Putujemo i posećujemo:

• Selo Kreštelovac kod Dežanovca (opština Daruvar)
• Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
• Franjo Fabijanec: "Svetinja kroz vekove"
• https://www.facebook.com/svetinja/
• Vjenceslav Herout: "Sveta voda" kod Dežanovca, Pučki kalendar BBŽ, Bjelovar, 2000., str. 137-138.

Sveto mesto ima duhovni uticaj na čoveka. Iz ličnog iskustva znam da se vremenom rađa ljubav između svetih mesta i čoveka. Kada istražujem uticaj svetih mesta, to me često vrati u ranu mladost. Ovaj putopis nastao je na osnovu mojih prvih koraka i poseta svetim mestima. Kada sam nedavno, nakon dugo vremena posetio selo Kreštelovac (opština Daruvar u Hrvatskoj) i crkvu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice, setio sam se mladosti kada sam sa roditeljima 80-tih godina prošlog veka, dolazio ovde, na izvor svete vode. Bilo bi to na mladu nedelju. Iz Bjelovara smo kretali u rano predskozorje da bismo stigli na Božiju službu (oko 03:30 sati). Posle molitve sa izvora smo natočili vodu. Kao dečak bio sam boležljiv i često sam imao upalu pluća. Sećam se da sam često bio u dečjem dispanzeru gde su mi davali injekcije pencilina sa kojima su me lečili. Moji roditelji više nisu znali kako da se nosi sa mojim slabim imunitetom i tražili su način da mi pomognu. Saznali su za izvor svete vode u selu Kreštelovac kod Daruvara, koji je udaljen oko sat i po vožnje od Bjelovara. Dolazili bismo ovde bar jednom mesečno. Kao dečak od oko deset godina, doživeo sam mistični ambijent u kojem su bili crkvica i okolna priroda sa šumama i livadama. Posle molitve bismo napunili kanistere sa vodom i tu vodu mama mi je davala da pijem. Ubrzo, na radost mojih roditelja moj imunitent je ojačao. Kada god su moji roditelji išli u Kreštelovac na izvor poveli su i mene. Onda je 90-tih godina, došlo ratno vreme i tada više nismo mogli odlaziti na ovaj izvor. Nisam više pio svetu vodu. U svoju podsvest sam potisnuo crkvu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice i izvor svete vode u Kreštelovcu.

Moji roditelji su sa porodičnim prijateljima sa kojima su ranije odlazili na izvor vode u selo Kreštelovac, saznali da se nedaleko od Bjelovara, samo na suprotnu stranu od Daruvara, nalazi manastir Lepavina. Od tada smo umesto u Kreštelovac, odlazili u manastir Lepavinu u kojem se takođe nalazi izvor vode. Ponovo sam imao priliku da pijem svetu vodu. Manastir Lepavina je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, ali praznik Uspenja Presvete Bogorodice se takođe proslavljao. Za mene ovo je bio jedan novi korak u duhovnom i životnom odrastanju. U manastiru Lepavini tada je živeo otac Gavrilo (Vučković), kasnije arhimandrit, iguman manastira Lepavine. Moji roditelji, porodični prijatelji i ja smo se vezali uz njega. Često smo odlazili u manastir Lepavinu, da budemo pored oca, i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske, i da pijemo vodu sa manastirskog izvora. Otac Gavrilo nas je čuvao svojim svetim molitvama, čuvao je i manastir, a čudotvorna ikona Presvete Bogorodice čuvala je njega. O svojim susretima sa ocem Gavrilom napisao sam knjigu "Kako sam upoznao svog duhovnog oca - arhimandrita Gavrila". Knjigu sam posvetio svojim roditeljima, a pisao sam o svom životnom i duhovnom putu. U ovom tekstu vraćam se korak dalje u prošlost, još ranije u svoje detinjstvo, moje prve korake i susrete sa svetinjom, a to je upravo crkva Uspenja Presvete Bogordice i izvor vode u selu Kreštelovac pored Daruvara.

