«Promocija filma na Miholjskoj Prevlaci (Ostrvu cvijeća)» 1/2. deo

Dva nastavka ovog događaja sadrže:

• Prvi deo: Dolazak i boravak na "Miholjskoj prevlaci" (Ostvo cvijeća).
• Drugi deo: Projekcija filma i upoznavanje sa istorijom manastira.

Prvi deo: Bila je kiša kada smo stigli na "Miholjsku prevlaku" (Ostrvo cvijeća). Taksi nas je dovezao sa aerodroma i ostavio nas ispred kapije manastira Svetog Arhangela Mihaila. Na svu sreću imali smo kišobrane koje smo neposredno pre polaska na put kupili "kod kineza" u Beogradu. Po ulasku u manastir prvo smo naišli na oca Agatona, monaha sa sedom bradom. Izgledao je pomalo ljut što je neko došao, ali kasnije se ispostavilo da je bio tužan kada nas je bolje upoznao i kada smo nakon nekoliko dana napuštali manastir i odlazili kući. Otac Agaton je sedeo na klupi ispod nastrešnice koja se nalazi ispred trpezarije. Ušli smo u trpezariju i ovde smo čekali Sanju sa kojom sam imao dogovor da nas smesti u apartman. Kada je Sanja stigla, kiša je još jače počela da pada, tako da smo ponovo otvorili naše "kineske" kišobrane i nastavili pešice stotinjak metara do našeg smeštaja. Apartman je bio odmah uz morsku obalu. Nakon što smo se smestili, u predivnom prirodnom pejzažu Miholjske prevlake (Ostrva cvijeća), oblaci su se razišli i ispred nas se pojavio najlepši zalazak sunca. Upravo ovakav prirodni pejzaž sa pogledom na more i zalazak sunca, na mene je ostavio jak utisak i veliki značaj uz činjenicu da će upravo Prva projekcija filma i knjige: "Kako sam sreo svog duhovnog oca" biti održana na najlepšem mogućem mestu. Upravo ovde (Boka-kotorski zaliv) je moj duhovni otac, arhimandrit Gavrilo (Vučković) boravio 3-4 meseca nakon što se vratio sa Svete Gore. To je bilo neposredno pre odlaska za manastir Lepavinu (1984. godine) u kojem je proveo punih 33 godine.

Pogled iz apartmana osim na obalu mora i prema zalasku sunca, pružao se i na ostrvo Sveti Marko. Istraživajući istoriju ovog ostrva saznao sam da su "Miholjska prevlaka" i ostrvo Sveti Marko dobili imena po dva najpoznatija arhangela: Svetom arhangelu Mihailu i Svetom arhangelu Gavrilu. Naime, nakon što je Crnogorsko primorje pripalo Mletačkoj republici, oba ostrva su preimenova, i to Sveti Mihailo, u "Miholjska Prevlaku", a ostrvo Sveti Gavrilo, u Stradioti, a kasnije u "Sveti Marko". Na Miholjskoj Prevlaci ili Ostrvu cvijeća nalazi se Manastir Svetog arhangela Mihaila kojeg je podigao Sveti Sava. Međutim, postojao je ovde i ranije hram, koji je obnovljen u 9. veku. Manastir kojeg je podigao Sveti Sava uništila je Venecijanska republika 1445. godine, nakon što su ga proglasili nesigurnom zbog glasina o izbijanju kuge. Tokom nedavnih istraživanja
koje su radili naučnici sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, analizirajući pronađene zemne ostatke monaha iz tog vremena, otkrili su da su monasi umrli zbog trovanja arsenom. U drugom delu teksta opisat ću detaljnije činjenice na koje sam naišao istraživajući ovaj istorijski događaj.

"Ostrvo cvijeća" je dobilo ime za vreme Jugoslavije i to šezdesetih godina prošlog veka, kada je PKB Poljoprivredni kombinat iz Beograda otkupio zemlju od tadašnjih vlasnika. Ovde je izgrađeno odmaralište koje je nazvano "Ostrvo cvijeća" jer su ovde zasadili mnogo različitog cveća, palmi i maslina.

Naš prvi dan, a samim tim i naš boravak na Miholjskoj prevlaci počeo je Svetom Liturgijom u hramu Svete Trojice u kojem se čuvaju svete mošti Prevlačkih mučenika koji su stradali spomenute 1445. godine. Ove svete mošti miomirišu mirisom koji podseća na najlepše mirise cveća. Nakon Svete Liturgije sišli smo u trpezariju u kojoj smo bili posluženi kafom i doručkom. Upravo u ovoj prostoriji sledećeg dana bila je održana Prva projekcija filma "Kako sam sreo svog duhovnog oca". Po izlasku iz trpezarije upoznali smo gospođu Svetlanu (Cacu) koja je sela sa nama pored manastirske krstionice i tada nam ispričala nekoliko zanimljivih detalja o samom manastiru i njenom boravku u manastiru. Upoznao sam i Vladimira koji mi je pomogao oko svih tehničkih pojedinosti potrebnih za sutrašnju projekciju filma. Nakon kraćeg druženja sa domaćinima, Lidija i ja smo prošetali po ostrvu. Na samom ulasku na ostrvo videli smo tablu sa natpisom "Ostrvo cvijeća". Bez obzira na ime ostrva koje nosi, ovo mesto je bogato predivnim karakterističnim mirisima koji su mnogo stariji od različitog cveća koje je zasađeno 60-tih godina prošlog veka. Tokom šetnje po ostrvu pratio nas je jedan zaista poseban miris. Taj miris smo nazvali "Sveti miomiris ostrva cveća". Ovaj miomiris imao je karakter kojeg često osetim kada celivam svete mošti koje miomirišu Božanskim mirisom. Sveti miomiris ostrva cveća prepoznali bi samo na nekim posebniim mestima kada bi šetali ostrvom. Nismo mogli odrediti izvor ovog mirisa, ali setio sam se reči oca Maksima koje mi je ispričao, pre dve godine, kada sam prethodni put bio u manastiru na Miholjskoj prevlaci i to tokom projekcije fima "Rusija - velika tajna", o kojoj možete pročitati na ovom linku. Tada je otac Maksim pričao o tome da je ostrvo bogato moštima svetih monaha koji su ubijeni tokom napada Mlečana na ostrvo.

Kraj prvog od dva dela.