«intervjui sa zanimljivim ljudima» sa nenadom badovinac
Intervju sa arhimandritom Benediktom (Jovanovićem)
Razgovarao sam sa arhmandritom Benediktom (Jovanovićem), igumanom manastira Arhangela Mihaila na Miholjskoj Prevlaci (Crna Gora). Razgovor sam vodio 05.08.2020.
Pročitajte, i u nastavku možete i da poslušate intervju sa arhimandritom Benediktom (Jovanovićem) vodjen na temu monaškog života, o čudima pokroviteljstva Arhangela Mihaila u manastiru na Miholjskoj Prevlaci. Bilo je reči i o ideji poboljšanja kvalitete života mladih na način da se mladima omogući ruralni način života koji pruža mogućnost zdravije ishrane, zdravijeg telesnog i duhovnog života.

Arhimandrit Benedikt (Jovanović), rođen je 4.5.1955.g. u Sjenici, gde je završio Gimanziju 1975.g. Prirodno – matematički fakultet završio je u Beogradu 1981. godine. Zamonašen je 1996. godine, a u činove đakona i prezvitera rukopoložen je u decembru 1997.g. Do februara 2009.g. bio je iguman manastira Podmaine. U čin Arhimandrita proizveden je 2010. godine. Poslušajte razgovor sa arhimandritom Benediktom (Jovanovićem) koji je vođen 05.avgusta, 2020.

Nenad Badovinac: Oče, u manastiru ste dugo vremena, imate dugi monaški staž. Recite nam nešto o monaštvu?

Arhimandrit Benedikt: Imam monaški staž oko 26-27 godina. To jeste i veliki i mali staž. Život treba da bude posvećen Gospodu i mi smo se tako opredelili u tom pravcu. Od početka smo tu sa željom i namerom da se približimo Gospodu, da osetimo duh Božiji. To je za nas nešto neopipljivo i ogroman je izazov koji se javljao i neprekidno traženje smisla života i uopšte da čovek sebe nadje i da oseti mir i dubinu svega što se oko nas dešava i u nama projektuje i u čemu obitavamo. To me privuklo i počeo sam da istražujem to po svetinjama i manastirama. To oseti duh i tako se on oblikuje i formira i može se iz knjiga pročitati i kroz razgovore sa duhovnicima i starcima, ali ipak sama potreba da tražimo i naše kucanje da nam se otvori, Gospod daje i to mi prepoznajmo našim duhom. To se ne može čulima osetiti, to se oseti i duboko u srcu se razgori i otvori se Božanska istina i ljubav. To je nešto što je povezano jedno sa drugim i time se sve drugo definiše i tako se Bog oseti i doživljava. Mi kao monasi smo se u tom smislu orijentisali i predali svoj trud i svoje vreme i svoje biće. Teško je to sve spojiti u vremenu i odvojiti se od onoga svega što smo do tada živeli i uopšte u okruženju u kojem živimo danas i u uslovi u kojem živi monaštvo danas je teško, ali kad čovek se sa umom opredeli i posveti, to srcem posle doživljava i poveže, može se u svim uslovima da se obitava i da živi kao monah.

Nenad Badovinac: Oče, obišao sam dosta manastira i primetio sam da ima sve manje monaštva u manastirama. Primetio sam da se ljudi opredeljuju više za svetovni način nego monaški način života, da li mislite da je budućnost monaškog načina života ugrožena ili mislite da će uvek čovek tažiti ovaj vid života zbog svojih duhovnih potreba?

Arhimandrit Benedikt: Oseća se jedan vid krize monaštva, ali to je prouzrokovano samim tempom života i ljudi su na neki način ušli u neki vrtlog. Mladi su dosta raslabljeni u svakom pogledu i duševno i fizički. Za monaštvo je potrebno i jedno i drugo. Znači, da je čovek spreman da fizički bude spreman da podenese udare i iskušenje, da pretrpi, ali isto kao prava ličnost da podnese razne udare.

