Zavetna biblioteka mitropolita Amfilohija u Manastiru Stanjevići

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Stanjevići
• Biblioteka blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija (Radovića)

Kada smo završili posetu Svetom manastira Cetinjskog i istorijskom gradu Cetinje, mi smo pre polaska još jednom celivali svete mošti i to Svetu Desnicu, ruku Svetog Jovana Krstitenje, Koja je krstila Isusa Hrista. Samo da mi ostane kao podsetnik da smo dan pre dolaska u Cetinje, sreli jednog sveštenika iz Moskve po imenu Jovan, a onda u Cetinju celivali Svetu Desnicu Svetog Jovana, mežutim da bi putovanje bilo još interesantnije, sledeće manastir koji smo posetili bio je manastir Stanjevići i tamo nas je takođe dočekao otac Jovan, koji nas pozvao da dođemo u manastirsku kulu. Ovde smo se počastili i čuli nekoliko zanimljivih podataka od oca Jovana o manastiru Stanjevići. Osnivač manastira je veliki vojvoda Nikola Stanjević. Kada smo sa glavnog puta prema Budvi skrenuli u planine, vozili smo u brda i opet se penjali planinom Lovćen do nadmorske visine od oko 800 metara. Put je veoma strm, i bilo je pravo iskustvo penjati se u planine. Kad smo stigli prvo smo uočili hrast Svetog Petra Cetinskog kojeg je po predanju posadio Sveti Petar Cetinjski. Manastirski kompleks me svojom arhitekturom podsetio na srednjovekovne srpske dvorce. Kada smo stigli u hramu je bila večeranja molitva. Hteo sam da uđemo u hram, ali nije mi bilo jasno gde je ulaz. Čuo sam iz prozora pojanje monaha, ali kružio sam oko tog dela tvrđave i nije mi bilo jasno koja od vrata vodi u hram. Bilo je više vrata, ali tek kasnije kroz nekoliko krugova oko tog dela tvrđave pogodio sam isravna vrata. Ušli smo u hram i pridružili smo se monasima u večernjoj molitvi.

Dugo smo se pripremali za posetu manastiru Stanjevići, znajući da se izmedju osotalog ovde nalazi biblioteka zadužbina blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija o kojem brine dr Pavle Kondić, monah i sabrat manastira Svete Trojice - Stanjevići. Ova biblioteka sadrži intelektulano i duhovnog nasleđe mitopolita Amfilohija z akju je još sam mitropolit 2017. godine odlučio da njegova biblioteka bude u manastiru Svete Trojice - Stanjevići. U ovoj biblioteci ima oko 5000 knjiga koje je nasleđe mitropolita Amfilohija, ali to je samo jedna trećina ukupnog fonda knjiga koji će biti jednog dana kompletno dostupan. Ali sa zasad je kompetno knjižni fond objedinjen u manastiru Stanjevići koje je mitropolit prikupljao godinama iz svih delova sveta. Ovde ima i mnogo pisane zastavštine i mnogih priznanja tokom profesorske i arhijerejske službe, koje je mitropolit dobio sa svih strana sveta. Takodje se nalazi izložena u biblioteci. Ovde je pisača mašina iz koje je izišlo mnogo mitropolitovih knjiga, pisama i odgovora na pitanja vernika. On je na sve odgovarao i siguran sam na koje sam video. To su bile stotine pisama na odogroe.

Poredd su diplme sa školovanja, iskaznice, indeks upisa Atinski bogoslovski fakultete kao i doktorska diploma. SA temepljnog obrazovanja i priznanja tokom decenija msiiornaskog rada , postoje i počasni doktorati sa ruske pravoslavne crke, sa Sankpeterskubkse duhovne akademije. Počasno doktor bogoslovanjaa Moskovjse Patrijaršije kao i počasni doktorska doktorat bogoslovskog institua Svetog Sergija u Parizu gde je svojevremeno bio i profesor. njegove intelekgujralne i obrazvone životnog. Jedna od najvrednihh je priznanje "Izvinjska Njegoševa" za celokupno književno delo. OVde su i olovke kojima je pisao svoje naučne radove, kao i skromne naočale, uspoemene sa Svete Gore Atonske, Nejgove bilježnice, ordeni medalje i nagrade.

Tu je i kofer koji je pratio Mitropolita od Berna, Rima, Beograda, Atina, PAriz, grad svetlosti kada je traga za zannjem duhovnim. Tu je i polovna lapa koju je kupio iz Rima kada je studirao tamo. Ovde je i čitaoina zha 25.000 knjiga i časopisa, specifičnog sadržaja društevnih nauka, ovde je sabrana i na čelu sa teologijom, ali to je zaoštanje amgfiloihe ida se i novije generiacije nadgrađuju i da vraćaju dobra dela i kroz naučni rad kako bi se umnožilo dobro. Pisma koje je razmenjivao sa njegovim duhovnog oca Ava Justina Ćelijskog. To me sve podsetilo na mog duhovnog oca Gavrila Vučkovića. Ovo je prelepo delo i trud kojeg manastirski monah dr Pavle Kondić ulaže u razvoj biblioteke. Ovo me podsetilo na mog oca GAvrila i ovde se rodila ideja da i ja napraim nešto slično za zaveštanje mog duhovnog oca GAvrila Vučkovića, igumana manstira Lepavina. Odlučio sam da krenem sa izradom Monografije za koju sam dobio blagoslov od nadležnog episkopa vladike Kirila u Zagrebu. PItao sam ga i ja sam dobio dozvolu da skupljam materijal za jednu biografiju, a onda možda jednog dana i za ovakdu biblioteku koja bi bila pretežno digitalnog oblika.

