SVETO OSTRVO KRF

Putujemo i posećujemo:

• 1. dan - Crkva Svetog Spiridona
• 2. dan - Manastir Paleokastrica
• 3. dan - Selo Lakones i zaliv Lipades
• 4. dan - Mesto Guvija - spomenik srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata
• 5. dan - Manastir Vlaherna i crkva Pontikonisi
• 6. dan - Udruženje srpsko-grčkog prijateljstva i ostrvo Vido
• 7. dan - Crkva Svetog Spiridona

1. dan - Crkva Svetog Spiridona. Boravak na ostrvu Krfu u Grčkoj započeli smo posetom hramu u kojem se nalaze svete mošti Svetog Spiridona Trimituskog. Ovaj hrišćanski svetitelj rođen je na Kipru 270. godine. Živeo je u vreme cara Konstantina Velikog. Ostrvo Kipar, kao jedan od bisera Vizantijske države je 343. godine, bilo povlašćeno od cara Konstantina. U to vreme, u malom, ali bogatom kiparskom gradu Trimifuntu Spiridon je bio izabran za episkopa. Spiridon je aktivno učestvovao u društvenom životu svog rodnog grada i pomogao njegovom razvoju. Upokojio se 348. godine, a njegove svete mošti počivale su do polovine sedmoga veka na Kipru u mestu Trimituntu, pa su zbog najezde varvara prenesene u Carigrad. Godine 1453. neki sveštenik Georgije Kaloheret preneo ih je iz Carigrada u Srbiju. Iz Srbije su 1460.g. svete mošti prenete na ostrvo Krf, gde se i danas nalaze. Ostrvo Krf nikada nije bilo pod vlašću Turaka. Njegovi žitelji smatraju sebe pravim Jelinima, čija krv se nije mešala sa turcima.

Turci su pokušavali da osvoje Krf. Prvi put kada se turska flota približila ostrvu, turski mornari su ugledali na nebu ogromnu pojavu starca i u strahu nisu smeli da se iskrcaju na obalu. Mnoga čudesa Svetog Spiridona priznata su od Crkve i mi smo imali sreće da došavši u svetiteljev hram na Krfu, celivamo njegove svete mošti. Kivot sa moštima svetitelja u hramu ispunjen je zlatnim i srebrnim predmetima za koje sam kasnije čuo da predstavljaju darove onih kojima je svetitelj pomogao. Bio sam, iznenadjen jer sam kroz staklo video lice svetitelja. Mošti Svetog Spiridona imaju stalnu temperaturu: 36,6 stepeni. Njemu rastu kosa i nokti. Odeća koju ima na sebi menja se svakih pola godine, i tada je ishabana, kao da hoda. Čuvar kivota kaže da ponekad ne mogu da otključaju bravu kivota i tada se zna da svetitelj nije u kivotu nego da hoda po ostrvu. Fenomen moštiju Svetog Spiridona ispitivali su biofizički i biohemičari, ali nema nikakvog objašnjenja, osim da je to čudo Božije u koje se može uveriti svaki posetilac ostrva Krf.

Prvi kontkat sa Svetim Spiridonom imali smo prošlog leta u Crnoj Gori u mestu Đenovići u kojem se nalazi crkva Svetog Spiridona. Sa vlasnicom smeštaja koji smo unajmili dogovorili smo da se nađemo ispred crkve koja je posvećena Svetom Spiridonu. Nekoliko dana kasnije crkva je bila otvorena i ja sam mogao da se poklonim ovom svetitelju. Prilikom pose manastiru Banja kod Risna u kojem je svojevremno boravio otac Gavrilo (Lepavinski), igumanija manastira poklonila nam je deo odeće Svetog Spiridona. Ovi prošlogodišnji mistični pejzaži susreta sa
Svetim Spiridonom bili su uvod u ovogodišnje letovanje na Krfu, na ostrvu na kojem se čuvaju njegove svete mošti.

Bili smo smešteni u malom mestu Guvija nedaleko od Kerkire (glavnog grad Krfa, kojeg zovu Old Corfu ili Stari Krf). Odlučili smo da nećemo ići u obilazak ostrva scve dok se prvo ne poklonimo moštima Svetog Spiridona. Po dolasku u hram u kojem se čuvaju njegove mošti, došli smo do kivota. Celivali smo kivot i nakon nekoliko trenutaka došla su dva đakona i otvorili su ga. Na papirić smo napisali imena nama bliskih ljudi i dao sam taj listić jednom od đakona koji me pitao: odakle smo? Rekao sam mu da dolazimo iz Srbije i tome se on obradovao.