Nenad Badovinac: Monaštvo u vreme kada ste Vi krenuli u monaški način života i život danas, da li postoje razlike, da li je monasima koji danas kreću sada lakše I da li je danas monasima lakše nego onda kada ste Vi kretali u manstir?

Arhimandrit Benedikt: Danas su neki uslovi pogodniji, uslovi egzistencije su uslovniji, danas su manastiri obnovljeni, ekonomska situacija je stabilnija, organizovaniji je život. Iskustvo se nakupilo sa službi i duhovnih življenja. Puno se štampa. Uzor su Sveta Gora i monasi koji tamo žive. Danas se dosta toga skupilo, ali opet mislim da se oseti učmalost i uspavanost u svemu toga, dok smo mi onda kada smo tada počinjali, sa više volje i elana radili, iako smo dolazili u uslove gde nije bilo struje, hrane, knjiga za sluzbe, liturgije su bile retke, ali energija je bila jaka i volja da se crkva podigne. U to vreme je strano bilo svima da mladi čovek podje u manastir. To je bila tabu tema, to je bilo strano i čudno. To nas nije sprečavalo jer smo duboko osetili glad i čežnju za duhovnim životom, za nečim drugim. Prošli smo neke faze života u svetu, zasitili smo se akademskog obrazovanja, osetili smo prazninu, onda nas je čežnja vukla, jer smo tada sa voljom i radošću trpili sve neuslovnosti u životu u manastiru, i zimu i glad. Nismo imali najosnovnije uslove, ni knjige za službe, trebalo je da se stopira da se dodje do nekog manastira. Ali je bila veća radost i ispunjenost.

Nenad Badovinac:Juče sam oče posetio Vaš manastir na Miholjskoj Prevlaci, mananstit Arhangela Mihaila i primetio sam na večernjoj sluzbi da ima mnogo mladih, osetila se jaka molitvena atmosfera u crkvi i to mi je bila velika radost da u sred letnje sezone kad mladi biraju odlazak na kupanje, izaberu nešto suprotno a to je molitva u hramu, Juče sam video mnogo mladih u hramu i čini mi se da ste Vi na putu da upravo Vašu misiju ostvarite I da okupite mlade na monaški način života i lepotu te vrste života.

Arhimandrit Benedikt: Mi to ne radimo smišljeno u smislu programa, mi smo jednostavno tu, molimo se, volimo da nam dodju mladi, oni to osete i onda ih animiramo, da ne idu odmah iz manstira. Ponudimo ih da konače, poslužimo ih hranom i pićem, knjige im damo i prisutan je neposredni kontakt u razgovoru. To otvara prostor za dubljom saradnjom i komunikacijom. Oni sebe preobrazuju i vrše korekcije u svom životu. Ko oseti da je duboko vezan za Gospoda i duhovnost, on se usmeri u tom pravcu. Neko ko ispravi život i da uspe dag a obogati duhovnim načinom života i to je svima na korist i radost.

Nenad Badovinac: Oče, dolazim iz okoline manastira Lepavina i često sam imao mogućnost da doživim pokroviteljstvo Bogorodice Lepavinske kod isceljenja ljudi koji su dolazili tamo na molitve. Čini mi se da je i manastir na Miholjskoj Prevlaci koji je pod pokroviteljstvom Arhangela Mihaila, mesto na kojem se dešavaju mnoga čuda u smislu isceljenja i da se i tamo Gospod projavljuje na način koji se ne može logički i materijalno opisati. Oče, da li je postoje primeri koji pokazuju pokroviteljstvo Arhangela Mihaila u Vašem manastira?

