SRETENJE U BUDIMPEŠTI 2/2.deo

Putujemo i posećujemo:

• Mađarski parlament
• Bazilika Svetog Ištvana (Stefana)
• Hram Svetog Georgija
• Bedem na bregu Budimskog dvorca

MAĐARSKI PARLAMENT I HRAM SVETOG IŠTVANA (STEFANA)
Metroom smo od hotela došli do središta grada u smeru Mađarskog parlamenta. Posetu unutrašnjosti ove impozantne građevine smo zaobišli zbog velike gužve kojoj se nismo uspeli prilagoditi. Bilo je značajno što smo obišli i doživeli njenu spoljašnju arhitekturu. Od parlamenta šetali smo u smeru hrama Svetog Ištvana kojeg pravoslavna crkva poštuje kao Svetog Stefana Ugarskog. Ovaj svetitelj bio je osnivač Mađarske države. Hram Svetog Stefana u Budimpešti jedna je od najlepših i najznačajnijih crkava u Mađarskoj.

Saznali smo da je to ujedno i najviša građevina u Budimpešti, jer postoji pravilo po kojem u Budimpešti nije dopušteno graditi građevine koje su više od bazilike. Po ulasku u ovu baziliku poklonili smo se svetiteljevim moštima koje su izložene u posebno uokvirenoj kutiji koja je u jednom momentu bila osvetljena. Tada se jasno videla veličanstvenost očuvanih moštiju koje su stare oko hiljadu godina. Nakon što smo se poklonili svetim moštima, nakon celopopodnevne šetnje i nakon večere, sreli smo se sa našim prijateljima u jednom poznatom pabu koji nas je podsetio na lepotu čuvanja bliskosti sa ljudima bez obzira što nas ponekad dele stotine kilometara.

Dvorac Vajdahunyad Budimpešta
U Budimpešti su nam se otvarala mnoga vrata kroz koja bismo prošli i tako upoznali znamenitosti i istorijske vrednosti grada. Međutim, tražeći više nego što nam pripada, stigli smo do zaključanih vrata dvorca Vajdahunyad kroz koja nismo mogli proći. Dvorac Vajdahunyad jedan je od romantičnih dvoraca u Budimpešti.

Dvorac Vajdahunyad izgledao nam je kao građevina koja potiče iz srednjeg veka, kasnije sam saznao da nije starija više od 100 godina. Tačno na hiljadugodišnjicu Mađarske države, 1896. sagrađen je ovaj dvorac. Prošetali smo oko dvorca i uživali u pešačenju, sve dok nije počela padati kiša. Imali smo ovih dana i kišne i sunčane periode, ali uopšte nam kiša nije smetala. Ponekad bismo pokisli, ali ubrzo našli bismo zanimljive restorane u kojima smo odmarali od šetnje. Počastili smo se mađarskim specijalitetima i tada razmenili utiske na temu onoga što smo videli. Zaključili smo da su nam se svideli isti sadržaji i to nas je ohrabrilo da ubuduće možemo planirati i posetu drugim gradovima sa verom da ćemo zajedno uživati u sadržajima koje ti gradovi nude. Nedaleko od dvorca počastili smo se u jednom pomalo skrivenom restoranu i nakon kraćeg odmora uputili se na drugu stranu Dunava, u deo grada koji se zove Budim.

Ribarski baštion (bedem na bregu Budimskog dvorca)
Budimpešta se deli na Budim i Peštu. Do sada smo obilazili Peštu i tu nam se nalazio hotel, ali predzanjeg dana prešli smo Dunav i posetili smo Budim. Jedan od najlepših sadržaja Budima je dvorac Fisherman baštion koji je izgrađen u 19. veku i koji je služio kao vidikovac sa najlepšim pogledom na Peštu. Ovde smo napravili nekoliko fotografija i prošetali oko dvorca, tražili smo najlepši pogled na grad i našli smo ga nedaleko od Dunava, na posebnom vidikovcu za kojeg turisti u pravilu i ne znaju da postoji. Mi smo od naših poznanika saznali za ovaj vidikovac i nismo hteli propustiti priliku da doživimo u večernjim satima pogled na grad. Umesto reči kojima bih opisao ono što smo videli, šaljem vam fotografije koje će vam približiti lepote Budimpešte.

Sa našim dragim domaćinom, Stefanom imali smo dogovor da se u večernjim satima nađemo u jednom od zanimljivih pabova. Tu smo se počastili, nazdravili u čast ovog predivnog grada i zaželeli da mu ponovo dođemo u goste. Pred Stefanom smo pokazali i malu dozu tuge, jer nam se bližio kraj posete, ali smo shvatili da želimo ponovo doći ovde. Ovu želju smo podelili sa svim gostima koji će posetiti pub, jer smo na jednom od papirića koje možete videti na jednoj od slika napisali: "Budimpešto, vraćamo ti se i hvala ti, Nenad & Lidija". Duboko verujemo da ćemo se ponovo družiti sa našim domaćinom Stefanom i prelepom Budimpeštom.

CRKVA SVETOG NIKOLE U SEGEDINU
Petog, poslednjeg dana krenuli smo u Beograd. Na putu za Beograd pre granice sa Srbijom došli smo u grad Segedin koji je takođe poznat po svojoj istoriji i kulturi. Prošetali smo gradom i pronašli pravoslavni hram Svetog Nikole. Hram je bio zatvoren, ali mi nismo hteli otići iz Segedina da ne posetimo ovu znamenitu svetinju. Hteli smo da se poklonimo i celivamo svetinje ovog grada. Nisam znao gde se nalazi sveštenik koji bi nam otvorio hram, ali sam preko puta hrama video natpis na zgradi koji je bio ispisan na srpkom jeziku. Pretpostavio sam da ovde živi sveštenik. Popeo sam se gore i pozvonio na vrata. Otvorio mi je jedan čovek i rekao je da se sveštenik nalazi u drugom stanu. Otišao sam tamo gde me je uputio ovaj čovek. Tako me dočekala jedna devojčica, sveštenikova ćerka i ona nam je otvorila hram. Imala je u rukama veliki ključ koji je otvarao starinska vrata od hrama. Poklonili smo se svetinji, ali bilo je interesantno kako baš u tom trenutku kada smo mi bili u hramu, došlo je nekoliko prolaznika, koji su videli otvoren hram i koji su se zainteresovali za svetinju. Inače, ovaj grad je osnovan još u 12. veku, pretpostavlja se da je u njemu bilo „slovenskih hrišćana" i pre dolaska Mađara. Srpska pravoslavna crkva u Segedinu posvećena je prenosu moštiju Svetog Nikole. Hram je izgrađen 1781 godine i to je najlepši spomenik istorije Srba u ovom gradu. Na južnom zidu hrama nalaze se dve ikone Presvete Bogorodice koje su Srbi u Velikoj seobi 1690. godine doneli sa sobom . Neobična je i ikona Bogorodice „Crna Bogorodica" koja je stigla iz Egipta i rad je jednog koptskog slikara. Hristos i Bogorodica na ovoj ikoni imaju crnačke likove, ali isijavaju posebnom svetlošću koja nas je pratila, kako na putu, tako i u narednim danima po povratku u Beograd. Poseban je duhovni doživljaj nositi lepotu i blagoslov ovakve svetinje u svom srcu i duši. Zbog ovakvog blagoslova uvek volimo posećivati Sveta mesta.