Kada sam 2024. godine, ponovo došao na izvor u Kreštelovac, došao sam sa Lidijom. Parkirao sam auto i iz auta izvadio sam samo jednu flašu koju sam imao. Kako sam počeo da točim vodu na izvoru, čuo sam da se približava auto koji je parkirao pored nas. Iz auta je izašao čovek koji je iz gepeka izvadio na desetine flaša i kanistera. Upoznali smo se i on je rekao da često dolazi ovde po izvorsku vodu. Na kraju našeg razgovora čovek me je uputio da posetim gospodina Nedeljka Savića i dao mi je njegovu adresu. Rekao je da će mi Nedeljko ispričati više o tome što se prethodnih 30 godina, dok mene nije bilo, dešavalo sa ovom svetinjom. Lidija i ja smo otišli kod gospodina Nedeljka Savića. Pokucao sam na vrata njegove kuće. Otvorio je, i nakon što smo mu se predstavili, ispričao sam mu moje iskustvo i interesovanja za izvor vode u Kreštelovcu. Nakon našeg razgovora poklonio mi je knjigu "Svetinja kroz vreme", autora Franje Fabijanca. Kada sam došao u Beograd, pročitao sam knjigu koja me vratila u rano detinjstvo i probudilo sećanja iz ranog perioda mog života. U njoj sam, između ostalog, pročitao legendu o delotvornosti ovog izora, koja je preuzeta iz knjige "Na mladu nedjelju" autora Vladimira Novotnyija iz Garešnice.

Legenda: "Bilo je to godine 1747. Napajao ovce čobanin Gavrilo. Jednog jutra, baš na mladu nedelju, poterao je stado na pašu ranije nego obično. Prolazio je šumom prema svojim pašnjacima kada kod šumskog izvora u samo praskozorje ugleda mladu devojku kako se umiva i nešto pjevuši. Polako joj se približavao dok ga nije primetila. Tada ga je pozvala da dođe bliže. Ko god da bude pio sa ovog izvora i verovao ozdravit će od svake bolesti, rekla mu je, a potom nestala. Gavrilo nije mogao verovat što se dogodilo i u takvom čudu onemi. Okrene se prema stadu i potera ga kući. Onako nem nije mogao ispričati šta mu se dogodilo. Prošlo je mesec dana i Gavrilo opet na mladu nedelju ustane pre svitanja i ode do šumskog izvora. Tamo nije bilo nikoga, ali on se napije vode i ponovo progovori. Od tada to mesto postane SVETINJA".

U knjizi "Svetinja kroz vreme" o pravoslavnoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, koja je sagrađena 1745. godine, objavljeni su materijali o crkvi i izvoru svete vode, kako bi se sačuvalo sećanje na "Svetinju". U tekstu se pominje razvoj Kreštelovca i izvora vode. O razvoju Kreštelovca daje se pregled od srednjeg veka pa sve do početka 21. veka. Najraniji poznati dokument u kome se pominje ovaj kraj je 7.11.1239. godine, zabeležen kao "Terra Toplichia in Garig", što znači „Zemlja Toplica u Garigu“. Ovo područje je tada bilo u posedu Ugarskog kralja Bele IV (1206-1270) i kasnije hrvatsko-ugarskih kraljeva. Dok je u 13. veku ovim prostorima upravljala plemićka porodica Kristalfelde (Kreštelovački) koji poseduju ovo područje do 1363. godine. Tada nastaje ime Kristalovac. Vlasnička potvrda iz 1363. godine pokazuje da je porodica sagradila dvorac "Kristalovac" u kojem je boravio kralj Ludovik II Jagelović (1506-1526). Medjutim, autor se u knjizi fokusira na 1700. godinu, kada u Kreštelovac stižu prve srpske porodice iz Bosne. U početku ih je bilo oko deset porodica. Zatim, doseljavanje Mađara i Nemaca u Kreštelovac i krajeve Podravine odvija se oko 1830. godine. Danas, Kreštelovac sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice pripada Uljaničkoj pravoslavnoj parohiji.

U tekstu knjige se navodi da je pored pravoslavne crkve Uspenja Presvete Bogorodice postojao i izvor svete vode u šumskoj dolini. Pravoslavni sveštenici su pokrenuli inicijativu da se ovaj izvor proglasi lekovitim, što se dogodilo 1747. godine. Voda sa izvora "Svetinja" dospela je posredovanjem katoličkog sveštenstva 1773. godine na analizu u Beč. Rezultati analize svrstali su vodu iz "Svetinje" u popis poznatih izvora hladne, tople i lekovite vode u Hrvatskoj i Slavoniji. Taj popis sastavio je 1777. godine doktor J. B. Lalangue iz Varaždina. Nakon toga, izvor postaje poznat kao "Svetinja". Zbog trošnosti stare crkve, na njenim temeljima je 1922. godine podignuta nova crkva od čvrstog materijala, zahvaljujući brizi porodica Milovanović i Alavanja, a pod rukovodstvom meštanina i zidara Jove Ilijina Alavanje. U centralnom delu oltara nalazi se izvor vode. Voda je sa tri cevi sprovedena van crkve u betonski bazen izgrađen 1927. godine. U tekstu je naglašeno da nikada nije zabeleženo da je izvor „Svete vode“ presušio. Na crkvi je spomen-ploča sa originalnim natpisom iz 1922. godine koji glasi: "Ovaj izvor lekovite vode postao je "Svetinja" godine 1747. Ova kapela je sagrađena godine 1922. pod vodstvom Jove Ilijin Alavanje, rođenog u Kreštelovcu 1847. godine".

