Kuršumlija - Upoznajte Toplički kraj

Putujemo i posećujemo:

• Toplički okrug
• Kuršumlija - manastir Svetog Nikole
• Kuršumlija - manastir Vavedenja Presvete Bogorodice
• Kuršumlijska banja
• Neolitska arheološka lokacija - "Pločnik"

Putujući Srbijom na red je došla poseta Topličkom okrugu. Po ulasku u grad popeli smo se na brdo na kojem se nalazi hram Svetog Nikole. Ovaj hram je značajan, jer ga je podigao Stefan Nemanja. Pouzdano se zna da je u ono vreme ovde bila manastirska crkva i sedište Eparhije i prvog Episkopa topličkog. Niže od ovog hrama nalazi se porušeni hram, prva zadužbina Stefana Nemanje koji je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Danas su vidljivi samo temelji i deo oltarske apside ovog hrama. Po predanju koje čuva narod ovog kraja, Srpskom narodu neće biti bolje dok se Bogorodičin manastir ne obnovi. Pre nekoliko godina obnovljena je crkva Svetog Nikole, koja je takođe bila u ruševinama. Pronašao sam u literaturi da je grad na osnovu arheoloških istraživanja postojao u 6. veku, u doba cara Justinijana, a tek kasnije je u Nemanjino doba ovde bila prva prestonica Nemanjine države. Mesto monaškog podviga Nemanjine žene Ane, kasnije monahinje Anastasije bio je upravo Bogorodičin manastir. Ovde se Anastasija podvizavala i upokojila oko 1200. godine. Sahranjena je ovde, a njene mošti su prenešene kasnije u manastir Studenicu. Stojeći ispred prve Nemanjine zadužbine, manastira Presvete Bogorodice koji je star više od 850 godina, i koji stoji u ruševinama. Ovaj hram je prva zadužbina Stefana Nemanje. Hram je stariji od Đurđevih stupova i od crkve Svetog Nikole u Kuršumliji, kao i od Studenice i Hilandara. Bogorodičin hram ovde samuje i čeka bolja vremena kad će doći obnova i naroda i hramova i tada će se ovde služiti Sveta Liturgija.

Naš prvi susret sa crkvom Svetog Nikole, pripisali smo ličnoj potrebi da posetimo srce Kuršumlije. Ova impozantna građevina svedoči o dugoj istoriji grada i predstavlja nezaobilaznu tačku na mapi kulturnog nasleđa Srbije. Po ulasku u hram prišli smo ikonama da ih celivamo i tada smo osetili da cela unutrašnjost hrama prenosi na nas bogato duhovno iskustvo. Tišina koja nas je okruživala pričala nam je o važnosti ovog svetog mesta. Naša kratka molitva usmerena je bila na obnovu ovog kraja i to najviše na obnovu porušenog Bogorodičinog hrama. Poneli smo sa sobom snažnu radost, jer znamo da smo posetili mesto koje je veće od porušene gradjevine, mesto poput kandila koji će goreti u našim srcima.

U srcu Topličkog kraja posetili smo Neolitsko arheološko nalazište - "Pločnik". Posmatrali smo makete kuća i to me potaklo na razmišljanje o sofisticiranom načinu gradnje tog vremena. Arheološko nalazište Pločnik nalazi se nedaleko od Kuršumlije. Ovo naselje pripada Vinčanskoj kulturi koje ovde postoji od 5500. godine pre Hrista, i bilo je naseljeno punih 800 godina sve dok ga nije uništio požar oko 4700. godine pre Hrista. Vinčanske kuće ovde su imali peći, a ljudi su spavali na vunenim prostirkama i krznu. Pravili su odeću od vune, lana i kože. Pronađene su figurice koje predstavljaju božanstva, a mnoge od njih, čini se da su napravila deca. Deca kao nosioci duhovnosti svih vekova. U blizini je pronađen termalni izvor i to bi mogao biti dokaz da se ovde nalazila najstarija banja u Evropi.

