Manastir Cetinjski i Sveta Desnica Svetog Jovana Krstitelja

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Cetinjski

Uveče smo stigli u Cetinje i krenuli u šetnju tokom koje smo se susreli sa našim putopisnim drugarima iz Banjaluke. Zajedno smo upoznavali grad i komentarisali staru gradsku jezgru koja ima istorijsku i kulturnu vrednost. Jedni druge smo pripremali za sutrašnji susret za koji smo se pripremali, a to su svete relikvije koje se čuvaju u Cetinjskom manastiru. Ranije smo legli kako bismo bili spremni za Svetu Liturgiju koja sutra počinje u 9 sati.

Kada sam ušao u hram Cetinjskog manastira, prvo sam prišao kivotu u kojem se nalaze svete mošti Svetog Petra Cetinjskog, Sveta Desna Ruka Svetog Jovana Krstitelja koja je krstila Gospoda Isusa Hrista i u kojem se nalazi delić Časnog Krsta Gospodnjeg. Umno sam se koncentrisao na svete relikvije, ali njihova moć nije vidljiva, i teško dolazi do čovekovih osetilnih čula. Tako da sam nastavio da pažljivije učestvujem u Svetoj Liturgiji. Kada sam kasnije istraživao da saznam nešto više o relikvijama priča me odvela do Reda Malteških vitezova.

Njeno čudesno putovanje započelo je u Antiohiji u 4. veku, odakle je preneta u Carigrad. Tada je svečano položena u Aja Sofiju, gde je vekovima čuvana kao jedna od najdragocenijih hrišćanskih relikvija. Tokom vekova, dva prsta desnice su odvojena – jedan se danas čuva u Otomanskom muzeju u Istanbulu, drugi u italijanskoj Sijeni, dok se na kovčegu ruke nalazi natpis: "Pretečina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga", što svedoči o vezi ove svetinje sa srpskim narodom i Svetim Savom, koji je 1219. godine dobio drugi prst ruke i doneo ga u manastir Žiču. Nakon pada Carigrada 1453. godine, sveta desnica je i dalje ostala u gradu sve do 1484. kada ju je sultan Bajazit II poklonio viteškom redu na ostrvu Rodos. Nakon osvajanja Rodosa od strane Sulejmana Veličanstvenog 1522, relikvija je preneta na Maltu, gde je počivala više od dva veka. Godine 1798, Napoleon je zauzeo Maltu, a relikvija je prebačena već naredne godine ruskom caru Pavlu I Romanovu, koji je relikviju preneo u Zimski dvorac u Petrogradu. Tokom Oktobarske revolucije 1917. godine, carica Marija Fjodorovna, majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, iznela je relikviju iz Rusije, i poklonila je dinastiji Karađorđević u znak zahvalnosti za prijem ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS. Svetinja je potom čuvana u Sremskim Karlovcima, a zatim u riznici crkve pri kraljevskom dvoru na Dedinju. Tokom Drugog svetskog rata kralj Petar II je sklonio svetu ruku u manastir Ostrog, gde je ostala skrivena do kraja rata. Godine 1952. svetinja je oduzeta od strane vlasti i čuvana u državnom trezoru sve do 1978, kada je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svečano položena u Cetinjski manastir, gde i danas počiva. Prvi put je izneta pred narod na praznik Svetog Jovana Krstitelja – Ivanjdan, 1993. godine. Godine 2006. desnica je vraćena u Rusiju na četrdeset dana, obišavši najveće gradove i boraveći u Kijevu. Putovanje ove relikvije, koje obuhvata Antiohiju, Carigrad, Rodos, Maltu, Petrograd, Beograd, Ostrog i Cetinje, svedoči čudesnom Božijem promislu kojem se divim kada celivam Svetu Desnicu Svetog Jovana Krstitelja. Ovde iz nekog neobjašnjivog razloga relikvija je skrivena od većih pokloničkih grupa i mnoštva naroda, jer koliko sam primetio svega 50-tak ljudi je prisustvovalo nedeljnoj Svetoj Liturgiji. Ova neprocenjivo vredna relikvija hrišćanskog sveta želi da boravi u miru i tišini i da samo odabrani ljudi prilaze po njen blagoslov.

