Upravljanje čamcem
i prva plovidba Dunavom

Nekoliko puta sam plovio rekama, ali uvek kao turist. Odlučio sam da naučim upravljati čamcem i da se samostalno otisnem od obale. Da bih to postigao, položio sam za potrebnu Dozvolu za upravljanjem čamcem u "Lučkoj kapetaniji" u Beogradu. Kada sam na forumima tražio način da praktično naučim voziti čamac, javili su se mnogi koji su hteli pomoći. Među njima je bio i Uroš sa kojim sam se dogovorio da će mi pokazati kako se upravlja čamcem. Lidija i ja smo se javili Urošu i sa njim smo dogovorili termin kada možemo doći na "praktičnu obuku".

Kada smo Lidija i ja došli u Zemun na pristanište brodova, tamo nas je čekao Uroš. To je momak kojeg sa ponosom mogu nazvati "moj učitelj plovidbe čamcem". Na kraju dana pokazalo se da mi je Uroš pokazao mnoge važne detalje oko upravljanja čamcem. Rekao mi je na početku obuke da neće biti teško da naučim praktičnu vožnju. Ispunjavao sam osnovne uslove, a to su da imam Dozvolu za upravljanjem čamcem koja osigurava da znam sva potrebna pravila rečne i morske signalizacije, Imam i drugi uslov, a to je velika želja da naučim upravljati "vozilom" koji umesto ceste, koristi talase vode koji su nekad uzburkani, jaki i nepristupačni. Uroš je rekao da ako savladam vožnju na dugom čamcu, kao što je njegov (Rebell Seaskip 2 sa unutrašnjim dizel motorom Volvo Penta), to će mi pomoći da lakše savladam vožnju manjim čamcima. A on mi garantuje da, ako se odlučim za vožnju manjim čamcem, kad tad poželeću da zaplovim velikim čamcima koji imaju svoju kabinu.

Kada smo Lidija i ja došli na čamac, Uroš me upoznao sa plovilom. To je jedrilica koja je prerađena u veći čamac sa unutarnjim motorom. Uroš mi je pokazao osnovne komande. Isplovili smo iz pristaništa i ja sam pažljivo gledao svaki njegov pokret upravljačem i upijao sve Uroševe reči kojima mi je objašnjavao važne komande i pravila upravljanja. Nakon što smo isplovili, ja sam uzeo komande u svoje ruke i uputio se ka otvorenim vodama Dunava. Osećaj je bio snažan i kako sam pojačavao gas tako sam osetio snagu jakog motora i ubrzanje kojima talasi Dunava nisu ništa mogli. Presecao sam talase, a kada bih se više udaljio od obale tada bih sa punim skretanjem kormila i pod punim gasom okrenuo nazad. Čamac od 7,6 metara dužine uopšte nije osetio nagli zaokret već je sve vreme ostao stabilan na jakim strujama Dunava. Izbegavao sam bove koje su bili u vodi, a kad smo se približili ostalim čamcima, njihove kapetane sam pozdravljao svirajući u sirenu. Svi oni su dobronamerno mahali i odpozdravljali. Imao sam osećaj kao da su svi oni sa svojim lađama deo jedne velike porodice koji žive na Dunavu.

Onda je došao najteži deo za početnika poput mene. Naime, potrebno je naučiti pristajati čamcem na obali brze reke kao što je Dunav. To nije jednostavno. Protiv čamca je jaka struja Dunava koja nosi čamac. Uroš je rekao da je potrebno zaokrenuti čamac kako bi pristali uz obalu tako da se obali približavamo kretajući se uzvodno. Pokušaji za moje prvo pristajanje mi nisu uspeli, zbog potrebe da iskusno uskladim brzinu čamca sa promenom menjača iz lera unapred, i iz lera unazad. U tom trenutku prepustio sam čamac Urošu, jer sam shvatio da ipak vožnja rečnim čamcem na brzim rekama poput Dunava zahteva mnogo više prakse od moje prve vožnje. Uroš je preuzeo upravljač i pristao je uz obalu ostrva. Tada sam primetio da nije sve tako jednostavno kako mi se činilo i priznao sam sebi da još uvek nisam spreman za samostalnu vožnju. Uroš, kao iskusan vozač mi je dao nadu da je moja prva vožnja jako dobra, ali da mi treba još prakse. Svakako dobio sam kao preporuku sledeće linkove koje predlažem i vama ako se želite približiti znanju upravljanja čamca (plovila):

1) Saveti za bezbednu plovidbu
2) Manevrisanje plovila sa kabinom
3) Pristajanje pramcem uz obalu
4) Vezivanje uz obalu
5) Pristajanje bokom

Nakon sat vremena vožnje shvatio sam da je lako zavoliti plovidbu brzim i širokim rekama, kao što je Dunav. Tok ove velike i snažne reke čuva mnoge opasnosti kao što su snažni vetrovi koji iznenadno se pojave pored čamca, ali i surovi teren koji ponekad postaje plitak i potrebno je znati konfiguraciju terana. Sonari su uređaji koji pomažu u tome i Uroš me je naučio kako da koristim sonar.

Nakon što smo uplovili na pristanište i nakon što smo privezali čamac, ušli smo u kabinu čamca da nastavimo druženje na reci. Uroš nas je počastio i osvežili smo se kao da smo u prigodnom domaćinskom ambijentu. Zaista u ovoj nekadašnjoj jedrilici nalazi se sve potrebno za život. Tu su spavaća soba, kuhinja, toalet, sva potrebna navigaciona i telekomunikaciona oprema. Tu je televizija sa zemaljskom antenom. Ovde smo u ugodnom ambijentu razgovarali o detaljima i lepotama plovidbe rekama koje čeka sve nas koji želimo uči u ovaj svet. Za Lidijiu i mene ovo je bilo jedno novo iskustvo sa kojim se ranije nismo susreli. Biti na reci, ali u ulozi kapetana čamca i sa kormilom u ruci ipak je posebno iskustvo koje nas je povuklo ka novim lepotama i iskustvima života u Beogradu, gradu na dve reke ispod Avale.