Otac Pavle je pokahzao veliko razumevanje za moju ideju i pokazao veliko poštovanje za oca Gavrila, i zha njegov internet rad. Postali smo prijatelji u duhu, jer imamo zajednička iskustva naših duhovnika. Mitropolit Amfilohije je bio duhovnik ocu Pavlu Kondiću, a meni je otac Gavrilo bio duhovnik. Vidim da otac Pavle posebno se posvetio skupljanju duhovnog i istorijskog nasledstva mitropolita Amfilohija. Tako da gledajući oca Pavla i ja sam dobio volju da tako nešto uradim. Dobio sam u manasitru Stanjevići veliku inspiraciju za takav rad, i neće mi biti teško, a Mitropolit Kirilo mi je dao blagoslov za moj rad na tom polju. Ne znam koliko će mi biti potrebno vremena za takvu monografiju oca GAvrila, ali znam da će to biti posebno vredno delo.

Posel molitve nas je otac Jovan pozvao na posluženje u manastirku kulu sa koje se pruža pogled sa jedne strane prema Lovćenu, a sa druge strane prema moru. Otac Jvan nas je poslužeo rashladnom lubenicom i čašicom dobre manastirkse rakije. Manastir je dugo vekao bio porušen, i njegova obnova je počela devedesetih godina, a zaštve je 2018. godine. Osim manatirke dvorca, u stenam manastira je pećina čija će namena biti da se u njoj služi liturgija. Manastir je posvećen Svetoj Trojice. Kada smo sedeli u kuli otac Jovan se dosetio da nam ispriča priču o hristovoj na gori, i gde su Svetj Petar, jakov i Jovan kada su bili sa Hristom rekli lepio nam je tu biti. Tako smo se i mi osećali , u manastiru Stanjevići. Lepo nam je tu biti. Ali otac Jovan nas je podsetio na jednu Solomonovj prilči kada je rekao da je Solomon koji je imao mudrost, bogatstvo, moć, sve mu je Bog dao, I pored toga što je sve imao, on je rekao da je život taština, taština, i samo taština.

TAko smo i mi do kasno sedeli u sa oceom jovanom u manstirkoj kuli i pričali o temama koje mogu samo ukrasiti naš dan uz hladnu lubenicu i dobru rakiju. i hladnu manastirsku vodu. Kula je nekada služila za odbranu manastira u vreme a danas služi da bismo odmarali i mali prelei pogled i teško se udaljlili od nje. Do kasno smo odlmara li a onda smo se povukli u naše kelije kako bismo se ujutro rano probili i bili spremniza molitvu koja počinje u 6 sati ujutro.

Osim biblioteke Manastir Stanjevići u kojem sam proveo posebno molitveno vreme. U njemu je otac Jovan u 6:00 sati služio Jutranju. U sobi koja je na drugom delu manasirkog konaka čuo sam zvona i brzo se spremio i potrčao u hram. Kada sam stigao u hram, otac Jovan je već služio, bilo je rano ujutro i još se primećivala mistina prigušena svetlost sunčanog dana. U ovom ambijentu prepustio sam se molitvi i svom unutrašnjem. Za putovanja i putopisna istraživanja, jako je važno doživeti što više trenutaka. Svetost svetih mesta ponekad je skrivena od mene, ali u manastiru Stanjevieći došlo je do potpunog otvaranja, jer uspeo sam molitveno da se priberem. Tada više nebo nije visoko, već se spusti do Oltara, upravo do mesta gde je otac Jovan čitao Jutrenje moltive. Nekoliko puta me pozvao da i ja učestvujem u čitanju Jutranjih molitvi i pesama Psaltira. To je najlepši deo dana, jer u tim momentima duša se sjedini sa Tvorcem dana.

Nakon Jutranje, nadahnut duhovnim osveštanjem otac Pavle i otac Jovan su nas pozvali na doručak. Doručak kao telesna ukrepljenje dobilo je još jednu dimenziju koja je obogaćena arhitekturom manastirske trpezarije koja u bojama vremena dinastije Stanjević ostavlja mi utirasak kakvo je ovo bogato mesto nekad bilo. Ovi ljudi su čuvali svoju slobodu, ali borili su se pre svega za uzvišenost duhovnog života koji im je dao potrebnu slobodu. Sloboda je važna, ali nje nema bez duhovnog uzrastanja. Upravo je sloboda kao tema našeg razgovora bila uz doručak.

TAda nas je otac Pavle pozvao da vidimo proizvodnju sveća, ovde smo malo eksperimentasali sa svećama i tao je Lidija uzela jednu sveću is tavila na vagu koja služi tome da se odredi tačmo 1000 grama kako bi u tom obimu išla u prodaju. Kada je Lidija stavila sveću na vagu tada je vaga pokazivala 444 grama.

Na krajj u nas je opta PAvle pozvao u pećinu u kojem ponekad se služe bogosluđenja. OVde smo se pozdravili sa ocem PAvlom i zahvalili mu na gostoprimstvu.