Uz ove relikvije darivana je i ikona Filarmska koja se trenutno nalazi u muzeju nedaleko od manastira. Bila je nedelja tako da nismo mogli da dođemo do ikone, što bi za nas bilo posebno vredno iskustvo. Ovu ikonu je po predanju ikonopisao Sveti apostol i jevanđelist Luka i isto kao i prethodno pomenute svetinje, i ikona je mnogopoštovana u hrišćanskom svetu. Sama činjenica da se ove svetinje nalaze u malom gradiću Cetinje u Crnoj Gori okružuje ih misterijom koja me posebno zainteresovala.

Posle Svete Liturgije bili smo pozvani na posluženje u manastirsku gostoprimnicu. Seli smo da popijemo kafu i da se poslužimo. Ovde smo popili kafu, a ja sam sa nestrpljenjem čekao jeromonaha oca Gavrila. Inače oca Gavrila smo Lidija i ja sreli pre nekoliko meseci u Beogradu i to u trenutku kada je Lidija u razgovaru izgovorila "o bogo bogo" spominjući Boga. U tom istom momentu ispred nas videli smo monaha. Bio je to jeromonah otac Gavrilo koji nam je prišao, uzeli smo blagoslov i on nas je pitao: "Da li ćete ovo leto dolaziti u Crnu Goru, ako ćete dolazit, dođite u Cetinjski manastir".

Ne dešava se često da šetajući u Beogradu sretnemo monaha koji nas poziva da dođemo u posetu njegovom manastiru. Ovo smo shvatili veoma ozbiljno i razmišljali kako da ovo leto posetimo manastir Cetinjski. Kroz neliko dana počeli smo planirati letovanje u Crnoj Gori.

Dani su prolazili i leto se približavalo. Krenuli smo iz Beograda na put ka Cetinjskom manastiru da celivamo Svetu Desnicu, ruku Svetog Jovana Krstitelja. Zaustavili smo se u Manastiru Kumanica (tekst putopisa), gde smo sreli hodočasničku grupu iz Moskve koju je predvodio sveštenik koji se zove Jovan. Upravo nam je otac Jovan dao blagoslov za nastavak putovanja prema Cetinjskom manastiru. U nastavku ove priče, nakon posete Cetinjskom manastiru i nakon celivanja ruke Svetog Jovana, posetili smo manastir Stanjevići, a tamo nas je na naše čuđenje dočekao monah, takođe sa imenom Jovan.

U Cetinjskom manastiru potražio sam oca Gavrila da ga pozdravim, jer smo došli zahvaljujući njegovom predlogu i pozivu. Kada sam se za vreme posluženja raspitivao za oca Gavrila, monah mi je rekao da se on zove Gavrilo i da ih ima trojica u manastiru i da ne zna na kojeg Gavrila ja mislim. Zaključio sam da sam sve vreme preko telefona komunicirao sa nekim drugim Gavrilom najavljujući svoju posetu manastiru. Ispričao sam se na ovom smešnom nesporazumu i zahvalio Bogu što sam, bez obzira na sve, ipak posetio Cetinjski manastir.

Pre polaska, napravili smo nekoliko zajedničkih fotografija. Celo popodne smo boravili u svetinji. Nije nam se odlazilo, jer bilo nam je dobro ovde biti. Jednostavno nismo imali potrebe da krenemo dalje na put. Već sada razmišljam o sledećem dolasku u Cetinje, kako bih posetio muzej i približio se Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Filarmosa. Ovog leta posetili smo Cetinjski manastir zahvaljujući pozivu “odozgo” koji nam je stigao preko manastirskog monaha. Nadam se da ćemo i sledeći put imati takav blagoslov Božiji kako bismo se približili ikoni Filarmosa.