«Porodično putovanje» sa Nenadom & Lidijom Badovinac

POTRAGA ZA TAJNOM
KOJU ČUVA PLANINA RTANJ

Nakon posete manastira Svetog Luke, na putu koji vodi do Varvarina, u daljini nam se ukazao piramidalni oblik planine Rtanj. Želeli smo da se popnemo i doživimo pogled sa vrha na kojem se nalaze ostaci kapele Svetog Georgija.
Oktobar, 2021.
POGLED SA VRHA PLANINE RTANJ (zalazak sunca)
Putujemo:
  • Selo Rtanj
  • Planina Rtanj
  • Vrh Šiljak
Iz manastira Svetog Luke pored Varvarina krenuli smo ka planini Rtanj i uskoro došli u selo Rtanj. Ovde smo u horelu Ramonda seli da odmorimo, popijemo kafu i da se okrepimo sa poslasticama. Ovaj hotel nalazi se blizu staze koja vodi do vrha planine Rtanj, a naziv je dobio po biljci "Ramonda Serbica", biljci koju je prvi naučno opisao Josif Pančić, i koja ima sposobnost preživljavanja u ekstremno nepovoljnim uslovima. Naime, čak i ako se potpuno osuši, ova biljka i posle nekoliko godina, može ponovo da oživi kada se zalije sa nekoliko kapi vode. Ramonda, poznata kao „cvet feniks", postala je simbol srpskog stradanja u albanskoj golgoti tokom Prvog svetskog rata. Ovaj prelep cvet raste na ovoj planini, a mi smo odlučili da se popnemo na ovu posebnu planinu i doživimo njenu lepotu.

Vrh Rtnja zove se Šiljak i nalazi se na 1560 mnv, sa visinskom razlikom od 1.005 m i sa ukupnom dužinom penjanja i spusta od 14,5 km. Visinska razlika je oko 1200 metara. Za penjanje koristili smo nekoliko etapa i to, od sela Rtanj do parkirališta, do kojeg se može doći autom, i za tu etapu potrebno je oko pola sata hoda, zatim, od parkirališta do "kolibe" ima 4,36 km i pešači se oko 1,5 sat. Od "kolibe" do vrha Šiljak, ima 3,21 km i pešice se prelazi za oko 1,5 sat. Ukupno penjanje je oko 7,5 km sa 3,5 sati pešačenja. Krenuli smo u 14:00h i stigli na vrh u 17:15h, ukupno 3:15 sati, a krenuli smo se spuštati u 17:30h i stigli u selo u 19:30h. Za penjanje bilo nam je potrebno 3:15 sata, a za spuštanje oko 2 sata pešačenja.

PLANINA RTANJ - VRH ŠILJAK

Rtanj pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak (156o m) predstavlja prirodni fenomen. Planina Rtanj se diže iz ravnice i završava pravilnom kupom pa izgleda kao da je piramida. O Rtnju već decenijama postoje priče o pojavljivanju neidentifikovanih letećih objekata i o neobjašnjivim svetlosnim fenomenima, pojačanom elektromagnetnom zračenju, čudnim susretima, kao i o natprirodnim uticajem planine na rast biljaka kao i na zdravlje ljudi. Inače, tri kraka planine Rtanj čine tzv. "Zlatni presek", poznatog među fizičarima i arhitektama kao univerzalna formula kojom se može sagraditi bilo kakva struktura, u materijalnom svetu, u građevinarstvu ili u umetnosti, koja daje savršena estetska rešenja. Svetski konkres UFO-loga u Baltimoru su 2012. godine, zaključili, da je „Srpska planina Rtanj centar vanzemaljskog života u celom svetu".
Postoji priča o istorija Rtnja i o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala rtanjski rudnik kamenog uglja. Ova porodica je mnogo učinila za standard rudara: naselje je dobilo privatnu školu, komforne stanove, i u samom naselju podignut je park površine oko 40 hektara sa oko 150 vrsta drveća i drugog cveća. Na sećanje na svog muža, Greta Minh je sagradila kapelu i posvetila je Svetom Georgiju.
Kapela se nalazi na samom vrhu planine Rtanj koja je osvećena 1936. godine. Avanturisti koji su bili poznavaoci priče o "rtanjskom blagu" uništavali su hram krajem šezdesetih godina prošlog veka, a najveća šteta bila je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, kada je crkva minirana.

PRIPREME I PENJANJE

Posle ispijene kafe i pojedenog kolača u hotelu Ramones krenuli pešice prema vrhu. Nakon 15 minuta penjanja uz laganu uzbrdicu stigli smo do parkiralište odakle automobili više ne mogu dalje. Smatrajući da smo prošli dobar deo rute, pitali smo prolaznike koji su se spuštali sa vrha da nam kažu: koliko je još ostalo do vrha? Svi koji su nailazili odozgo su nam tumačili da smo tek krenuli i da treba još dosta da pešačimo. Svi su nam oni na neki način davali nadu da ćemo stići tokom dana do vrha i dali su nam potporu da ne odustajemo.
Sa vrha spuštali su se deca, mladi, ali i stariji. Nismo mnogo odmarali, jer su nas svi upozoravali da smo kasno krenuli i da treba da požurimo do vrha. Opušteno, mi smo često pristajali da vidimo čudesno lepo bilje različitih vrsta, kojih po kvadratnom metru ima do sto vrsta.

