Sledećeg dana, na praznik Sabora Arhangela Gavrila poneo sam na osvećenje na Svetu Liturgiju u hram Arhangela Gavrila u Beogradu Slavski Kolač, Žito, sveću i ikonu. Kolač i sveća bili su jedni od malobrojnih sveća prineti toga jutra u čast Arhangela Gavrila, zato što je u narodu retka Krsna Slava Sabor Arhangela Gavrila. Tokom Liturgije često sam bio usredsređen na Sveću i Slavski Kolač. Starešina hrama otac Ilija i otac Jovan su blagoslovili da se sto, na kojem su bili Slavska sveća i Kolač prinesu bliže Svetom Oltaru. Tada je počeo čin osvećenja Slavskog Kolača. Posle osvećenja Kolača i Žita čvrsto sam primio Slavske darove i hrabro ih nosio u svoj dom. U stanu smo Lidija i ja za osveštane darove pripremili posebno mesto. Na stolu u svećnjaku koji je ukrašen ikonom Bogorodice i Hrista, stajala je uzvišena iznad svega sveća. Na prozoru se primećivalo nadolazeće podnevno sunce. Tako smo po dolasku Slavskog Kolača u dom prizvali Arhangela Gavrila. Sveća je polako gorela, šireći svetlost u sve uglove stana, Slavski Darovi svojom smirenošću i tišinom uspeli su uzburkati vazduh u stanu. Titrajem Sveće uzvišena je bila i punoća našeg bića. Sveća je sve jače svetlila, pa se sudeći po tome, usuđujem reći da smo Lidija i ja bili dobri domaćini Svetom Arhangelu Gavrilu koji nas je posetio zahvaljujući prinosu Slavskog Kolača, Sveći i Žitu. Nadamo se da smo gostoprimstvom pokazali želju da nas Sveti arhangel Gavrilo kako i ove, tako i sledeće godine poseti. Popodne su došli gosti. Došli su Radivoje, Leksija, Marijana, Blanka, Biljana, Darko, Tamara, Jelena i Branimir sa njihovom decom. Sve goste obasjao je Arhangel Gavrilo. Trpeza je bila posna, jer je vreme Velikog Posta, ali je na današnji praznik po Crkvenom kalendaru dozvoljena hrana pripremljena na ulju. Gostima koje smo očekivali pripremili smo mnoga slana i slatka iznenađenja.