Nakon izlasku iz hrama prošetali smo gradom. Tog dana proslavlja se Sveti Ilija i ja sam znao da se ovde nalazi hram u kojem se nalazi čudotvorne ikone Presvete Bogorodice i Svetog Ilije. Međutim, hram je bio zatvoren, jer Grčka crkva po različitom kalendaru slavi Svetog Iliju. Šetajući gradom posetili smo Ruski pravoslavni hram posvećen Svetom Jovanu Krstitelju i tamo smo celivali čestice mnogih svetitelja kao i čudotvorne ikone.

Nakon prvog susreta sa starim gradom Krf (Kerkira) svakodnevno smo ponovo
dolazili u grad. Tog prvog dana našeg boravka na Krfu, nastavili smo obilazak ostrva. Vratili smo se u mesto Guvija i dalje nastavili na sever. Prva plaža koju smo posetili je u zalivu koji se zove "Sveti Nikola". Na plaži, odmah pored mora nalazi se crkva. Okupali smo se i sve do zalaska sunca obilazili smo ostrvo i mnoge druge plaže. Zalazak sunca dočekali smo na samom severu ostrva, na plaži koje se vidi na jednoj od gornjih slika.

2. dan - manastir Paleokastrica. Ujutro, odmah posle doručka u hotelu, krenuli smo u obilazak zapadnog dela ostrva. Tamo smo posetili mesto Paleokastrica i istoimeni manastir. Paleokastrica se prostire na dva poluostrva i šest manjih zaliva, smešteno je na zapadnoj strani ostrva i bogato je tirkiznim uvalama i borovom šumom i maslinjacima. Na jednom od poluostrva nalazi se manastir iz XIII veka, posvećen presvetoj Bogorodici, koji ima prelepe mozaike, ali i predivan pogled na mesto, obzirom da se manastir nalazi na brdu.

Po ulasku u dvorište manastira, obratio nam se jedan starac, duhovnik koji je sedeo u hladu nedaleko od ulaska u hram. Pitao nas je odakle smo? Rekli smo iz Srbije i on nas je pozvao da nas blagoslovi. Tek posle njegovog blagoslova, ušli smo u hram da celivamo svete ikone, i kasnije u manastirski muzej u kojem je zbirka vizantijskih ikona, svetih knjiga i crkvenih relikvija. Duže vreme smo se zadržali u dvorištu manastira, diveći se lepoti cveća i mirisu mora. Kasnije smo se spustili do mesta Paleokastrica i ovde na plažama odmorili uz tirkiznu boja mora.

3. dan - selo Lakones i zaliv Lipades. Sledećeg dana došli smo u selo Lakones na severozapadnoj strani ostrva, tu smo tražili put do Lipades zaliva i prelepih plaža koje se tamo nalaze. Tražeći plažu izgubili smo se u ovom malom selu, a Google maps nije bio od pomoći. Ovo selo ima jednu usku ulicu koja je toliko uska da se ne mogu mimoići dva automobila. Kuće pored kojih smo se vozili u Lakonesu su pomalo ruinirane, ali pune vedrine. Tražeći zaliv došli smo u centar sela, do malog trga sa kružnim tokom i nekoliko lokalnih kafanica i restorana. Ovde smo stali i prvo po izlasku iz auta posetili smo pravoslavni hram. Po izlasku iz hrama, jedna žena iz restoranu ponudila se nam pomogne oko pronalaska puta do zaliva i plaža koje smo tražili. Komentarisala je da ovde Google maps ne pomaže.

Uveče smo došli u stari grad Kerkiru. Šetajući gradom divili smo se njegovoj arhitekturi. Stigli smo do hrama koji je bio juče zatvoren. Taj hram je posvećen Presvetoj Bogorodici i u njemu smo se poklonili čudotvornim ikonama Presvete Bogorodice i Svetog Ilije. Na naše čuđenje, za pevnicom smo videli onog đakona koji je pred nama otvorio kivot Svetog Spiridona. Obratio sam mu se i on se nasmejao i obradovao se kada nas je ponovo video. Ovo je bilo već drugi ili treći put da smo videli ovog đakona. Imali smo utisak kao da nas na neki poseban način prati i to sve od prvog susreta sa svetim moštima Svetog Spiridona.

Večerali smo u jednom restoranu u centru grada. Na naše iznenađenje ponovo je ovaj đakon prošao pored nas i stao je da porazgovara sa nekim ljudima. Otišao sam do njega i pozvao ga da nam se pridruži na večeri. Bilo je već kasno i rekao je da je umoran i da ga porodica čeka kući. Pri rastanku pitao sam ga za ime, a on je rekao da se zove Spiridon.

