Poseta Obedskoj i Bečmenskoj bari

Pred vama je još jedna priča vaših istraživača prirodnih, kulturnih i duhovnih lepota Srbije. Imali smo proveden dan u prekrasnim prirodnim i istorijskim oazama Srbije. Naš dolazak u malo mesto Kupinovo pored Beograda bio je u planu zajedno sa posetom Etno kući "Putnik", tvrđavi Kupinik i Specijalnom rezervatu prirode "Obedska bara", kao i Bečmenskoj bari. Pre ovim silnim posetama želeli smo ručati u ovom prirodnom ambijentu. Seli smo u restoran s pogledom na pritok reke Save i prepustili smo se ukusnim ribljim specijalitetima. Već tada smo osetili prve znakove divnih osećaja koja su nas sve vreme ispunjavali tokom okruženja blizini Obedske bare. Iz restorana ima li smo pogled na ptice, Bele čaplje koje slobodno lete iznad nas i stvaraju sliku slobode koja je potrebna i ljudima, a ne samo pticama. Nakon ručka, krenuli smo prema Etno kući "Putnik". Kustos nam je oduševljeno pričao o istoriji ovog mesta, za koje je vezan život Svete Angeline Branković i njezine dece

Upoznali smo se s detaljnom istorijom ovog kraja, saznavši o turskim osvajanjima i srpsko-ugarskoj odbrani koja je bila snažna kako bi zaštitila ovaj kraj. Sada neću pisati o istoriji već o prirodnim pejzažima ovog kraja, ali istorijske činjenice ne smemo zaboraviti. U dvorištu Etno kuće nalazi se crkva Svetog Luke, koja ovde ponosno stoji kao najstarija parohijska crkva u Vojvodini. Pozivam sve da ovde zajedno dočekamo praznik Svete Angeline koji se proslavlja u avgustu. Svaki trenutak proveden u dvorištu hrama budio je u nama osećaj radosti i želju za ponovnim dolaskom. Medjutim put nas je vodio dalje u središte prirodne oaze, u srce Obedske bare. Bili smo svedoci iznimne lepote pejzaža i mira u kojem caruju ptice ali i ostale mnogobrojne vrste životinja. Svaki korak bio je praćen osećajem dubokog poštovanja prema ovom kraju. U Etno kući Putnik bili smo povezani s prošlošću i tada smo se ispunili željom za avanturom i istraživanjem naših istorijskih vrednosti.

Specijalni rezervat prirode "Obedska bara" mesto je gde počinju priče, mitovi i legende koje su duboko ukorenjene u ovoj predivnoj oazi. Početak putovanja je u 19. veku, kada je Obedska bara bila strogo čuvano lovište Austrougarske monarhije. Lovci i avanturisti dolazili su ovde. Istorija Obedske bare počinje još 1835. godine, kada je prvi put prepoznata kao "raj za ptice". Tada su vlastele s Bečkog dvora dolazile ovde u lov, a poznato je da su gotovo istrebili Bele čaplje, čija su pera korištena za ukrašavanje šešira. Nažalost, gotovo su istrijebili sve primerke ove predivne ptice. Međutim, 1891. godine, lovci su prepoznali važnost zaštite Obedske bare i predložili monarhiji da se ovo područje stavi pod zaštitu. Taj predlog je prihvaćen, i od tada Obedska bara nosi titulu Specijalnog rezervata prirode. Tada je započelo novo poglavlje u istoriji ovog područja, gde je priroda konačno dobila priliku oporaviti se. Rezultati zaštite primećeni su već 1877. godine, kada je brojnost ptica počela rasti. No, ne samo zaštita rezervata, već i promena mode koja više nije zahtevala upotrebu pera Bele čaplje, pomogla je poboljšanju stanja brojnosti ptica. Obedska bara postala je utočište mnogim vrstama ptica, koje su se vraćale u svoje prirodnostanište.

Dok smo hodali stazama Specijalnog rezervata prirode "Obedska bara", osećali smo snagu prirode koja se oporavlja. Ptice slobodno lete nebom, stvarajući prekrasne slike koje oduzimaju dah. Pogled na njihovu slobodu podseća nas na važnost očuvanja i poštovanja prirode, ali podseća nas i na slobodu svakog čoveka koji zavisi o slobodi koju mu je Bog podario. Obedska bara nas uči da je naša odgovornost kao ljudi da štitimo ove prirodne dragulje i da naučimo ziveti u miru s prirodom, ali ida čuvamo slobodu koju je Bog dao ljudima i da poštujemo slobodu drugih ljudi. Ova prirodna oaza podseća nas na snagu promene i našu sposobnost da se prilagodimo kako bismo sačuvali i obnovili prirodno ali i duhovno nasleđe koje su nam ostavili naši voljeni preci. Dok smo se opraštali od Obedske bare, Lidija i ja smo zahvaljivali na važnim porukama koje nam je ova prirodna oaza poslala. Neka nam ova prirodna lepota bude inspiracija za bolju i srećniju budućnost, u kojoj će priroda i čovek hodati zajedno, i pri tom štiteći i uvažavajući jedno drugo.

Ribolovni odmor u prirodi smo doživeli na kraju jednodnevnog izleta i to nakon popodnevne posete Obedskom barom. Naime, nastavili smo put prema Bečmenskoj bari. Tamo smo susreli mog poslovnog prijatelja Igora, koji nas je oduševio svojim pričama o ribolovnom odmoru u prirodi. Igor nam je s oduševljenjem opisivao lepotu njegovog načina provođenja vikenda. Odlučio je sa svojim prijateljima organizovati opuštanje od svakodnevnog stresa pecanjem i spavanjem u šatorima uz jezero. Tokom dva dana i jedne noći, uživali su u ribolovu, opuštanju i povezivanju s prirodom na jedinstven ribolovni način. Dok nam je Igor pričao, naša mašta zamislila je mirno jezero, vazduh ispunjen svežinom, dok su mesec i zvezde krasile nebo iznad nas. Osetili smo mir i radost već tokom razmišljanja o takvom odmoru.

Odlučili smo da je vreme da i mi iskusimo tu vrstu odmora u prirodi. Planiramo organizovat vikend izlet uz jezero, na kojem ćemo se u šatorima odmoriti u okruženju tišine i lepote. Jedva čekamo da se to ostvari i da s vama podelimo naše utiske od takve vrste avanture i odmora u prirodi. Nakon celodnevnog istraživanja lepote prirode ovog dela Vojvodine, puni smo utisaka i zahvalni što smo imali priliku doživeti lepotu ovog kraja. Obedska i Bečmenska bara su nas oduševile svojom netaknutom prirodom i omogućile nam nadahnuće za nove avanture.

Uživajte u trenucima opuštanja gledajući fotografije koje delim sa vama. Pratite nas dok istražujemo nove destinacije i delimo s vama naše doživljaje. Do sledećeg putovanja, ostanite povezani s prirodom i ne zaboravite da ispunite svoje živote duhovnim iskustvima u kojima ćete se duhovno obnoviti.