«Porodično putovanje» sa Nenadom & Lidijom Badovinac

NOVO HOPOVO I
SVETI TEODOR TIRON

Zamislio sam da posetu Budimpešti i Mađarskoj podelim u dva dela, tako da u prvom delu predstavim Sentandreju, a u drugom delu Budimpeštu i Segedin. Obratite pažnju na ovaj deo priče u kojoj sam pisao o važnim razlozima
posete Mađarskoj.
Septembar, 2022.
Manastir Novo Hopovo
Putujemo i posećujemo:
  • Manastir Novo Hopovo
  • Poklonjenje pred svetim moštima Svetog Teodora Tirona
  • Manastir Staro Hopovo
Manastir Novo Hopovo
Manastir Novo Hopovo, sa crkvom sv. Nikole po svojoj arhitektonskoj vrednosti predstavlja najznačajniju sakralnu građevinu svoje epohe na ovim prostorima. Prvi pisani pomen manastira je iz 1451. godine. Sadašnja crkva podignuta je 1575-1576. godine, a zvonik sa malom kapelom na spratu posvećenoj sv. Stefanu, ozidan je 1751-1758. godine. Zgrade manastirskih konaka nastajale su postepeno od 1728. do 1771. godine, čime je crkva okružena sa sve četiri strane. Hopovsko fresko-slikarstvo jedno je od najznačajnijih na balkanskom umetničkom području. Ikone na ikonostasu radio je najznačajniji srpski barokni slikar Teodor Kračun. Manastir je poznat po svojoj monumentalnoj arhitekturi, fresko-dekoraciji, kulturno-prosvetnoj i istorijskoj ulozi.Tokom 17. veka urađena je fresko-dekoracija unutrašnjih zidova.U to vreme značajne su i vrlo česte veze između manastira Hopova i Rusije, kao i Svete gore.
Poklonjenje pred svetim moštima Svetog Teodora Tirona
Najveće bogatstvo manastira su mošti svetog Teodora Tirona koje se čuvaju u kivotu, u crkvi. U manastiru je 1780. godine zapisana od strane jeromonaha Spiridona Jovanovića,[14] povest prenosa svetih moštiju. Mošti velikomučenikove odavno u manastiru, jer se pominju tu već 1555. godine. Po toj rukopisnoj beleški, mošti svetog Teodora su iz crkve nad grobom, koju je podigla pobožna Evsevija, od strane neverujućih Jelina (Grka) izbačene u more. Nakon tri veka, kada je hrišćanska vera pobedila, episkop grada Evhaitskog je mošti izvadio iz vode, i prenete su u crkvu, koja je po drugi put podignuta nad njegovim grobom. Posle dugog vremena, bogati poklonici iz Vlaške su tajno uzeli mošti i odneli ih u Vlašku, u grad Sibinj. Bogati tamošnji boljar je u svojoj kući, u jednom čardaku, držao kovčeg sa moštima i klanjao im se, a kada je umro, one su tu ostale zaboravljene. Udova boljareva je nakon izvesnog vremena, morala da popravi krovove i zdanja svoja, pa je angažovala veštog drvodelju Srbina iz okoline Jenopolja, Radovana Rakića. Kada je majstor završio posao, sanjao je Sv. Teodora koji ga je podsetio na sebe i posavetovao u snu, da njegove mošti odatle uzme. Izmolio je zato Radovan udovicu, da mu delom umesto novca ustupi ostatke svečeve. Kada je majstor uzeo mošti Sv. Teodora Tirona, odneo ih je prvo u svoj kraj, a potom u manastir. Prvih 25 godina mošti su ležale u manastiru Hodošu, i zbog njih su mnogo bolesnici tu tražili iscelenje. Kako su se pročula čudesna izlečenja u Hodošu, Mađari sa svojim klirom, su hteli da silom uzmu mošti za sebe. Da bi izbegli nasilje, monasi su prebegli iz Hodoša na Frušku Goru, i svete mošti pohranili u manastiru Hopovu.[2] Godine 1747. zaslugom igumana Zaharija, umetnički rezbareni ćivot od orahovine, platio je i poklonio manastiru da bi se u njima čuvale mošti, bogati stanovnik Bečeja Mihailo Čokić.

