Toplina ikone Kazanske Bogorodice mogla bi da ogreje
hladni prostor Njegoševog mauzoleja na Lovćenu

Samo nekoliko kilometara od grada Cetinje, na vrhu planine Lovćen nalazi se Njegošev mauzolej. Iz grada smo krenuli prema vrhu planine. Kada smo stigli, bilo je mnogo turista i mi smo parkirali na jedinom slobodnom mestu. Kada sam otvorio vrata bio sam veoma pažljiv i gotovo povlačio nogu za nogom kako bih izbegao pad u provaliju. Tako je to pri vrhu, jer odavde je veoma lako strmoglaviti se ka dnu. Nastavili smo pešice stazom koja vodi do restorana i zatim iz restorana stazom prema vrhu planine Lovćen. Tu je ulaz u tunel koji vodi do mauzoleja, tvrđave koja je izgrađena na vrhu planine. Njena arhitektura podseća na piramidu. Ušli smo u mauzolej i sišli niz stepenice u utrobu planine. Stepenicama smo se spustili i tada ušli u jednu hladnu prostoriju u kojoj se nalazi Njegošev grob. Ova prostorija je mračna, a u njoj je jedino osvetljen Njegošev grob. Približio sam se grobu i tada primetio krst. Jedini hrišćanski detalj koji se može naći u mauzoleju jeste uklesan krst na nadgrobnoj ploči Njegoševog groba. S obzirom da sam upravo prisustvovao Svetoj Liturgiji u Cetinjskom manastiru i tamo se pričestio večnim Hristovim Tajnama, tražio sam hrišćanske motive u Njegoševom mauzoleju, ali osim krsta na grobu, ništa više nisam našao.

Znao sam da je Njegoš, Petar II Petrović, bio vladika crnogorski i poglavar Crne Gore od 1830. do 1851. godine, a osim toga i književnik i filozof. Kasnije sam saznao da je Njegoš prvobitno bio sahranjen na istom mestu, na vrhu planine Lovćen, ali u Lovćenskoj kapeli koju je srušila austrougarska ratna mornarica na način da su je sa mora gađali topovima. Na mestu porušene hrišćanske kapele, podignut je ovaj mauzolej i tu u hladnu pećinu smešten je Njegošev grob.

Njegoš je 1833. godine rukopoložen za vladiku u veličanstvenom Kazanskom hramu u Petrogradu. Ta činjenica me podsetila koliko je Njegoš bio vezan i za rusku duhovnu tradiciju, a sigurno i za ikonu Kazanske Bogorodice, zaštitnice ruskog naroda. Iz tog razloga mogla bi bar jedna kopija ikone Kazanske Bogorodice da nađe svoje mesto u Njegoševom mauzoleju, kao znak povezanosti Njegoša koji spaja Crnu Goru sa Rusijom.

Nakon poklonjenja Njegoševom grobu, izašli smo iz mauzoleja. Tek kada smo izašli, jasno sam doživeo kontrast topline i hladnoće, tame i svetlosti ovog mesta. Bilo mi je tada jasnije da u ovom prostoru nedostaje duhovna toplina kroz bar jednu ikonu ili fresku koja bi unela hrišćansku toplinu na ovo mesto. Upravo bi ikona Kazanske Bogorodice, koja se u svom originalnom izdanju nalazi u Kazanskom hramu u Petrogradu, u kojem je Njegoš rukopoložen za vladiku, mogla da u ovoj hladnoj prostoriji mauzoleja na Lovćenu, unese potrebnu svetlost i duhovnu toplinu.

Pomenuta toplina koja trenutno nedostaje u unutrašnjosti hladne arhitekture mauzoleja, primećuje se u pejzažu planine. Pogled sa vrha planine na Boka-kotorski zaliv daje najlepši opis lokacije na kojoj se nalazila prvobitna Njegoševa kapela. Sada je nema, ali pogled ostaje i javlja se nada o skorom vremenu kada će opet ovde zasijati Njegoševa kapela obogaćena duhovnošću i hrišćanskom toplinom.

Nakon silaska sa Lovćena, na čijem smo vrhu upijali sve blagodati nestvarnog pejzaža, pronašli smo Njegoševo rodno selo "Njeguši". Provezli smo se kroz selo nekoliko puta i pronašli Njegoševu rodnu kući. Muzej je bio zatvoren, ali zato restoran koji se nalazi nedaleko od muzeja bio je otvoren. Ovde nas je dočekao gostoljubiv konobar koji nam je uz popodnevnu kafu predložio da probamo njihov specijalitet, a to je Njeguški pršut i Njeguški sir. Na planinskom vazduhu brzo smo ogladnjeli i tada bili željni lokalnih specijaliteta koje smo upravo ovde pronašli na trpezi u restoranu u njegoševom rodnom selu.

Nakon Svete Liturgije na kojoj smo prisustvovali u Cetinjskom manastiru, celo popodne smo proveli u zagrljaju planine Lovćen koja sa jedne strane gleda na Jadransko more, a sa druge strane na planinu Durmitor. Njegoš je rođen i sahranjen u predelima ovih neverovatnih pejzažnih regija. Bio bi veliki hrišćanski gest da se uz hladnoću mauzoleja koji dolazi sa planine Durmitor, postavi i kopija ikone Kazanske Bogorodice koja bi unela potrebnu toplinu ovim planinskim predelima.