Arhimandrit Benedikt: Ja sam davno osetio pokroviteljstvo Arhangela Mihaila, jer je on pokrovitelj moje porodice. To je naša Krsna slava i prosto osećam da me on doveo u manastir. To se nekako desilo tako da su moji roditelji bili relativno fer, kada su bili mlađi oni su se venčali u crkvi, ali za vreme komunizma se morao odreći vere i radio je fabrici i onda se ugasilo u porodici da nismo išli u crkvu i slavili slavu. Maltene godinu pre dolaska u manastir, kupim ja ikonu Arhanglea Mihaila za slavu i ubedim snahu da napravimo slavski kolač i da idemo u crkvu. Tako da bi ja već na kraju godine došao u manstir, ali ne sa namerom da ostanem nego me ikonopis interesovao I da se bavim time. I ja dodjem i ostanem, nisam se vraćao više. Tako da je sveti Arhangel otvorio prolaz i dosao sam u manastir. Bio sam u manastiru Duljevo i Podmaine i tako se desilo da se rukopolažem u manastiru Arham. Mihaila na Prevlaci, iako sam bio u Podmainama. Tako sam osetio da me Arhan. Mihailo duhovno vodi. Primio sam čin o monaha u manastiru gde sam sada nastojatelj, i on me doveo da budem Iguman manastira gde je on pokrovitelj. To je nešto vezano za mene. Inače, mnogi ljudi su tamo doživeli vidjenja i isceljenja. Pojavilo se 1996. godine kolo andjela sa sv. Arhangelom Mihailom iznad manstira, to su videli ljudi koji mogu da posvedoče, kako su videli kolo andjela koji su pevali iznad manastira. Isceljenja ili čudo da su dva puta je zabelezno, da su grupe dolazile u posetu, koji su došli autobusom i da se desi pljusak kiše i da oni dodju mokri u hram, da se pomole Bogu i da posle nisu osetili ništa vlažno na sebi. To se dva puta desilo. To je svima bilo neverovatno. Ima puno takvih priča i isceljenje. Isto tako, 96. godine jednog dana oko ponoći tada je bio Iguman otac Ilarion, prošetao je sa ljudima i oni su izašli da prošetaju uveče i odjendom su čuli brujanje kao hor da peva i bili su zatečeni kada su videli kako iznad njih andjeli su u kolu na nebu. To je trajalo petnaestak minuta. Onda je Iguman zakrštavao i molio se da nije priviđenje, da se oni drugi nisu umešali. Oni su osetili takvu radost da nisu mogli da spavaju od tog ushićenja i radosti.

Nenad Badovinac: Oče stavio sam na svoj facebook profil objavu gde sam upoznao ljude da ću uraditi sa Vama intervju i o poseti manastiru na Prevlaci i bio je jedan komentar da je ostrvo cveća poznat po mirisu koji je u svom izvornom obliku bio od moštiju svetitelja koji su tamo upokojeni, a onda da su kasnije u vreme komunizma rekli da taj miris dolazi od cveća. Da li je to istina?

Arhimandrit Benedikt: Jeste, to je istina i tako su nazvali ostrvo cveća, mnogi ljudi su dolazili i u periodu kad nije bilo cveća, osetili su da se miris širio iz zemlje. Sada su delovi moštiju izvadjenji, ali i dalje na pojedinim mestima ili kada povetarac dune, oseti se divan, blagouhani miris.

Nenad Badovinac: Oče, recite mi kako da mladi danas pronađu Hrista u savremenom svetu i savremenom načinu života?

Arhimandrit Benedikt: Danas je važno da mladi na neki način nadju uporište u svom životu, da se ostvare, da ne lutaju, a vidimo koliko toga ima, i koliko mladi stradaju. Dužni smo da Crkva na razne načine i na raznim mestima bude pristupačna mladima, da im se ponudi, i onda je na njima kasnije da osete duhom svojim i da su voljni i treba svima pokazati. Danas ima puno mogućnosti, ima puno događanja, skupova raznih, putovanja pokloničkih. Ima puno toga, velika je ponuda raznih vidova gde mogu mladi da osete i dotaknu. Ali nisu svi prijemčivi da dodju na službu i liturgije ili da im se kaže da poste. Ali treba da im se ponudi razičiti spektar mogućnosti. Tako i mi na neki način kroz radionice, kroz okupljanja da mlade pozovemo da dodju i da uče ikonopis i slikarstvo. Dolaze ljudi iz drugih veroispovesti i oni se tu nađu i prepoznaju nešto i osete i dublje istražuju kroz umetnost crkvenu i kroz razgovore. Imamo radionice za glinu i keramiku, bavimo se izdavaštvom. Imamo duhovnu akademiju i okupljamo poznate predavače i profesore sa duhovnih akademija iz različitih oblasti, istorije, filozofije, umetnosti. Tako da to sve bude pristupačno da se mladima otvori vidik i oni kroz to polako ulaze da otkriju duhovnost i da kroz to sebe obogate, ostvare, realizuju i da budu ispunjeni i da svoj život oblikuju u dobrom pravcu.

