«Porodično putovanje» sa Nenadom & Lidijom Badovinac

ĐURĐEVDAN U BANJALUCI

U hram ulazimo umorni i iscrpljeni, a izlazimo odmorni i osveženi. Tako je bilo i prilikom boravka u Banjaluci kada smo umor duše i tela zamenili susretima koji osvežavaju, a to su susreti sa duhovnošu.
Maj, 2022.
Hram Svetog Ilije u Krupi na Vrbasu
Putujemo i posećujemo:
  • Manastir Svetog Ilije u Krupi na Vrbasu
  • Hram Svete Trojice u Banjaluci
  • Proslava Krsne slave - Đurđevdan
Manastir Svetog Ilije u Krupi na Vrbasu

U Banjaluku smo stigli kako bismo proslavili Krsnu slavu Đurđevdan. Krsna slava vezana je za viševekovnu tradiciju i potiče iz samog korena našeg naroda. U Banjaluci su Lidijini roditelji proslavljali Krsnu slavu i bile su potrebne pripreme za dolazak prijatelja i rodbine. Proslava Đurđevdana kao Krsne slave poznata je u celom svetu. Svetog Đorđa ili Svetog Georgija proslavljaju čak i države, poput Gruzije koja nosi ime Svetog Đorđa (Georgia). U mom bližem okruženju mnogi proslavljaju Svetog Georgija, a ja im se neretko pridružujem u proslavi.

Putovali smo tog dana u mesto Krupu pored Banjaluke. Vozeći ušli smo u kanjon kojeg okružuje poseban stenoviti ambijent. Uskoro smo stigli do ušća reke Krupe u Vrbas i zatim smo skrenuli sa glavnog puta prema manastiru Svetog Ilije u kojem se nalaze delić moštiju Svete Matrone moskovske. Po dolasku u manastir prisustvovali smo Svetoj Liturgiji koju je služio iguman manastira, otac Sava uz sasluženje oca Ilije, oca Vladislava, kao i ostalih sveštenika Banjalučke eparhije. Otac Ilija je sabrat manastira koji je svojevremeno bio iskušenik u manastiru Lepavini. Njega je u monaški čin priveo otac Gavrilo (Lepavinski). Više o tom događaju možete pročitati u časopisu "Put, Istina i Život", br. 3-4, iz 2005. g. str.18-24. kojeg je uređivao otac Gavrilo, iguman manastira Lepavine. Događaj monašenja oca Ilije možete pročitati na ovom linku.
Po dolasku u hram celivali smo delić moštiju Svete Matrone Moskovske. Mnogi meni bliski ljudi prišli su veri upravo zahvaljujući Svetoj Matroni koja je bila na poseban način prisutna u njihovim životima i to u najtežim trenucima. Zanimljiva je i fotografija na kojoj možete videti stariju ženu kako prilazi ikoni Svete Matrone, a na drugoj strani fotografije nalazi se mladi bračni par koji su u hram došli da krste dete. Mnogo toga čovek proživi u životu, izmedju krštenja i upokojenja, ali smatram da najlepše trenutke doživi upravo za susrete sa duhovnošću. Po završetku Svete Liturgije, od igumana manastira, oca Save bili smo pozvani da prisustvujemo trpezi ljubavi koja je bila organizovana u dvorištu hrama. Poziv na ručak dobili smo i od oca Vladislava, mog dobrog prijatelja i svojevremenog saradnika na internet misionarskim projektima koje je blagoslovio blaženopočivši arhimandrit Gavrilo (Vučković).

Trpezi ljubavi smo prišli kada su mesta bila uveliko zauzeta i bilo je teško očekviati da ćemo nači četiri susedna slobodna mesta. Medjutim, našli smo ih i bili smo pomalo iznenadjeni osećajući da su ova mesta, na neki mistični način bila sačuvana za nas. Kao da nam je "neko" čuvao mesta. Za stolom, preko puta nas, sedeo je Bojan, mlađi momak koji živi u jednom mestu u blizini manastira. On često dolazi u manastir Krupu na Vrbasu. U kraćem razgovoru rekao je da često dolazi i da voli da prisustvuje slavskom danu. U njegovoj sreći i zadovoljstvu prepoznao sam sebe iz ranijeg perioda detinjstva kada sam, kao sada Bojan, prisustvovao prazničnim danima manastira Lepavine. Proslava manastirske Slave u manastiru Lepavina važan je događaj za sve nas koji smo bliski manastiru Lepavini i ocu Gavrilu. Sećam se kako sam dan pre Lepavinske slave dolazio u Lepavinu i tamo pomagao pripremu trpeze, pripremu hrane, pripremu i uređenje hrama, kao i uređenje manastirskog dvorišta. Mnogi ljudi su poput mene tamo dolazili kako bi dali svoj doprinos uređenju manastira za potrebe prijema nekoliko stotina ljudi. Otac Gavrilo je tada organizovao poslove i mi smo radili svoje zadatke kako bi pripremili gostoprimstvo za sve vernike. Svi su bili dobrodošli u manastir Lepavini i svi su primili blagoslov iguman, oca Gavrila (Vučkovića).

Radost u Bojanovim očima me podsetila na moju radost koju i danas nosim u srcu zahvaljujući tome što me otac Gavrilo angažovao da pomažem u pripremi proslave hramovnih slava u manastiru Lepavini. Ta radost se prelivala na sve koji su pomagali i na sve prisutne koji su dolazili i zajedno sa nama proslavljali Slavu.

