NIKOZIJA - GLAVNI GRAD KIPRA

Putujemo i posećujemo:

• Poseta crkvi Svetog Trifilija Lefkuzijskog
• Poseta Phanoremenis hramu
• Levendis muzej i ostale znamenitosti.

Po dolasku u Nikoziju, prošli smo pored Metohia Kykkou, to je manastir koji pripada manastiru Kykkos koji se nalazi na planini Trodos, i koji je bio na putu našeg istraživanja Kipra. Nikozija je glavni grad Republike Kipra i nepriznate Turske Republike Severni Kipar. Nikozija sa predgrađima ima oko 300 hiljada stanovnika. Grad je smešten gotovo u središtu ostrva do kojeg nam je trebalo oko pola sata vožnje od našeg apartamana koji se nalazio na jugu ostrva. Kada smo stigli u stari deo grada, parkirali smo i nastavili pešice prema Arhiepiskopskoj palači u sklopu koje se nalazi crkva posvećena Svetog Jovana Bogoslova. Odlučili smo da i dalje nastavimo stari deo grada obilaziti pešice i stigli smo do hrama Svetog apostola Varnave u kojem su se nalazile mošti svetog Trifilija svetitelja koji je bio učenik Svetog Spiridona. Sveti Trifilije bio je prvi episkop Leucosie (Nikozija) Kiparske i preminuo je prirodnom smrću 370. godine. Kada smo videli ovaj hram bili smo na raskršću dve ulice i jedna ulica vodila nas je u hlad, a druga ulica na jako sunce, ali i prema ovom hramu. Odlučili smo da zanemarimo hladovinu i da posetimo ovaj hram. Po ulasku u hram pošli smo ka predstavljenim moštima dva svetitelja. Mošti koje smo celivali bili su mošti Svetih Trifilija i Neofita. Pošto nismo znali da pročitamo grčka imena svetitelja na njihovim ikonama, otišao sam kod crkvenjaka da ga pitam za imena svetitelja. On mi je rekao ime i pronašao weblink sa žitijama svetitelja. Nakon što smo Lidija i ja pročitali tekst, ostali smo u čudu, jer smo videli da se ovaj svetitelj praznuje na dan našeg venčanja i na Lidijin rođendan, 13.06. Ova činjenica nas je iznenadila i obradovala. Pored svetitelja pronašli smo poseban mir da mu se pomolimo. Čini se da nas Kiparski svetitelji prizivaju i nadamo se da će nam uslišiti molitvu da obiđemo sveta mesta Kipra. Dalje smo čitali tekst i pročitali da se deo moštiju ovog svetitelja nalazi u manastiru Kikos. Mi smo od tada, radili plan kako da posetimo ovaj sveti manastir koji se nalazi daleko u Trodos planinama na najvišim predelima ostrva Kipar. Nakon posete ovom, za nas važnom hramu, potražili smo i seli smo u restoran u starom gradskom jezgru u ulici Ledra street. Nedaleko od ovog restorana nalazi se checkpoint kao administrativni prelaz na kojem je moguće preći u okupirani, turski deo Kipra. Kada smo posle ručka hteli preći u turski deo, Ispred prelaza nam je prišao čovek koji nam je objasnio da za nas nije potrebno da prelazimo u turski deo Kipra, jer kiprani sa negodovanjem gledaja na one turiste koji odlaze na turski deo.

Posle ručka, u popodnevnim satima došli smo do hrama Phaneromeni u kojem smo celivali čudotvornu ikonu Panagia Phaneromenis koja potiče iz 14.veka. Ovde smo celivali u srebru ikonu Svetog Spiridona kao i čudesno izrezbaren srebrni krst. Hram Faneromeni jedan je od najvećih hramova glavnog grada, a izgrađen je 1872. Na mestu današnjeg hrama postojao je manastir koji je porušen 1571. godine kada su Nikoziju zauzeli turci. Manastir su turci pretvorili u džamiju, ali kasnije, 1715. godine, kako piše na mramornom natpisu u hramu, podignuta je nova crkva u kojoj je izložena ikona, koja je prema predanju otkrivena neoštećena ispod ruševina razrušenog hrama.