Nenad Badovinac: Oče, bavite se misionarskim aktivnostima, osim toga video sam u Vašem manastiru veliki plakat na kojem piše da ste bili učesnik Pravoslavnog simpozijuma koji je održan preko internata, putem Zoom. Znači da koristie savremen internet tehničke mogućnosti?

Arhimandrit Benedikt: Da, u ovim uslovima zabrana i ograničenja gde predavači ne mogu da dodju, mi smo iskoristili tehničke mogućnsoti koje su savremeni I putem Skajpa imamo kontakt sa poznatim profesorima iz Rusije, akademicima iz Beograda i to je održano uživo. Mogli su vernici da postave pitanje i imali smo živu komunikaciju sa njima. Sve to ćemo postaviti na naš sajt i youtube tako da oni koji nisu mogli da prate i da budu upoznati sa sadržajem simpozijuma.

Nenad Badovinac: Oče, crkva se često protivi da crkva koristi savremeni tehnološki napredak, simpozijum koji je održan je ostvaren putem tehnoloških mogućnost i ljudi iz različitih delova sveta ne bi bez toga mogli da pristupaju temama koji su ili izloženi simpozijuni, šta Vi mislite o novim tehnološkim mogućnostima, da li bi crkva trebala više da pristupi proučavanju savremene tehnologije i da ponudi ljudima mogućsnot da ih koristi i da budemo deo savremenog načina života?

Arhimandrit Benedikt: Treba iskoristiti mogućnosti koje se nude, ali treba istovrmeneo upozriti ljude, mlade da su istovremeno u opasnosti da mogu da zalutaju u tom novom sistemu, raznim i lažnim informacijama i ponudama koje su pristupne na internetu. Crkva bi trebala dati usmerenje i da zaštiti verne ljude, ali da isto preko tih medija se upoznaju sa mnogo toga jer ne čitaju knjige i ne prate crkvene kanale, ali ovo daje slobodu putem youtuba i tako da se ljudi otkriju na jedan dobar način. I onda ljudi istražuju i dodju do praga Ckve i tako udju u hram u kojem je živi izvor zdrave vode i hrane.

Nenad Badovinac: Oče, imate dosta iskustva sa mladima u Vašoj misiji, sa jedne strane tehnološke mogućnosti koji su dostupni I olakšavaju čovekov život. Mašine rade posao koje ne moraju više ljudi raditi. Čoveku je olakšan život danas. Čovek moze da svoje vreme iskoriti za druge korisnije strvari i ne mora se baviti stvarima kojima se bave mašine, ali opet je čovek nesrećan, nedostaje mu vreme za sebe i svoje bližnje. Ali imamo mogućnost, a ne koristimo ih. Imamo sve, a opet nemamo sreću i vreme za bližnje.

Arhimandrit Benedikt: Novi način života koji je uslovljen sa novim tehnoloških uslovima čovek želeći da olakša sebi život na neki način napravi lagodnost i da brže funkcioniše, na neki način je stvorio sebi problem, jer je sebi otvorio neke nove veštačke potrebe u kojima se on gubi, rasejava. Gde se on gubi i rasejava? Gubi se kvalitet života i ishrana i održavanja fizičke kondicije i upijanja štetnih inforamcija i opterećuje svoj mozak, i umori se i istroši se. To je veliki izazov i opasnost gde bi čovek trebao malo da se makne od toga i da pojednostavni život i da dobije kvalitet u svemu. Ja usmeravam mlade da se vraćaju izvornijem načinu življenja. Da vide da se bave proizvodnjom hrane, da ako imaju uslove da imaju svoj vinograd, svoj voćnjak. Prosto smo se otuđili od toga, deca ne znaju odakle jaje dolazi, da se deca druže sa kucama, macama, jarićima.. oni bi zaboravili internet igrice. Kad deca vide životinju, zaborave te igrice koje su štetne. Ljudi su se pasivizirali fizički i hrane se veštačkom hranom koju bi mogli sami da proizvode. Fizički atrofiraju i evo vidimo kako ljudi boluju od kičme, jer su fizički pasivni, a kad bi se kretali ne bi im trebali lekari. Malo više da provode vreme sa biljkama i zivotnjana na vazduhu bilo bi sve bolje. Moramo izbeći opasnosti.