Priča o pozitivnoj energiji koja deluje na Rtnju iskazivala se u susretu sa ljudima. Naime, sve ljude koje smo sretali na stazi, bili su pozitivno nasmejani, radosni i svi su nas pozdravljali i nasmejano nam se obraćali sa: dobar dan, ali i kraćim razgovorom. Gledajući ovako pozitivne ljude, bilo mi je jasno da ovde deluje pozitivna energija, i da sam upravo pronašao jedan od najlepših načina da se iskoristi pozitivna energija sa Rtnja, a to je da ona deluje na raspoloženje ljudi, podižući pozitivno raspoloženje svima onima koji borave na Rtnju. Posle ovog iskustva više nisam bio skeptičan i bilo mi je jasno da postoji izvor pozitivne energije koja deluje na ovoj planini.
Nastavlili smo se kretati etapom kako bi stigli do "kolibe" za odmor. To je kućica za koju su nam prolaznici, koje smo sretali rekli da možemo da nađemo kafu, čaj i vodu. Medjutim, dok smo došli do Kolibe, nismo se dugo zadržavali, već smo nastavili u treću, poslednju etapu penjanja. Planinari koje smo sretali u toj etapi, pričali su nam da je već kasno i da se ne penjemo dalje, jer će nas na vrhu zateći zalazak sunca, a prilikom spuštanja da ćemo ući u noć. To nam je dalo još veći motiv da požurimo sa penjanjem.

Kako smo se približavali vrhu, pričali su nam da je gore sve manje ljudi, i uskoro su nam komentarisali da gore nema nikoga i da je sada na vrhu najlepše, jer ćemo tamo biti sami. Poticali su nas da ne odustajemo jer ćemo moći uživati u prelepom ambijentu na samom vrhu Rtnja.

Nakon oko 3,5 sata pešačenja, stigli smo na vrh, i zaista bili smo sami pored ostataka kapelice Sv. Georgija. Uskoro, pridružio nam se jedan pas, koji je bio toliko umiljat da smo se malo s njim poigrali. Pitam se i danas, odakle ovde na vrhu planine pas i to baš u vreme kad smo mi došli do vrha. Zajedno s njim uživali smo u pogledu i u trenucima u kojim smo bili prepušteni prirodnoj oazi i zalasku sunca. Kada sam se nagnuo pogledom sa vrha ka drugoj strani planine, imao sam šta da vidim - senka planine koju je stvarao zalazak sunca gradila je veličanstvenu piramidu koju možete videti na naslovnoj fotografiji. Uživali smo u tom pogledu i zalasku sunca.
Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji, oko 200 km jugoistočno od Beograda, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak (1565 m) predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Specifičan raspored stena kraškog reljefa nije uticao samo na biljni pokrivač, na vode i izvore Rtnja, već i na njegov oblik. Pa ako pogledamo na Rtanja sa severa ili juga, on nam se ukazuje kao dugačak greben u obliku trapeza, dok je dole širok i masivan, gore se sužava u uzani ivičasti zid. Rtanj spada u karpatsko-balkanske planine, naglo se diže iz ravnice i završava skoro pravilnom kupom, pa mnogi veruju da je i Rtanj piramida slična onima u susednoj Bosni. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka. Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se prostire visoravan koja se lagano spušta ka Soko Banji. Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu. Na istočnom kraju grebena, uzdiže se glavni vrh Šiljak. Severna strana planine prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode. Izvor: https://sr.wikipedia.org
Nismo se dugo zadržavali na vrhu, 15-tak minuta. Zbog sve bržeg zalaska sunca, krenuli smo da se spuštamo sa ove prelepe planine. Spuštali smo se brže nego što smo se penjali. Na vrhu više nije bilo nikoga. Pozdravili smo se sa psom koji je na vrhu bio naš gostoprimac. Prilikom spuštanja, noge su nas počele boleti, jer je u nekim trenucima bilo teže se spuštati niz brdo, nego se penjati.

U jednom trenutku iz ranca izvadio sam ćilim na kojem smo odmorili. Upravo ovaj odmor nam je dao snage da dalje neometano nastavimo da se spuštamo. Dok smo bili na pola spuštanja sa planine, mrak se spustio, a nešto kasnije nije bilo više dnevnog svetla, tako da sam upalio svetlo na telefonu i pomoću veštačkog svetla pronalazili smo put prilikom silaska sa planine.
U jednom trenutku zbog težine ranca koji sam nosio, ali i zbog iscrpljenosti, okliznuo sam se na kamen na koji se skupila rosa. Telefon na kojem je bilo upaljeno svetlo zajedno sa mnom, se okrenuo na stazi šume. Ipak, uspeo sam
ustati i nastavili smo da se z veštačko svetlo spuštamo niz planinu. Tako smo imali teže spuštanje nego penjanje, a stigli smo oko 19:30h. Tada smo došli do početne tačke i pogledavši u nebo, primetili smo ogroman broj zvezda, među kojima i mnogo zvezda padalica. Imali smo predivan prizor zvezdanog neba, i piramidalne planine koju smo na poseban način osvojili, popevši se na njen vrh.

Ovaj avanturistički pothvat biće mi često u mislima, uz predivno druženje na vrhu ove planine pored kapele Sv. Georgija i uz pogled na sve krajeve sveta. U meni se probudilo raspoloženje koje me pozvalo da u mislei pozovem prizor zalaska sunca i senku u piramidalnom obliku koji ovu planinu čini veličanstvenom i mističnom.
Oktobar, 2021.