Kako bi upoznali istoriju Kipra posetili smo Arheološki Kiparski muzej, ali i Vizantijski muzej (Levendis muzej). Saznali smo da je stari naziv ovog grada bio Ledra. Francuski krstaši nisu mogli da izgovaraju stari naziv već su govorili Nikozija. Ledra je u helensko i rimsko vreme bio malen, beznačajan grad, takođe poznat i kao Lefkotea. Do vremena kada je dobila prvoga hrišćanskoga episkopa Trifiliosa 348. godine (Sveti Trifilios) grad se nazivao Lefkusija ili Ledra. Vozeći se ostrvom nalazili smo na putokaze sa nazivima i Lefkosia i Nikosia, ustvari radi se o istom gradu. U 10. veku grad postaje glavno središte Kipra. Značaj obalnih gradova poput Pafosa i Salamisa je opao, i mnogo stanovništva je pobeglo u unutrašnjost Kipra, u tadašnja Lefkosiju. Saznali smo da je Kipar 1878. postao britanska kolonija, i da je 1960. godine postao nezavisan. Medjutim, posle nezavisnosti nastavili su se sukobi Grka, koji su predstavljali većinu, i Turaka, koji su bili manjina. Tursku manjinu je pomagala Turska, ali i Britanija na svojevrsan prikriveni način. Nakon državnog udara 1974. godine usledio je napad Turske na Kipar. Turska je zauzela 30% Kipra, tj. severnu trećinu, i veliki deo grada Nikozije (severnu Nikoziju). Tako da je do danas Nikozija, podeljeni grad, kao i celi Kipar, na Turski i Kiparski deo.

Otišli smo još malo dalje u istoriju Kipra, posetom Arheološkom Kiparskom muzeju. Ovde smo se susreli sa antičkom istorijom. Saznali smo da je u antičko vreme ovde bio centar Mediterana. U muzeju je izložena drevna istorija Kipra iz perioda neolita u kiparskim naseljeima Choirokoitia koja datira iz 9.000 godina pre Hrista, i Kalavassos koji datira iz perioda oko 7.500 godina pre Hrista. Kako smo se kretali dalje kroz muzej došli smo do bolje dokumentovane istorije Kipra koja počinje u 8. veku pre Hrista, u mestima Kition (današnaj Larnaka). U kasnije doba Nikozija je bila grčki grad-država poznata kao Ledra ili Lidra. Kralj Ledre bio je Onaksagor. U mlađem periodu sin Ptolemeja bio je Lefkos koji je izgradio Ledru oko 300. godine pre Hrista. Za vas koji se zanimate za više detalja antičke istorije Kipra pogledajte 1) link i 2) link.

Posebnu pažnju Arheološki muzej pridaje kamenim kipovima i glinene figuricama kojima su rekonstruirane pojave ljudskih naselja koji su se vezali za prva božanstava. Tako na primer, oko 3000. pre Hrista, razvio se kult ženske plodnosti. Figurice od vapnenca, pikrolita i gline koje možete videti na gornjim slikama pronađene su u grobnicama i naseljima, i predstavljaju žene rodilje u obliku krsta. U to vreme kult ženske plodnosti je cvetao, jer bio je to period u kojem se štitilo rađanje, što je bilo vrlo važno u malobrojnim ljudskim zajednicama u vreme kada je smrtnost dojenčadi bila vrlo visoka.

Svako mesto ili državu koju posetimo, ima svoj istorijski, kulturni i verski karakter. Istorjisko nasleđe pronalazimo u muzejima i arheološkim nalazištima, kulturni karakter u arhitekturi gradova i naselja, dok verski ili duhovno nasleđe pronalazimo u kontaktu sa svetim mestima ali i ljudima. Uz mnogobrojna iskustva koja nosimo iz Nikozije, neazaboravan je susret sa starijim gospodinom koji prodaje vredne predmete i umetnine. On nas je ugostio na tako zanimljiv način da je nama bilo teško izaći iz radnje, a da ništa ne kupimo. Naime, ispred radnje pozvao nas je da nam pokaže umetnine koje prodaje. Uz razgovor, počastio nas je sokom kojim smo se ugodno rashladili i tada nam je bilo ugodno i razgovarati sa prodavcem koji je bio izuzetno susretljiv, kao uostalom i svi ljudi koje smo ovde upoznali. Puno im se zahvaljujemo na susretljivosti i volji da nam približe lepotu Kipra. Kasnije smo nazdravili sa belim domaćim Kiparskim vinom, nazdravili smo Kipru, Nikoziji i svim ljudima koji nose u sebi iskru iskrene ljudskosti i večne duhovnosti.