Nenad Badovinac: Oče, osim što se fino definisali odgovor na moje pitanje, Vi ste i praktično rešili problem da se mladi izbore sa savremenom civilizacijom koja nas sažima u velikim gradovima i u urbani stil života i oduzima nam naše vreme i mogućnost da budemo sa bližnjima. Vi ste dali rešenje, bavite se misijom da mlade izbavite iz urbanog načina životom i ponudili im kontakt sa prirodom, sa zdravom hranom. Kako ste to napravili i koji je Vaš plan po tom pitanju?

Arhimandrit Benedikt: To je od ranije nešto, ta vizija da vidim u kom pravcu idu, gde mladi se gube i nekako vidimo sa druge strane da su opustela polja i sela, maslinjaci, više to niko ne radi, zakorovile se njive, ljudi su godina pravili male njive, sve je to srušeno, trud uništen i bačen. To je kao eksperiment, to je hrabro da smo krenuli da obrađujemo polja, malo su nam se i meštani podsmejavali u smislu da mi nismo tu orali, ali jeste, teren je bio peskovit, podivljao, ali sada vide da teren buja, da je pravi, da mladi dolaze, tu se oživljavaju, vidim da vole to, i mnogi razmišljaju da kupe komad zemlje i da rade i da se odvajaju od urbanih uslova i da prostro dišu punim plućima.

Nenad Badovinac: Kad sam došao oče kod Vas video sam da problem koji sam postavio kao problem današnjeg načina života jer mladima nedostaje sreće i vreme i sada vidim kao dokaz da je moguće to ponuditi mladima, jer Vi ste u tome uspeli, to je moguće, postoji način: ovde su mladi ožarene boje lica, veselog osmeha, radosni. A nalazimo se u polju, livadi, kršu. Znači da je moguće i da postoji način za poboljšanje načina života, samo se treba sa tim načinom života baviti.

Arhimandrit Benedikt: Sve smo to spojili sa Svetom službom, liturgijom. Služimo liturgiju i onda posle u nastavku idemo ceo dan da radimo, niko se ne umori, vraćamo se odmorniji nego što smo bili umorni, i to je divan gest.

Nenad Badovinac: Hvala Vam oče na razgovoru i hvala Vam što ste potakli moje slušaoce i pratioce misionarskih projekata koje vodim i radio Blagovesti koje je osnovao otac Gavrilo lepavinski i mog bloga Zapisi reportaze, jer ste nam dali ideju da i mi pokušamo se odupreti urbanom načinu života i mozda uz Vaš poziv doći ovde i provesti vreme u ovom predivnom ambijentu. Hvala Vam na Vašem vremenu i želim Vam sreću u radu.

Arhimandrit Benedikt: Želim poručiti mladima da oni razmisle o ovome što radimo i verujem da bi našli rešenje za mnoge njihove probleme i dileme i strahove koje imaju sada i mislim da je ovo način da se lečimo i duhovno i duševno i fizički. To je moja poruka ali i to sam ja dobio i nasledio od mog duhovnog zaštitnika svetog Benedikta koji je govorio "ora et labora", a znači rad i molitva i to je put za smisao života i radost.

Nenad Badovinac: Hvala Vam oče na Vašim divnim poukama, sve najbolje Vam želim od Gospoda.

Arhimandrit Benedikt: Bogu hvala.

Razgovor vođen 05.08.2020. u Crnoj Gori.
Razgovor vodio: Nenad Badovinac