Dragaljska priča

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Arhangela Mihaila - Miholjska prevlaka (Ostrvo cvijeća)
• Selo Dragalj

Jutarnja molitva na Miholjskoj Prevlaci se služi u hramu Svete Trojice na vrhu ostrva, u ranojutarnjim satima dok sunce još nije izašlo. U produžetku je Sveta Liturgija, za vreme koje sa obale mora stiže lagani mirisni povetarac koji uspešno rashlađuje vrele letnje dane. Posle Svete Liturgije sišli smo u konak na posluženje. Svakodnevno bismo obišli neke od omiljenih lokacija, i otkrivali bismo nova mesta koja imaju prelepe prizore zalazaka sunca. Ne bismo morali da se udaljujemo mnogo od hrama u kojem se čuvaju miomirisne mošti svetih Prevlačkih mučenika, jer sve vreme bili bismo u okrilju blagodati Božije, koja ne nudi samo predivan zalazak sunca, već i nevidljivi kontakt sa svetiteljima koji nas ovde okružuju poput anđela Božijih.

Bilo je dovoljno vremena za otkrivanje takvih čudesnih mesta, jer ovde vreme kao da sporije prolazi. Tako da smo imali vremena da nakon obale odemo u planine, u selo Dragalj koje se nalazi iznad Bokokotorskog zaliva u kojem smo pronašli zanimljivu priču. Kada smo stigli u Dragalj, seli smo pored konaka i male seoska crkve posvećene Pokrovu Presvete Bogorodice. Ovde nije bilo nikog osim jednog čoveka koji je pričao telefonom i šetao po parkiralištu. Čekali smo da završi razgovor da ga pitamo: da li smo stigli na lokaciju Dragaljske priče. Bio je to Jovan i on nas je drage volje odveo u središte novog naselja oko kojeg smo primetili mnogo upravo završenih vikendica i kuća koje su podigli mladi ljudi sa namerom da ovde žive jedan drugačiji život u odnosu na urbani, poput beogradskog. Svi su oni poštovaoci manastira Miholjska prevlaka i igumana, arhimandrita Benedikta. Kada smo stigli u naselje, prihvatili su nas kao svoje najbliže i poslužili nas ručkom. Sreli smo ovde oca Agatona, mati Paraskevu, brata Zorana i mnoge druge. Tog dana je bila radna akcija. Okupili su se da beru čajeve i razno retko bilje. Bilo je dosta vruće, tako da sam pomislio da je radnicima teško da rade u ovim uslovima. Ali oni nasmejani, opušteni i smireni nisu pokazivali umor nakon obavljanja svojih poslušanja.

Savetovali su nas da malo odmorimo posle ručka uz kafu u restoranu “Dragaljska priča”. Čim sam ušao u restoran, na licu mi se mogao primetiti veliki osmeh i ugodno raspoloženje. Naime, na čudesan način ispred mene se nalazio urbani stil života na koji sam navikao, ali sada je to bilo u drugačijem ambijentu, u drvenoj etno kući. Popili smo kafu, a onda smo Lidija i ja neočekivano bili posluženi jako dobrom domaćom rakijom i sirom domaće proizvodnje. U društvu domaćina nismo se osećali kao gosti već kao deo porodične Dragaljske priče. Prišli smo do vinoteke i prodavnice koja se nalazi u delu gostionice. Pronašli smo vino koje proizvodi otac Amvrosije i ikonu Prevlačkih mučenika koji su na poseban način ovih dana bili sve vreme sa nama i tako nam pokazali put upoznavanja Crnogorskog primorja. Pošto prijatelji međusobno savetuju jedni druge, devojčica, Dušanova i Zlatkina ćerka nam je preporučila da umesto velike boce domaćeg maslinovog ulja koju smo hteli da kupimo, kupimo malu bočicu istog ulja. Pitao sam se zašto nam preporučuje malu bocu, ali kasnije sam shvatio da je njena želja tada bila da mi što pre potrošimo malu bočicu ulja i da im što pre ponovo dođemo u goste. Pre nego što sam to shvatio, nesmotreno sam joj rekao da nije dobar prodavac, a kasnije sam shvatio da ona ne trguje proizvodima već da, poput njenih roditelja, deli neprocenjivo vredno iskustvo boravka i prijateljstva u njihovoj Dragaljskoj priči. Mladi bračni parovi pronašli su se ovde, njihova deca ovde idu u školu. A u nama, koji smo ovde prvi put, vide svoje prijatelje.

Živeti u ovakvoj zajednici mladih, koja se ispunjava životom bogatim kontaktom sa prirodom, je privilegija današnjeg ubrzanog načina života. Primetio sam da je ovde mehanizam svakodnevnice okrenut više na različitost dnevnih poslova, nego na monotonost i jednoličnost urbane svakodnevnice povezane sa prometnim haosom i neizdrživim pritiskom stresa. Ovde, u selu Dragalj iznad Risna u Crnoj Gori, nedaleko od Miholjske prevlake, mladi imaju drugačije probleme, poput: zašto ova ili ona vrsta biljke donosi plodove brže od ostalih i da li će se stići pobrati svo bilje. Celo popodne smo ostali u selu Dragalj, boraveći na relaciji od konaka do obližnjih kuća, i nazad do gostionice "Dragaljska priča", u kojoj je vreme prolazilo lagano i tiho. Zahvaljujući domaćinima Dušanu i Zlatki i njihovoj deci, kao i bratu Zoranu i radnicima, mi smo ovde prepoznali prijatelje koji imaju mnogo toga da nam ispričaju o načinu života u kojem dominira kontakt sa prirodom.