Sreo sam u manastiru Svetog Ilije gospođu Borku koja je organizator pokloničkih putovanja iz Banjaluke u manastir Lepavinu. Mnogi mladi ljudi su iz Banjaluke posetili našu lepavinsku svetinju i upravo su oni osetili veliko manastirsko gostopromstvo koje je blagoslovio iguman, otac Gavrilo (Lepavinski).
Slava (etimologija ove reči najverovatnije vodi do sanskrita i reči šrava koja, nešto izmenjena u izvedenim slovenskim jezicima, tako i srpskom, poprima današnji oblik), poznata još i kao krsna slava, krsno ime, sveti, je prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba.[1] Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali. Tragove ovog običaja imaju ili su doskora imali svi Sloveni, pa i Indoevropljani: Tračani, stari Grci, Dačani, (sa ostacima u Maloj Vlaškoj), Iliri (sa ostacima kod Cincara i severnih Albanaca), Rimljani i dr. Slični običaji se sreću i u Severnoj Makedoniji[2], delovima Bugarske u vrlo malom obimu u obe države, u Bugarskoj samo oko Timoka.[3] Slava se sreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, gradu Baru sa okolinom, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, kod Albanaca katolika, nekih Muslimana u Bosni i Sandžaku, pravoslavnih Vlaha, Goranaca i Hrvata na Kosovu. Izvor: Wikipedija.
Sveti Platon (Banjalučki) u hramu Svete Trojice u Banjaluci

Na našu veliki radost u banjalučkom hramu Svete Trojice bio je otvoren kivot u kojem se nalaze svete mošti Svetog Platona (Banjalučkog). U hram smo došli u popodnevnim satima kako bi se poklonili svetinji. Osim poklonjenja pred moštima, celivali smo ikonu Svete Trojice. Ovu ikonu je u 14. veku ikonopisao Sv. Andrej Rubljov, ruski ikonopisac, koji je kanonizovan 1988. godine. U hramu sam video oca Velibora Klincova, koji je ikonopisao mnoge ikone i freske u Banjalučkoj eparhiji. Upoznao sam ga pre nekoliko godina i tada sam bio u njegovim radnim prostorijama gde nastaju brojna umetnička dela koja ukrašavaju mnogobrojne hramove.
Jedni mladi ljudi su klečali ispred kivota, a nad njima i nad kivotom je sveštenik čitao molitvu za zdravlje. Uvek me raduje kada u ljudima vidim veru u nebesko zastupništvo, ali i ohrabrenje i potrebu ljudi da budu sa Bogom. Ispred hrama smo zamolili jednu vernicu da nas fotografiše. Ona je komentarisala da je srećna kada se nalazi u dvorištu ovog hrama u koji kad uđe, teško se razdvaja.
Đurđevdanski praznik

Na Đurđevdan posetio sam Bogorodičin hram u kojem sam celivao ikonu Svetog Đorđa kojeg su tog dana proslavljali mnogi ljudi. Kasnije popodne su Lidijini roditelji pripremali gostoprimstvo za rodbinu i prijatelje i na svečanom ručku proslavili smo rečima našeg svetitelja. Od domaćina dobio sam reč kako bih nazdravio u ime prisutnih gostiju. Tom prilikom sam pomenuo Hrista, Svetog Georgija i Njihovo stradanje, znajući iz istorije da je Velikomučenik, Sveti Đorđe svojevoljno postradao za Hrista. Rekao sam da me sveća na kojoj je bila prislonjena ikona Sv. Georgija inspirisala da se setim Hristovog stradanja i muka koje je On pretrpeo za nas. Danas mi slavimo i proslavljamo Hristovog ugodnika Svetog Georgija i nadamo se da ćemo i mi biti nagrađeni blagoslovom na ovaj sveti dan. mnoge srpske porodice Slavskim kolačem, žitom, svećom i osveštanim vinom proslavljaju svetiteljev dan.

Za stolom, tokom svečanog ručka, do mene je sedeo stariji gospodin, koji je po zanimanju bio pilot. Pričao mi je o lepotama neba koje je dobro upoznao dok je leteo nebeskim prostranstvima. I ja sam svojevremeno sanjao da postanem pilot, ali to su bili dečački snovi. Kasnije sam upoznao ljude koji su mi pokazali drugačije nebo od onog koje sam ja sanjao. Pilot je pričao o nebeskim lepotama, a ja sam za to vreme osluškivao njegovu želju da ponovo poleti u zagrljaj nepreglednog, nebeskog prostranstva. Kada sam bio osnovnoškolac, napisao sam pesmu "Najlepše pismo pilotu" koja je osvojila nagradu na državnom takmičenju. Upravo je to pismo bilo namenjeno pilotima, ljudima koji upoznavaju nebeska prostranstva vidljivog neba. Čovek do kojeg sam sedeo živeo je život bogat mnogobrojnim iskustvima, jer je imao mogućnost da upoznaje nebeska prostranstva.
Dostojan svake pohvale, domaćin nas je ugostio bogatom trpezom. Svi smo nazdravili u ime svetitelja, a u zdravlje domaćina i njegove porodice. U večernjim satima, došli su mlađi gosti da nazdrave sa domaćinom. Svaku pohvalu zaslužuju porodice koje dostojno proslavljaju svoju Krsnu slavu i tako veličaju svetitelje i ugodnike Božije. Jednom godišnje porodice pripreme Slavski kolač, žito, sveću i vino, pozovu prijatelje i rodbinu i okupe se oko svoje trpeze, kako bi se zajedno pomolili za zdravlje i napredak porodice. Znam da je toga dana Sveti Đorđe bio sa nama, i da nas je grejao toplinom sveće koju smo prineli njemu u čast, kao i Svetoj Matroni Moskovskoj i Svetom Platonu (Banjalučkom).
Maj, 2022.

«Multimedijalni projekti»

Autorski radovi, knjige i filmovi
Nenada Badovinca