Putovanje u Afriku (6.deo) -
Kendwa beach

Putujemo i posećujemo:

• Najlepše plaže Tanzanije - ostrvo Zanzibar.

Na istočnim plažama Indijskog okeana koguće je gledati zadivljujući jutarnji izlazak sunca. Međutim na naše iznenađenje pronašli smo najlepše plaže na kojim smo gledali zalazak sunca, bio je to zapadni deo ostrva. Možda je to malo nelogično za afričke države koje se nalaze na obalama Indijskog okeana, ali pronašli smo posebne pejzaže sa zalaskom sunca. Ovde smo proveli najviše vremena, ovde smo prvi put zaronili sa ronilačkim odelima i bocama. Ovde smo gledali najlepše zalaske sunca. Daleko od našeg doma, daleko od naših bližnjih našli smo se u jednoj drugoj civilizaciji drugačijoj od evropske. Seli smo u bar na plaži da se rashladimo sa sladoledom, konobar je doneo sladoled u čaši, ali zaboravio je doneti kašiku, činilo mi se u početku da nije zaboravio, s obzirom da se ovde sladoled brzo topi i kroz kratko vreme smo ga mogli popiti. Otišao sam ipak do šanka da ga podsetim za kašiku. Zamolio me da pričekam jer konobar je otrčao u restoran po kašiku. Stajao sam pored šanka i u tom momentu približavala se grupa turista, za koje je konobar rekao svom kolegi da dolaze "zombiji". Okrenuo sam se da vidim ko nam prilazi i zaista ljudi su bili zabrinuti, utučenih pogleda i sumornih izraza lica. Bili su to evropljani. Delovali su umorno, ali ipak nije to bio tipični pogled čoveka kada je umoran. Konobari iako trče amo-tamo od restorana do bara na plaži, od gostiju do šanka, ipak zrače radošću, interesovanjem, zanimanjem i voljom. Dok turisti "zombiji" bili su zabrinuti i prepuni životnih briga i obaveza, čini se da iako su daleko od svojih kuća i domova, nisu uspeli pobeći od briga i životnih problema. Ovde ljudi možda nisu toliko u mogućnosti da dožive blagodati evropskog standarda života, nekako drugačiji žive život. Ne znam od čega to zavisi, ali kao da oni ne trče za srećom, već im je ona u rukama. Voleo bih da mogu da opišem njihov odnos prema životu, ali čini se da nisu promašili smisao života. Dugo bismo šetali plažama koju ispunjava čisto beli pesak koji nije vruć iako ga greje ekvatorsko jako sunce. Nije nas smetao pesak, jer uopšte nije bio vruć. Ne sadrži silicijum, i ne apsorbuje sunčevo toplinsko zračenje. Tako da smo mogli dugo šetati bosi po ugodnom sitnom pesku. Naišli smo na prodavce na plaži koji su prodavali različite ručne radove kojom su prezentovali afričku umetnost. Bilo je na plažama i sprava za vežbanje na kojima su gosti na plaži jačali svoje mišiće. Svako je imao svoja interesovanja, ali svi zajedno smo odmarali u dodiru sa prirodom i divili se njenim lepotama.

Ovde na Zanzibaru tačno u podne na suncu ne bi bilo sene, sunce je bilo tačno iznad nas. Sve je ovde nekako drugačije i posebno. A meni lično trebalo je vremena da se prilagodim boravku na ovom ostrvu. Taman kad sam se prilagodio afričkoj, tropskoj klimi, ljudima i prirodi, došlo je vreme da se vratimo kući.

Mnogo vremena smo proveli sa našim prijateljem Ramom, on je već znao srpski, i iznenadio nas je koliko je brinuo o nama tokom boravka na Zanzibaru. Hteo se pokazati kao dobar domaćin, a to je uspeo. Naučio nas je nekoliko reči, tako da nam je nedostajala samo crna boja kože i mogli bismo proći kao afrikanci. Rama je bio brižan prema nama, svideli smo mu se. U njemu smo stekli prijatelja iz Tanzanije i Zanzibara, od koga smo na kraju putovanja dobili komentar da mu se ponovo vratimo.

Na kraju dana, kad je sunce već počelo da zalazi, vratili smo se na našu omiljenu tačku na plaži da još jednom doživimo zalazak sunca. Boje koje su obasjavale nebo bile su neverovatne, prelazeći iz narandžaste u ljubičastu, stvarajući sliku koju ćemo zauvek nositi u srcima. Dok smo se vraćali u hotel, razgovarali smo o svemu što smo doživeli tog dana. Zajednički zaključak bio je da ćemo se ponovo vratiti ovde, ako ne Zanzibar, onda bar u Tanzaniju gde nas čeka novi pogled na zemaljski raj, možda na safari i posetu Serengetiju, najvećem nacionalnom parku na svetu koji nudi nešto drugačiji pogled na svet koji nas okružuje.