Promocija knjige "Kako sam sreo svog duhovnog oca",
održana u parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog

je ostavilo snažan utisak na oca Olivera, koji je rekao: "Shvatili smo da ne moramo imati isti stav o svim pitanjima da bismo radili zajedno. Važno je da ujedinimo snage i radimo na zajedničkom cilju“. Njegova vera, poslušnost Crkvi i spremnost na žrtvu za bližnje, bili su inspiracija svima koji su ga poznavali. Osnivanje Misionarskog odeljenja pri Sinodu Crkve bio je veliki korak za misiju Crkve. Otac Gavrilo je predvodio deo posvećen Elektronskoj misiji, šireći poruku pravoslavlja putem savremenih tehnologija. Bio je primer kako sveštenik treba da služi bližnjima i da se za njih žrtvuje. Njegov rad i njegova vera ostavili su trag na sve koji su ga poznavali, što se osećalo i na promociji knjige. Na kraju, otac Oliver je podsetio prisutne da je otac Gavrilo osim misionara bio i veliki prijatelj, čovek koji je svojom ljubavlju zbližavao ljude oko sebe.

Lepavina, mesto u Hrvatskoj gde se nalazi manastir, predstavlja pravu duhovnu oazu u okruženju u kojem pravoslavnih Srba gotovo da i nije bilo. Otac Gavrilo je, došao sa Svete Gore, uložio je ogroman napor da obnovi i održi manastir Lepavinu, uprkos svim teškoćama. Brat Radomir je govorio i o dolasku oca Gavrila u manastir Lepavinu, gde je od ruševina ponovo stvorio mesto duhovnosti. U toj misiji pridružio mu se otac Vasilije. Nenad se takođe pridružio, dolazeći često u manastir, gde je kroz molitvu i duhovnu školu od oca Gavrila dobio smernice za svoj dalji život. Radomir je posebno opisao atmosferu u manastiru - disciplinu isprepletanu s duhovnom slobodom. Naveo je kako su zajednički poslovi, od otvaranja crkve rano ujutru do pripreme obroka za stotine ljudi, bili deo svakodnevice u kojoj su svi bili povezani kroz duhovni rad. Govorio je i o tome kako su često situacije koje su izgledale kao nemoguće - poput pripreme hrane za pet stotina ljudi s malim brojem ljudi koji su pomagali - bile vođene Božijom pomoći i uz blagoslov oca Gavrila. Posebno je zanimljivo bilo Radomirovo sećanje na Obrenovac gde je svojevremeno živeo kada su se dogodile poplave, gde je osetio da ga je otac Gavrilo unapred pripremio za tešku situaciju. Radomir je opisao mir i staloženost koju je stekao kroz duhovni život u manastiru, a koja mu je pomogla da se suoči s kriznim trenucima. Kroz svoj govor, Radomir je istakao ne samo duhovnu veličinu oca Gavrila, već i njegovu ljudsku stranu. Otac Gavrilo je bio čovek koji je znao kako da spoji staru duhovnu mudrost sa savremenim izazovima, a njegov entuzijazam za misiju Crkve bio je inspirativan za sve oko njega. Radomir je zaključio da je otac Gavrilo bio duhovna tvrđava, čija snaga i predanost su bili primer kako treba služiti Bogu i ljudima, čak i u najtežim životnim situacijama. Nenadova knjiga, kako je Radomir rekao, predstavlja ne samo svedočanstvo o životu oca Gavrila, već i inspiraciju za sve one koji žele da se posvete duhovnom životu. Ona je svedočanstvo o svetogorskom duhu i duhovnoj snazi koja može da nadvlada sve prepreke, ostavljajući trag u životima svih koji su imali sreću da upoznaju oca Gavrila.

Posebno želim da se zahvalim starešini hrama Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu u Beogradu, ocu Stevanu Vukiću, zatim ocu Branislavu Jeliću, posebno ocu Oliveru Subotiću koji je na stručan i misionarski način učestvovao u predstavljanju knjige, kao i bratu Radomiru Vučiću koji je dao svoj osvrt na predstavljanje knjige kao duhovno čedo oca Gavrila. Zahvalan sam svima koji su učestvovali u ovoj promociji. Neka nam svima iskustva iz knjige budu putokaz kako živeti veru uz mir i ljubav Božiju.