4. dan - selo Guvija. Prvog dana po dolasku avionom na Krf, nakon što smo sleteli i smestili se u hotelu, prošetali smo do plaže u mestu Guvija. Bio je kasno uveče i hteli smo osetiti miris mora. Prošetali smo do obale i seli na jedan kamen da odmorimo. Osetili smo poseban mir i blagoslov. Tom prilikom slušali smo kako mirni talasi mora dolaze do kopna. Blagodarili smo Svetom Spiridonu koji nas je pozvao da dođemo i posetimo ovo ostrvo. Svakim danom upoznavali duhovnost, ovog ostrva, ali i istorijske činjenice boravka srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata na ovom ostrvu. Kada se srpska vojska iz Prvog svetskog rata, od januara do aprila 1916. povlačila kroz Srbiju, prolazila je albansku golgotu i iskrcala se na Krf.

Saznali smo da je u Guviji podignut spomenik svim vojnicima koji su prolazili golgotu dolaska na Krf, jer upravo u ovom mestu, u kojem smo mi bili smešteni bilo iskrcavanje srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata. U Guviji postoji spomenik i mi smo hteli da ga vidimo. Da bi došli do spomenika pitao sam jednog starijeg čoveka da mi objasni gde se nalazi spomenik srpskim vojnicima. Starac me uputio ka obali mora. Medjutim, kada smo Lidija i ja došli na to mesto, nismo videli nikakav spomenik. Tamo sam drugog čoveka pitao za spomenik i on me uputio upravo na mesto na kojem se nalazi spomen ploča pored koje smo Lidija i ja sedeli onog prvog dana našeg dolaska na Krf.

Pogledjate gornji Youtube video prilog: Sedam dana na Krfu-Corfu (Grčka) - Letovanje na Krfu.

Bili smo iznenađeni kada smo saznali da je naš prvi kontakt sa ostrvom Krf bio upravo spomenik srpkim vojnicima kojem smo neznajući prišli odmah nakon sletanja aviona i smeštaja u hotelu u Guviji. Ovde smo seli na "ploču" za koju smo kasnije saznali da je Spomenik srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata. Tog dana preleteli smo avionom sve planine koje su vonici prolazili pešice, hladne zime 1916.
pevajući: „Tamo daleko, gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put... Bez otadžbine daleke, na Krfu živeh ja!".

Početkom oktobra 1915. godine udružene snage nemačke, austrougarske i Bugarske vojske krenule su u napad na Srbiju. Neprijateljske armije su imale skoro 800.000 vojnika i bile su puno moćnije od srpske vojske. Usled napada tri sile, srpska vojska se povlačila kroz albanske planine. Kolona, koju je činilo oko 300.000 ljudi prolazila je kroz puteve južne Srbije, Kosova i Metohije, Crne Gore i Albanije.
Zahvaljujući saveznicima iz Antanta: Rusije, Velike Britanije, Francuske, Rumunije, Grčke... počela je evakuacija na grčko ostrvo Krf. Do aprila 1916. godine utočište na Krfu je pronašlo svega oko 150.000 srpskih vojnika.

Iznemogao i bolestan srpski vojnik je najpre podvrgnut trijaži - razvrstavanje obolelih prema bolesti i hitnosti medicinske pomoći, na obližnje ostrvo Lazaret, a oni najteže oboleli preveženi su na ostrvo Vido. Ostrvo Vido je bila za mnoge poslednje počivalište. Broj preminulih na Krfu nikada nije utvrđen, ali se meri u hiljadama. Na tadašnjem nepošumljenom i kamenitom ostrvu Vidu, koje su Grci nazivali „ostrvom zmija", bilo je mesta da se sahrani oko 1.200 ratnika, a leševi ostalih polagani su u takozvanu „plavu grobnicu", odnosno u Jonsko more.

Preživele i oporavljene srpske vojnike francuski brodovi su ih prevozi u Solun i u mesto Mikri na poluostrvu Halkidiki, gde su ih saveznici obučavali kako da rukuju novim oružjem. Pored obuke i prevoza, saveznici su pomagali srpskoj vojsci u hrani, medicinskoj pomoći, obući i odeći. Tako su se posle nekoliko meseci lečenja od bolesti i iscrpljenosti, vojnici ponovo vratili u bitku, ovog puta na Solunski front.

Oporavljeni srpski vojnici, njih svega 62.000 probili su Solunski front u septembru 1918. godine, i to je bio početak poraza Centralnih sila (Nemačka, Austrougarska i Bugarska). Posle proboja Solunskog fronta slomljeno je 700.000 neprijateljskih vojnika, a Nemačka je naredila opšte povlačenje. Ostalo je zabeleženo da su bugarski vojnici, videvši srpske vojnike kako jurišaju, a za koje su smatrali da su uništeni još 1915. godine, bacali oružje i bežali vičući: "idu mrtvi". Car Vilhelm je, ogorčen, poslao telegram bugarskom caru u kojem je napisao: "62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat. Sramota!".

