Putovanje na Ostrog: Noć pod zvezdama i priča o istoriji

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Ostrog

Stigli smo na Ostrog kasnije popodne. Popeli smo se do gornjeg manastira da ovde celivamo svete mošti svetog Vasilija. Nakon toga, bilo je potrebno da nađemo mesto gde ćemo prespavati. Kada smo se vratili iz manastirske pećine na plato, posetioci su postavili strunjače na kojima su raširili svoje deke i spremali se da spavaju. Moram priznati da Lidija i ja nismo bili pripremljeni, jer nismo preuzeli strunjaču iz magacina, već smo raširili naše podloge za plažu na toplom betonu i spremali se da noćimo. Na platou bilo je održano predavanje koje smo slušali, zajedno sa tim malo po malo, spuštala se noć i mi smo zaspali pod vedrim nebom.

Žena koja je bila do Lidije dosta je hrkala, tako da nismo mogli zaspati. Na njeno hrkanje reagovala je žena koja je ležala do mene. Ona ju je lagano prsnula sa vodom ne bi li je trznula od hrkanja, ali nije to pomoglo. Nakon pola sata, starija žena se okrenula i tada više nije hrkala. Međutim, ova žena do mene, koja se bunila, ubrzo je zaspala i celu noć hrkala. Noć je prolazila sporo i često sam se budio, gledao sam zvezde, slušao ženu do mene koja je neumorno hrkala, i slušao sam povetarac koji je lagano rashlađivao. To nam je trebalo, jer smo ceo dan bili izloženi vrućem letnjem suncu. Kada bih se probudio u noći, gledao sam ljude oko sebe – neki su se molili, dok su drugi spavali. Ovde dolazi mnogo ljudi da se pomole Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu. Postoje razna svedočenja ljudi kojima se Sveti Vasilije projavio svojim čudima. Napisana su mnoga svedočanstva ljudi kojima je pomogao Sveti Vasilije, pa čak i kojima se ukazao kao živ čovek i svetitelj. Ovo mesto posećuju ljudi pripadnici različitih religija i kultura. Čuo sam ljude koji su pričali na mnogim svetskim jezicima. Noć je uveliko pokrivala Ostrošku planinu, ali molitva ljudi se i dalje čula na platou ispred pećine u kojima su mošti Svetog Vasilija. Tako je bilo sve do jutra dok se nisu čula crkvena zvona koja su označila početak Jutarnje molitve, posle i Svete Liturgije. Nakon što smo se pričestili Svetim Tajnama, sišli smo niz planinu do donjeg manastira. U obližnjoj gostionici smo popili kafu i doručkovali, a zatim smo bili gosti u manastirkoj trpezariji.

Uz kafu smo se poslužili i odličnom rakijom i nastavili smo ugodni razgovor. Ostrog je veoma važna svetinja i njoj pripada značajno mesto u Crnogorskoj istoriji. Pročitao sam priču Svetom Petru Cetinjskom i Njegošu. Dugo je Crna Gora bila nezavisna i na vlasti su bili Petrovići (Njegoš), čiji su pripadnici kao vladike sedeli na tronu Cetinjske mitropolije. Pošto su bili zamonašeni, nisu mogli imati decu, pa su njihovo mesto državnika obično nasleđivali sinovci. Tako je bilo sve do 1852, dok na tron države kao vladar-knjaz, nije došao Danilo Stankov Petrović, kojeg je postavio Petar II Petrović Njegoš. Danilo je prvi koji je došao na vlast, a da nije bio vladika. Tražio je da se može ženiti, međutim tome su se protivili Bjelopavlići i oni su se protivili da Danilo Petrović dođe na vlast. Danila Petrovića su zvali "Zeko mali" i bio je naslednik Petra II Petrovića Njegoša, koji je bio prvi crnogorski svetovni vladar iz dinastije Petrovića. Postoji priča [1] da je Danilo ovde pod Ostrogom organizovao narodni zbor, kao proslavu, i tada je došla i Danica Kadić sa svojim verenikom. Danilo je naredio da povedu sve žene pod izgovorom da ih počaste, ali su ih oni na kraju obeščastili. Nakon tog događaja, Danilo Petrović je pobegao na Cetinje i vratio se sa 6000 ljudi i izvršio poharu, spalivši veliki broj kuća. Nakon toga je došlo do pobune svih iz plemena Bjelopavlića pod vodstvom vojvode Riste Boškovića. Onda je brat od Danice Kadić, Todor Kadić, izvršio atentat na Danila, od čijih posledica je Danilo I Petrović Njegoš (Zeka-mali) umro. Nakon toga Kadići su proterani iz Crne Gore. Svi su se raselili – neki su prešli u katolike, neki u muslimane – ali svi su bili proterani iz Crne Gore. Kadići su odlučili da prestanu sa osvetom i da u znak pomirenja podignu crkvu Svetom Dimitriju u Danilovgradu. Sveti Dimitrije je svetitelj poznat po tome što se nije hteo svetiti svojim mučiteljima. Međutim, zanimljivo je kako se sada Kadići vraćaju u ove krajeve i svake godine se okupljaju i svake godine sve više Kadića dolazi na zbor iz svih krajeva sveta.

Snažnu volju na opišem priču koju sam pročitao u literaturi na internetu [1] dobio sam u trenutku kada smo prilikom povratka za Beograd pristali u Višegradu i posetili Andrićgrad. Tamo je podignut spomenik mladom crnogorskom gospodaru Petru II Petroviću Njegošu koji je pravdajući svoju "potonju volju", da za naslednika odredi sinovca Danila, bolešću skrhan rekao: "Ako ostane ovakav kakav je, čuće ga cela Evropa". Mimo stričeve volje, Danilo je prekinuo tradiciju pod Orlovim kršem i nije obukao vladičansku mantiju već se proglasio knjazom, a Crnu Goru knjaževinom [1].

[1] PDF fajl preuzet sa linka: www.kadici.com