«Porodično putovanje» sa Nenadom & Lidijom Badovinac
Tajne sa Miholjske prevlake
Nedavno sam pisao o ostrvu Miholjska prevlaka, Ostrvu cvijeća, o manastiru Arhangela Mihaila koji vekovima krasi ovo prelepo ostrvo. Danas smo ponovo ovde, divimo se prirodi i lepotama ostrva, okruženog cvećem i zelenilom, na kojem tišinu narušavaju samo talasi mora. U ovoj prirodnoj oazi, jutra počinju sa Svetom Liturgijom, a tajanstveni miris koji povremeno ispunjava vazduh dokazuje nam svetost mesta i njegovu bogatu istoriju.
Manastir Arhangela Mihaila - Miholjska prevlaka (Ostrvo cvijeća)
Stigli smo ovde da se divimo prirodi i lepotama ostrva, ponajviše cveću i prirodnom krajoliku koji čuva tišinu uznemirenu samo talasima mora. Obala ostrva je kao netaknuti dar prirode jer ovde ne postoje veštačko uređene plaže. Sve je posvećeno prirodi, dok je manastirski hram posvećen Svetoj Trojici čiji oltar okrenut prema istoku poziva da upravo u hramu započnemo dan Svetom Liturgijom koja se ovde svakodnevno služi. Ispričat ću vam priču o tri tajne koje sam ovde doživeo. Imao sam mogućnost da upravo na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja prisustvujem Liturgiji na kojoj sam se pričestio Svetim Tajnama. Nakon Liturgije narod je sišao do krstionice koja se nalazi na obali mora u kojoj je jedna devojka trebala da se krsti. Činu Svetoj Tajni Krštenja prisustovalo je dosta ljudi, veće jato ptica, ali i jato riba koje je prilazilo obali kako bi i oni poput ptica prisustvovali činu Svete Tajne Krštenja. Iako su pod morem i pomalo skriveni od nas, i oni pokazaju želju da prisustvuju mestu gde se izliva blagodat Božija. Ipak, za mene najčudesnije prisustvo krštenju naše sestre, bio je miris, i to veoma neobičan miris. Naime, postoji tajnoviti miris na ovom ostrvu zbog kojeg je ostrvo dobilo ime Ostrvo cvijeća. Iako je ostrvo prepuno prelepog mirisnog cveća, koji ostavlja utisak da je ovo ostrvo dobilo ime upravo zbog tog vidljivog cveća, ponekad, sve češće pojavljuje se čudesan miris kojem smo se divili. To je vanzemaljski miris, o čijem poreklu sam kasnije detaljnije saznao. Pre mnogo godina ovde su ubijeni mnogi monasi čiji zemni ostaci su postali netruležni, i čudom Božijim oni mirišu iako su i dalje pod zemljom. Upravo od njihovih zemnih ostataka dolazi ovaj tajnoviti miris. O ovoj tajni sam delomično znao. Tog dana upoznao sam oca Ilariona, kome su se čudom otkrili zemni ostaci (mošti) monaha, svetitelja. On ih je čudom Božijim pronašao i delići njihovih moštiju sada se nalaze u crkvi i njih je moguće celivati. Oni miomirišu predivnim mirisom, ali još više moštiju ostali su pod zemljom i oni još više miomirišu. Ako ćete, poput Lidije i mene, tokom šetnje ostrvom biti u jednom trenutku preplavljeni čudesnim vanzemaljsko prijatnim mirisom, siguran sam da ćete prepoznati da je to miris čije poreklo je u svetim moštima svetih Miholjskih mučenika.
Posle Svete Liturgije u trpezariji bilo je posluženje kafom, a bio je pripremeljen i ručak za sve prisutne. Posle ručka malo smo odmorili uz obalu mora, i tada smo bili pozvani od naših prijatelja da im dođemo na kafu. Oni žive na ostrvu na kojem imaju svoju kućicu. Upoznali smo ih kada smo prošli put posetili Miholjsku prevlaku i kada sam ovde održao predstavljanje moje knjige "Kako sam sreo svog duhovnog oca - arhimandrita Gavrila Lepavinskog". Seli smo na kafu u dvorištu njihove kuće koja se nalazi na samoj obali mora. Ovde su 90-tih godina odrasla deca koja su danas odrasli ljudi, a jedna devojčica po imenu Ena je ćerkica jednih od njih. Ona često dođe kod bake u goste. Nije ovde samo da se kupa, već da pomogne baki u svemu što je potrebno. Čini se da najviše od svega što pomogne baki, obraduje baku svojim prisustvom. Lidija i ja smo upoznali devojčicu Enu i ona nam je sa velikim zadovoljstvom nacrtala zanimljiv crtež kojeg nam je posvetila. Njenu posvetu pročitajte na slici u objavi. Kako bismo i mi ostavili Eni skroman dar, napisao sam joj poruku u kojoj sam opisao naše iznenađenje Eninim gostoprimstvom, ali sam opisao da smo pomalo tužni jer Ena će narasti i brzo će nas zaboraviti, ali mi ćemo je pamtiti po njenoj iskrenoj dečijoj ljubavi.
Tako je to na Ostrvu cvijeća, sve je nekako čudesno i drugačije, a mi smo prilikom posete doživeli mnoge čudesne trenutke i upoznali tajne kojih ćemo se dugo sećati. U prisustvu tajanstvenog mirisa koji izvire iz zemlje bili smo obdareni blagodaću ovog svetog mesta. Trajaće nam sećanje na Svetu Liturgiju služenu na ovogodišnji praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, na kojoj smo se pričestili Svetim Tajnama. Trajaće nam sećanje i na učestvovanje Svetoj Tajni Kršenja jedne devojke, ali i na tajanstveni miris čije poreklo nam je bilo nepoznato. Zahvalni smo arhimandritu, ocu Benediktu igumanu ove svetinje koji uz Božiju pomoć brine o lepotama koje krase ovo ostrvo i na kojem se nalaze svete mošti svetitelja koji blagodatno mirišu, puno jačim mirisom od cveća po kojem je ostrvo dobilo ime: "Ostrvo cvijeća".
Pogledajte moju dokumentarno-putopisnu reportažu o svetim mestima u Rusiji koju sam posvetio obeležavanju stogodišnjice stradanja Ruske carske porodice Romanov.
Pogledajte moj dokumentarno-putopisni film o Svetoj Gori. Nakon deset dana boravka na Svetoj Gori (Grčka) poneo sam duhovno iskustvo koje želim da podelim sa vama.