Kult Sv. Teodora Tirona, mučenika iz IV veka, počeo je da se razvija u Sremu polovinom XVI veka, u isto vreme kada i kult Sv. Stefana Štiljanovića. Prvi poznati pomen njegovih mošti u manastiru Novo Hopovo je zapis u panegiriku iz 1555. godine. Danas su poznata tri rukopisa Povesti o Teodoru Tironu u kojima je izneto predanje koje se odnosi na događaje koji su prethodili prenosu svetiteljevih mošti u Novo Hopovo, kao i one koji se odnose na njihovu sudbinu u ovom manastiru. Uz to, ovi spisi donose i niz podataka koji se odnose na sudbinu srpskog naroda u XVII i prvim decenijama XVIII veka, te tako ne predstavljaju samo hagiografski spis već su i svojevrstan istorijski izvor. Prema navedenim spisima i prepisima Povesti o Teodoru Tironu njegove mošti otkupio je zlatom jedan erdeljski boljar u Ugarovlaškoj i preneo u svoju palatu u Sibinju. Sasvim zapuštene našao ih je "neimar" u drvenim delima Radovan Rakić, Srbin iz Jenopolja, otkupio ih i preneo u manastir Hodoš gde su počivale dvadeset pet godina i čudotvornom moći lečile mnoge koji su im s verom prilazili. Kada su mađarski rimokatolički kaluđeri počeli da nagovaraju vojne vlasti da oružjem otmu mošti, hodoški kaluđeri su ih noću izneli i preneli u fruškogorski manastir Hopovo, gde je, prema legendi, iz njih poteklo miro. Prenos iz Hodoša u Hopovo zbio se između 1520. i 1530. godine. Prema spisu nastalom po usmenom predanju mošti Sv. Teodora Tirona postavljene su ispred ikonostasa. Predoltarski prostor crkve tako je dobio relikvijarnu memorijsku namenu, koja je bila naglašena nivelacijom poda. Svetiteljeve mošti čuvane su u kivotu od orahovog drveta ukrašenog intarzijama do 1747. kada je izrađen novi kivot koji je postavljen na reprezentativno izveden barokni tron. Takav obrazac izlaganja relikvija poznat je i u drugim fruškogorskim manastirima: Vrdniku, Bešenovu, Privinoj Glavi, Krušedolu, Velikoj Remeti i Rakovcu. Sačuvani izvori pokazuju da su u srpskoj sredini već krajem XII i početkom XIII veka smisao i funkcija relikvija bili dobro poznati. Ključna tačka u razvoju kulta relikvija dogodila se u Žiči, gde je svečani kameni nameštaj pred oltarskom pregradom verovatno služio za izlaganje relikvija. Poznato je da su predstave i relikvije mučenika - ratnika bile upotrebljavane za zaštitu i uspešno ratovanje. Stoga ne treba da čudi da su se mošti Sv. Teodora Tirona našle u Hopovu upravo u vreme ratnog vihora u XVI veku. Koliki su značaj imale mošti Teodora Tirona govore brojni zapisi i natpisi u kojima se ističe da se one nalaze u crkvi Sv. Nikole manastira Hopova. Memorijska struktura predoltarskog prostora izgubljena je u toku Drugog svetskog rata, kada su kivot i tron za mošti uništeni, a mošti odnete iz manastira. Trudom i nastojanjem jeromonaha Jovana duborezac Soter načinio je novi kivot od orahovog drveta, a 1984. godine mošti su svečano prenete iz Iriga u crkvu manastira Novo Hopovo. Odlukom episkopa postavljene su u severnoj pevnici. Novoformirani memorijski prostor nije rešen u skladu sa srednjovekovnom tradicijom izlaganja relikvija, a odstupa i od barokne koncepcije koja je uobličena u hopovskom hramu u drugoj polovini XVIII veka.
anastiri Staro i Novo Hopovo nalaze se u blizini Iriga, na graničnom delu Nacionalnog parka „Fruška gora". Staro Hopovo je metoh manastira Novo Hopovo, izgrađeni su približno u isto vreme. Smatra se, po predanju, ali i po Žitiju majke Angeline (XVIII vek) da je ktitor manastira Đorđe, monaški Maksim, Branković, ali ove podatke zvanična nauka ne potvđuje. Gradnja manastira se datira na sam kraj XV i početak XVI veka. Opat Bonini, izaslanik princa Odeskalkija, posetio je u dva navrata fruškogorske manastire, prvi put u toku 1698, i 1699, a drugi put 1702. godine. Po njegovom tvrđenju oba manastira Staro i Novo Hopovo posedovala su 1800 jutara oranica, vinograda i šuma, kao i četiri mlina.
Staro Hopovo
U Hopovo su od 1920. ili 1921. do 1943. bile ruske monahinje, koje su izbegle posle Oktobarske revolucije. Svetilište je opustelo posle Nemačkog miniranja. Danas je to muški manastir. Slava manastira Novo Hopovo je Prenos moštiju Svetog Nikole: 22./9. maj. Manastir Staro Hopovo (1496. ktitor vladika Maksim Branković), 22406 Irig, Hram svetog velikomučenika Pantelejmona (1496). Nastojatelj: protosinđel Atanasije Gatalo, sa bratijom, tel: 064/385-25-65.
U Budimpešti su nam se otvarala mnoga vrata kroz koja bismo prošli i tako upoznali znamenitosti i istorijske vrednosti grada. Međutim, tražeći više nego što nam pripada, stigli smo do zaključanih vrata dvorca Vajdahunyad kroz koja nismo mogli proći. Dvorac Vajdahunyad jedan je od romantičnih dvoraca u Budimpešti.
Septembar, 2022.

«Multimedijalni projekti»

Autorski radovi, knjige i filmovi
Nenada Badovinca