Mi smo se uputili takođe prema jednoj od nama najlepših banja, prema Kuršumlijskoj banji u kojoj smo proveli nekoliko dana. Sve ukupno doživeli smo važan deo Topličkog kraja uz zahvalnost prema onima koji su živeli pre nas i ostavili nam u nasleđe istoriju i duhovnost. Imamo posebnu volju da na sve vas prenesemo kulturno blago ovog kraja i voleli bismo da se i vi upoznate sa istorijom i duhovnim bogatstvom Topličkog okruga.

Upravo ovde smo odlučili da se odmorimo i da istražimo Kuršumlijski kraj. Boravak u Kuršumlijskog banji omogućio nam je da da se u termalnim bazenima, koji sa pogledom na netaknutu priroda oslobodimo svakodnevnog stresa, i da upravo ovde uronimo u tišinu i prepustimo se lekovitim svojstvima termalnih izvora.

Tako smo jednog dana šetali do Devojačkih izvora. Osetili smo miris svežeg vazduha, a onda nas je prizvao zvuk izvora vode. Voda na tom mestu izvire iz pukotine stene, iz kamena. Zanimljivo je kako u kamenu postoji pukotina dovoljno velika samo za vodu koja izvire. Čudesno mi je kako voda svojim žuborom može da napravi procep u steni i tako pronađe sebi put do čoveka kojeg želi da oblagodati svojim lekovitim svojstvima. Dok sam mislio o tome, ceo ovaj kraj mi se predstavljao kao lekovita
prirodna oaza u kojoj smo uvek dobro došli da lečimo svoj duh i telo.

Šetajući kroz Kuršumlijsku banju, činilo me radosnim što sam video posebnu arhitekturu kuća, a osim toga, zdrava hrana i naši opuštajući trenuci uz domaće Prolom pivo, otvorili su nam vrata želje da ponovno posetimo ovaj kraj.

Napuštajući Kuršumlijsku banju, nosili smo sa sobom miris prirode i blagodati, ali i osećaj duhovnog sazrevanja. Narednih dana pratio nas je blagoslov posete hramovima Svetog Nikole i Bogorodičine crkve, koja iako porušena čeka svoju obnovu. Nakon nekoliko dana po povratku u Beograd na društvene mreže sam postavljao slike i tekstove iz Kuršumlije. Ubrzo me zvao prijatelj, čovek koji retko okreće moj broj telefona. Video je moje slike i pitao me je kako sam se proveo u Kuršumliji? Ja sam mu na to odgovorio da mi se mnogo svideo grad i svetinje grada. Njega je potaklo da me pozove upravo to što sam objavio slike manastira Svetog Nikole i Bogorodičinog hrama u Kuršumliji. Objasnio sam mu da su tu veoma važna sveta mesta, a on je rekao da on dobro zna sve o njima, jer je kao mali često odlazio u Kuršumliju. Naime, njegovi roditelji su rodom iz Kuršumliji i on je kao dečak voleo da boravi u tom kraju. Na kraju mi je rekao šta ga je potaklo da me pozove. Na dan kad sam ja objavio slike na društvenim mrežama svetih mesta u Kuršumliji njegov otac koji je rodjen u Kuršumliji se upokojio. Njega je to potaklo da mi se javi. Izrazio sam saučešće i zajedno sa njim se pomolio za upokojenje duše njegovog oca u Carstvu Nebeskom.

Blagodat svetih mesta u Kuršumliji nas i dalje nije napuštao, naime, sledeće iskustvo koje se desilo jeste da smo nekoliko dana nakon povratka u Beograd imali priliku da prisustvujemo predstavljanju knjiga Vladike hvostanskog Alekseja (Bogićevića). Na prednjim koricama njegovih knjiga "Priče iz nezaborava I", i "Priče iz nezaborava II", video sam fotografije hramova u Kuršumliji i to na prvoj knjizi hram Svetog Nikole u Kuršumliji, a na drugoj knjizi Bogorodičin hram. Kupili smo knjige i čitajući tekstove saznao sam mnoge detalje o svetim mestima koje sam preneo na ovaj tekst. Sve ovo je važno, jako važno za sve nas. A možda je najvažnije ono što nije upisano i opisano, a što će se dogoditi kada za to dođe vreme. Što više vreme prolazi, to imam veću nadu da će ove svetinje, bogomolje, biti obnovljene, a da će njihova obnova pomoći svima nama da se duhovo preobrazimo.