Svetleće ptice nad manastirom Kumanicom

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Kumanica

Kada smo vozili prema Manastiru Kumanica. Put nas je vodio preko Sjenice i onda nam je u jednom trenutku zbog velike nizbrdice i mnogo kočenja, kočnice na autu su se pregrijale i morao sam da stanem pored ceste da bi se kočnice ohladile. Dobro je što sam u autu imao šest flaša punih vode tako da sam kocione diskove od auta dodatno hladio sa vodom. Kada su se kočnice ohladile nastavili smo da s espustamo niz planinu do manastira Kumanica. Uskoro smo se mimoišla sa autom koji je nama išao u suprotnom smeru. Auto je stao pored nas i mladic i djevojka koji su bili u autu su nam rekli da se ovuda ne može preci granični prelaz, zbog policije koja vraća sve aute osim domaćih sa sjenickim tablicama od ljudi koji žive u ovom području. Sigli smo do manastira i ovde zamolili policajce da nas puste i oni su rekli da je potrebno da s svratimo prema Sjenici i nastavimo do Nove Varosi. To je značilo da samo u povratko treba da se vozimo sat i po, i onda drugim putem prema granici. Tako bismo samo u putu izgubili tri sata. Ali zamolili smo policajce da nas puste jer smo imali problem sa zagrijavanjem kočnica vozeći se preko ove planine. Oni su rekli da ne moze da nas puste i da ostavimo auto da se eohlade kočioni diskovi i da se kasnije vratimo istim putem kojim smo došli.

Mi smo u medjuvrmenu otišli u manastir i cleivsli smo mosti Svetog Grigorija Kada smo ušli u hram iznenadilo nas je kako je u tom trenutku bilo krštenje malom dječaku Lavu. Zatim smo jednu stariju zenu koju smo ovde sreli zamolili da nam kaže nešto o Manastiru a ona nam je ispričala sledecu priču: Ovo je Manatir vjerovatno zaduzbina Nemanjica. Razrušen je oko 17. veka od strane Turaka. Tada je sve bilo spaljeno ali je narod i dalje dolazio zbog velike svetinje. Narod bi ovde spavao novu ispod stena, i to podjednako i muslimani i hriscani. Oni su tu spavali, pili vodu i dobijali isceljenju za bolesti. Postoji predanje koje kaže da su ovde novu iz ove stene na koju je bila naslonjena crkva, izlazile neke “svetleće ptice”. Kada sunobnavljali svetinju pronađeni su svete mosti svetog Grigorija Kumanickog. Posle su nastavili kopat i pronađeno je još kostiju koje nisu veliki iz zemlje, vrč su i danas nalaze u temeljima hrama. Narod koji ovde dolazi vjeruje da još nije vreme da se sazna o svemu onome što čuva manastir Kumanica.

Pošto je novi hram naslonjen na čudnovatu stenu, izmedju hrama i stene postoji uski prolaz u kojeg otac Iguman ulazi svakog jutra i celiva čudnovatu stenu, i on za svaki kamen u ovoj steni kaže da je svet. Mi smo također bili izennadjeni bpricom u koju ni malo nismo posumnjali već smo sa verom celivali stenu, razmišljajući o svjetlećim pticama koji su izlazili iz stene. Ako se to desilo u ranijim vekovima, svetlece ptice sigurno nisu nestale, znajući za besmrtnost njihovih nebeskih krila, one su mogle samo da privremeno odmaraju, možda i nekoliko vekova dok se njihova Ponovna uloga u spasenju sveta ne otkrije i nepostane njihov let ponovo važan u ulozi covekovog spasenja.

Kada smo htjeli da krenemo žena nas je uputila da, pre nego napustimo manastir odemo na čudotvorni izvor koji se nalazi neposredno posle manastira i koji izvire iz čudotvorne stene. Iz tog izvora izvire voda koja dolazi iz subine stene iz kojih su se nekad davno projavljivale “svetlece ptice”. Do tog izvora imali smo jednu veliku prepreku a to je da nas policija pusti kako bismo tuda mogli da se uključimo na magistralni put koji se nalazi izmedju Srbijanske i Crnogorske granice. Zamolili smo policajce da nas pusti, ali oni su komentarisali da su se sada kočioni diskovi sigurno ohladili i da mozemo da se vratimo puten preko grada Sjenice.. Taj put bi poremetio naše planove i pitanje kako bismo uopste mogli nastaviti planirano putovanje. Medjutim policajac kada je cuo našu priču i želju da smo ovuda došli da bismo se poklonili svetinji, on iako je imao čisto muslimansko ime, i zato pretpostavljam da je bio muslimanske vjeroispovjesti, on nas je pustio.

Mi smo tada došli do čudotvornih izvora i napunili naše flase sa vodom. Njih smo poneli sasvim neplanski još u Beogradu. Ispraznili smo kupovnu vodu jer je bilo važno da ohladimo naše kočione diskove na autu i tako se opet neplanski u našem autoru našlo šest praznih flaša koje smo mogli napuniti sa čudotvornom vodom koja izvire iz planine iz kojeg su nekada davno izlazile svetlece ptice. Vođa je bistra i finog okusa, tako da lako je povjerovati da se upravo svetlece ptice u nekom jezeru unutar ove planine kupaju svoja svetlece krila u ovoj vodi koju smo poneli kući. Na samom izlasku sa izvora prelazeći most preko reke dočekao nas je otac Jovan, koji je iz Moskve vodio grupu hodočasnika. Od njega smo tražili blagoslov i on je na jedan Čudesan način uveo u nastavak putopisne price koju smo kasnije doziveli na našoj sljedećoj putopisnoj stanici, a to je manastir Cetinjski u kojem se izmedju ostalih svetih relikvija nalazi Sveta Desnica, ruka Svetog Jovana koja je krstila Gospoda Isusa Hrista.

Kada smo kretali most je popunio grupa turista iz Moask es škojima je bio otac Jovan Iz Moskve sa kojima smo se slikali.