Autor u ovoj monografiji opisuje da je pakrački episkop Sofronije Jovanović (službovao 1743-1757) osveštao ukupno šest crkava, i da su dve od tih crkava bile u neposrednoj blizini Svetinje: Troglava crkva Svetog Lazara (osveštana 15. januara), Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla u Brestovcu (osveštana 18. januara). Iz tih činjenica autor zaključuje da je episkop Sofronije mogao biti upravo onaj sveštenik koji je osveštao i crkvu Uspenije Presvete Bogorodice u Kreštelovcu. Navodi se da se osveštanje moglo dogoditi u januaru jedne od pomenutih godina, ili na Veliku Gospojinu. Navodi se da je crkva, prema dostupnim podacima, bila obnavljana 1938. i 1957. godine, iako je na samoj crkvi upisana 1956. godina, koja je verovatno označavala početak obnove nakon Drugog svetskog rata. U knjizi je opisan doprinos gospodina Nedeljka Savića, koji se 1986. doselio u Dežanovac i koji je često dolazio u "Svetinju". Nedeljko je pristao da pomogne u uređivanju okoline i crkve koja je bila u ruševnom stanju. Potpuna rekonstrukcija i obnavljanje crkve i njene okoline izvršeni su 2011. godine.

U knjizi Vjenceslava Herouta: "Sveta voda kod Dežanovca", koja je objavljena u kalendaru Bjelovarsko-bilogorske županije za 2000. godinu na strani 137-138, objašnjava se da su još antičke civilizacije poznavale značaj izvorske vode za zdravlje. Međutim, pravo naučno proučavanje počinje tek u 18. veku, kada su se lekari sistematičnije bavili izvorima vode. U tom periodu voda iz Kreštelovačke "Svetinje" počinje da privlači pažnju poznatog lekara J. B. Lalanguea, koji je živeo i radio u Hrvatskoj. Bio je poznat kao lekar koji je lečio veliki broj ljudi, posebno siromašne. Istraživanja izvora i lekovitih voda objavljivao je u svojim knjigama, među kojima i u delu „Medicina ruralis“. U tekstu se navodi da je Lalangue isticao izvor vode kod Daruvara (selo Kreštelovac) i preporučivao ga je ljudima koji pate od želučanih tegoba, probavnih problema i slabosti organizma. Autor članka naglašava da je Lalangue smatrao kako su moralno i fizičko zdravlje povezani i da zdrave navike, čistoća i briga o telu predstavljaju temelj zdravstvene kulture. Lalangueova naučna potvrda bila je prekretnica, jer se na osnovu njegovih analiza voda počela smatrati lekovitom. U jednom delu teksta spominje se i lokalno predanje o čobanu Gavrilu Maletiću, koji je navodno otkrio lekovitost vode. Ovaj motiv kasnije je ušao i u književnost, u roman „Na mladu nedjelju“ autora Vladimira Novotnyja gde se pominje "Svetinja" kao mesto isceljenja i molitve.

Danas, u vremenu kada ljudi zanemaruju zdravlje često treba tražiti lek u prirodi. Iako smo svakodnevno sve udaljeniji od prirode, ona nas neprestano zove da joj se vratimo. U svojoj podsvesti sam sačuvao najvažnije detalje koje se odnose na moje detinjstvo i izvor. Sada sam bio pozvan da ponovo priđem izvoru i ponesem vodu, bar u jednoj boci. Voda je otvorila moja sećanja vezana za ozdravljenje koje mi je u detinjstvu došlo iz Svetinje u Kreštelovcu. Nadam se da do sledećeg dolaska neće proći decenije. Molit ću se Bogorodici i Svetom arhangelu Gavrilu da me podsete na svetu vodu u Kreštelovcu koja mi je davnih godina mog detinjstva pomogla da ozdravim.