kovčegu i klanjao im se, a kada je umro, one su ostale zaboravljene. Njegova supruga je nakon izvesnog vremena, popravljajući svoju kuću angažovala Radovana Rakića, drvodelju srbina iz okoline Jenopolja. Kada je majstor završio posao, sanjao je Sv. Teodora koji ga je posavetovao u snu, da uzme njegove svete mošti. Radovan je zamolio udovicu da mu umesto novcem ustupi svetiteljeve mošti. Kada je majstor uzeo mošti Sv. Teodora Tirona, odneo ih je u manastir Hodoš. Uskoro su se počela dešavati isceljenja, a kako se za to pročulo, monasi su sa moštima došli iz Hodoša na Frušku Goru, i svete mošti pohranili u manastiru Hopovu. Prvi poznati pomen njegovih moštiju u manastiru Novo Hopovo je u zapisu iz 1555. godine.

Pošto se u hramu održavao čin venčanja mi smo pričekali ispred hrama. Nakon nekog vremena, u hram su ušli jedan monah i njega su pratile dve žene. Činilo mi se da oni ne pripadaju gostima venčanja, tako da sam rekao Lidiji da krenemo za njima u hram. Krenuli smo i pratili smo ih sve do kivota. Oni su otvorili kivot i monah im je čitao molitve za isceljenje. Ovde smo stali po strani i molili se pred otvorenim moštima. Na naše iznenađenje, prilikom čitanja molitve ovim ženama, one su od blagodati ispred svetiteljevog kivota zaplakale. Potom smo i mi celivali svete mošti i zahvalili se svetitelju što nas je prizvao da mu dođemo upravo danas kako bi mogli da celivamo njegove svete mošti, a to nam je bila želja još od prošlogodišnje posete. Međutim mi smo na tu želju zaboravili, ali svetitelj ju je čuo i ispunio nam je kada je za to došlo vreme. Iznenadili smo se kada smo na zidu crkve videli upravo ikonu Bogorodice koju je Lidija juče celivala u stanu, i za koju sam napisao da nismo znali odakle smo je doneli. Izenandili smo se ikoni shvateći da je naše mistično iskustvo celivanja ove ikone povezano upravo sa današnjim dolaskom u manastir Hopovo i mogućnosti da celivamo mošti Svetog Teodora Tirona u otvorenom kivotu. Nakon poklonjenja moštima, izašli smo iz hrama i otišli do izvora vode koja nas je okrepila i blagoslovila za naredno putovanje. To je bio susret sa svetinjom manastira Staro Hopovo koji se nalazi samo nekoliko kilometara dalje u šumama Fruške Gore.

Staro Hopovo
Staro Hopovo je metoh manastira Novo Hopovo i datira iz 15. veka. Smatra se, po predanju da je ktitor manastira monah Maksim Branković. U ovom manastiru su od 1920. do 1943. bile ruske monahinje, koje su izbegle iz Rusije posle Oktobarske revolucije. Manastir je opustošen posle Nemačkog miniranja, ali danas je izgrađen novi manastir koji nas je prizvao snagom sjaja njegovog krsta koji nas je zaslepeo jarkim sunčavim sjajem. Na moje iznenađenje sreo sam ovde dobrog prijatelja Zorana koji je tada prvi put došao da se pokloni ovoj svetinji i to baš na dan kada smo i mi bili ovde.

Neki trenuci su zapisani i dešavaju se pred našim očima bez da mi utičemo na njih. Najlepše je znati da smo prizvani da budemo deo nevidljivog sveta koji nas priziva da doživimo predivna iskustva mistične duhovnosti. Posle posete svetinjama Starog i Novog Hopova, krenuli smo do obližnjeg restorana da saberemo utiske današnjeg dana i da se u radosti poslužimo čašom kvalitetnog belog vina koji se proizvodi upravo u jednoj od vinarija smeštenih u srcu Fruške Gore.