5. dan - manastir Vlaherna i ostrvo Pontikonisi. Pored Krfu se nalazi malo ostrvo Pontikonisi na kojem se nalazi pravoslavni manastir iz 11. veka. Na internetu sam našao da je ovaj manastir otvoren samo jedan dan u godini, 06.08. i da je tada otvoren za javnost i moguće je prisustvovati Svetoj Liturgiji. Mi smo bili iznenađeni činjenicom da smo upravo dog dana bili na Krfu i da smo mogli da posetimo ovaj manastir. Do ostrva na kojem se nalazi ovaj manastiru, dolazi se brodićem od manastira Vlaherne, kojeg smo prvo posetili i poklonili se svetinji, a zatim smo brodićem otišli na ostrvo Pontikonisi.

Manastir Vlaherna jedan je od najpoznatijih manastira na Krfu. Posvećen je Presvetoj Bogorodici i smešten je na poluostrvu Kanoni na samo par kilometara od centra Kerkire. Manastir Vlaherna je bio ženski manastir, a na mermernoj ploči piše da je sagrađen 1685. godine. Ovde smo napravili nekoliko fotografija i odmorili u prelepom ambijentu odakle smo brodićem prešli na Pontikonisi, ostrvo od svega 110 x 100 metara i na njemu posetili vizantijsku kapelu iz 11. veka koja je okružena
visokim čempresima i koja je toliko mala da u nju stane svega nekoliko ljudi. S obzirom da se ovo mesto vodi kao pravoslavni manastir, rekao bih da je jedan od najmanjih manastira na svetu. Do kraja dana, ali pod utiskom manastirskog blagoslova, odmarali smo na plažama hotela Eleals (Eleana), a na večeru smo stigli u selo Benitses.

6. dan - Srpska kuća na Krfu i ostrvo Vido. Tokom višednevnog boravka na Krfu posetili smo mnoga sveta mesta i upoznali smo zanimljive ljude. Po dolasku na Krf poklonili smo se ispred kivota sa moštima Svetog Spiridona i uveren sam da smo upravo po blagoslovu ovog čudotvorca posetili ovo ostrvo. Isto tako drago mi je da sam imao priliku da upoznam g. Željka Popovića, predsednika Grčko-srpskog udruženja i vlasnika knjižare na Krfu. U "Srpskoj kući" sa g. Popovićem razmenio sam knjige. Poklonio sam Željku moju knjigu "Kako sam sreo svog duhovnog oca", a Željko je meni poklonio svoju knjigu: "Krf - ostrvo vaskrsenja Srbije".

BIli smo gosti kod g.Popovića i on nas je počastio kafom i rakijom, ali i razgovorom o istoriji Krfa. U njegovoj knjizi pročitao sam o dolasku srpskre vojske na Krf, o iskrcavanju u Guviji, o Plavoj grobnici, oporavku vojske, Solunskom frontu i pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Kao i o pesmi " Tamo daleko" koju su pevali vojnici tokom boravka na Krfu. Tokom Solunskog proboja, pevali su je svi i englezi na engesl i grci na grkčom, pevali su je i na izvornom srpskom. Srpski vojnici su je smatrali svojom nezvaničnom himnom. Središnji lik ove pesme je srpski vojnik koji na Krfu tuguje za izgubljenom otadžbinom. On peva o svom rodnom kraju, o crkvi u kojoj se venčao i koja je tada već bila porušena, kao i o strašnim scenama povlačenja preko Albanije, kada su od zime, gladi i bolesti pomrli njegovi drugari.

Nešto kasnije, posetili smo ostrvo Vido, koje se smatra poslednjim počivalištem i mestom gde je sahranjeno najviše stradalih. Ovde se nalazi i mauzelej Srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata, a samo ostrvo odiše junaštvom, upravo kao što je kucalo srce srpskog vojnika, slomnjenog, ali kasnije i oporavljenog, koji se vratio na front i pobedio neprijatlja i ubrzo okončao Prvi svetski rat. Njegova želja za povratkom sa Krfa u Srbiju nije bila za osvetom neprijatelju, već rekao bih čista želja, da živi i umre u svom rodnom mestu, pored svoje crkve koja se spominje u njegovoj junačkoj pesmi: "Tamo daleko".

7. dan - hram Svetog Spiridona.

Poslednjeg dana našeg boravka na Krfu, nakon odjave iz hotela, ponovo smo došli u crkvu Svetog Spiridona da se poklonimo svetitelju i da se pomolimo da i sledeće godine letujemo na Krfu. Medjutim, kao ni sada, tako ni naredne godine naš dolazak neće biti zavisan o našim planovima i mogućnosti, već pre svega o blagoslovu Svetog Spiridona koji poziva verne da posete njegovo osveto ostrvo.