Putujemo i posećujemo:

• Manastir Krka
• Ranohrišćanske katakombe

Iako ovaj tekst nastaje u januaru, radnja je bila u avgustu prošle godine. Nekako osećam da je sada vreme za ovaj tekst. Sada je vreme da se čitaoci pripreme za svoje letnje godišnje odmore. Nadam se da će tekst motivisati turiste da na svojim putešestvijama prema Jadranskom moru odaberu posetu manastiru Krka koji čuva katakombe poznate po tome što je u njima boravio Apostol Pavle. Mi smo deo letovanja kampovali. Bilo je to iskustvo u kojem smo imali bliski kontakt sa prirodom. Nakon nekoliko dana kampovanja smo iz kampa pored Zadra, krenuli ka jadranskom zaleđu i prema manastiru Krka. Vrlo brzo smo ušli u Nacionalni park Krka koji nam je otvorio nove susrete sa prirodom. Bilo je kao nastavak odmara u prirodi. U okviru Nacionalnog parka nalazi se manastir Krka, kojeg smo posetili u nastavku putovanja. Pravi odmor u prirodnom ambijentu jača i obnavlja dušu, a ovde smo zašli kako bismo obnovili duh. To nije lako, i zahteva trud, naravno i odricanje, jer svaki duhovni korak je duhovni napor ka povezanju sa Bogom.

Ovde u manastiru Krka spustili smo se u unutrašnje prostore podzemnih katakombi koje su na jedan poseban način ilustrovali spuštanje pažnje i svesti u naše lične unutrašnje duhovne prostore. Kada smo se spustili u podzemnu katakombu, zaboravili smo na prirodne lepote i mirise mora koji kada se stope sa zalaskom sunca daju idiličnu notu životu. Međutim, u toj idili u kojoj odmaramo telo i dušu, nedostaje duhovna brižnost. Tek ova trostruka brižnost koja uključuje tokove tela, duše i duha čini putovanje kompletno i svrsishodno. Kako smo se udaljavali od obale mora mediteranski prizori polako su se menjali sa dinarskim kršom, golom dinarskom zemljom, kamenim i surovim prostranstvima koja nosi u sebi posebnu lepotu asketske prirode. To je kraj u kojem su ratovi, seobe i stradanja ostavili duboke tragove. Ali i kraj koji je dodatno ukrašen ranohrišćanskom istorijom starom dve hiljade godine koja datira iz vremena Svetog apostola Pavla.

Manastir Krka je posvećen Svetom arhanđelu Mihailu i prema predanju osnovan je u 14. veku, u vreme u kojem je ovo područje bilo duhovno i kulturno važno za pravoslavne koji su živeli u Dalmaciji. Ali istorija duhovnosti ovog mesta doseže daleko u prve vekove hrišćanstva. Kada smo stigli, parkirali smo auto ispred manastira. Ušli smo u manastirsko dvorište koje je bilo omeđeno konacima, i u čijem je središtu bunar obavijen mahovinom. Sve je popunjeno detaljima i nigde nema nevažnih detalja i dosadne praznine. Ušli smo u hram i tamo smo celivali ikone i ostale manastirske svetinje. Tada smo bili tačno iznad ranohrišćanskih katakombi koje su dugačke nekoliko kilometara, od kojih je za posetu dozvoljeno svega nekoliko desetaka kvadratnih metara.

Po izlasku iz hrama otišao sam kod gostoprimca da se raspitam kako je moguće da siđemo u katakombe. Rekao mi je da malo sačekam i da će uskoro doći sveštenik koji će nas uvesti u katakombe. Vreme je prolazilo, čekali smo i on se nije pojavio. Gostoprimac nam je rekao da bi nas on rado poveo, ali ima puno posla i da ne može ostaviti svoje poslušanje. Bili smo strpljivi, čekali smo dok se nije pojavila prilika da siđemo u katakombe. Nakon nekog vremena gostoprimac je rekao da smo dosta čekali, i da će nas on povesti. Pridružilo nam se nekoliko zainteresovanih posetilaca. Ukupno nas je bilo dovoljno za jednu grupu zainteresovanih istraživača duboke i daleke istorije ranohrišćanskih vekova. Pošli smo u obilazak i sišli smo u katakombe.

Pre nekoliko godina bio sam ovde i tada sam se spustio u katakombe. Doživeo sam tada ovo mesto kao boravak u svojevrsnom hramu. Sada je utisak bio još jači. Primetili smo na svodu iscrtane ranohrišćanske detalje poput znaka ribe (ranohrišćanski simvol). Zatim pored nas bili su zemni ostaci hrišćana koji su se ovde molili Bogu. Prema predanju, u ovim podzemnim katakombama propovedao je Sveti apostol Pavle kada je bio na putovanju u Rim. Silazak u katakombe bilo je iskustvo hladnog kamena i tamnih prostorija koje su osvetljene prigušenom svetlošću. Kako smo dublje silazili u katakombe, tako smo sve dublje silazili u svoje unutrašnje prostore i duhom smo otputovali u ranohrišćanske vekove u kojima smo ovde doživeli molitvenike koji su se u ovim prostorijama molili Bogu.

Ovde ne postoji klasična teologija i teološke rasprave, kao ni hrišćanska kultura i umetnost. Ovde je čista duhovnost i vera koja se pojavljuje kao smisao života ranih hrišćana. Ljudi koji su ovde živeli nisu morali izučavati pravoslavno hrišćanstvo i nisu im trebale knjige iz kojih bi učili o ispravnom duhovnom životu, jer oni su svojim životom živeli smisao hrišćanstva, a to je ljubav prema Bogu i svojoj hrišćanskoj zajednici.

U katakombama je vazduh hladan i vlažan, isti takav bio je ovde i u vremenu kada je Sveti apostol Pavle propovedao prvim hrišćanskim zajednicama. Njegove reči su grejali srca ljudi koji su ovde sedeli i slušali ga. Sada mi ovde na kratko sedimo, slušamo tišinu, a iz zidova lagano vibrira memorisan u kamenu, glas Svetog apostola Pavla, i glas ljudi koji su na njegovu propoved radosno odgovarali rečima "Hristos Vaskrse".

Kamene ploče čuvaju suze radosnice koje su tekle niz obraze ranih hrišćana i čuvajući trag ljudi koji su ostavili svoje paganske načine života i krenuli hrišanskim putevima zajedno sa Svetim apostolom Pavlom. Ono što smo doživeli ovde je vanvremensko i to je ostavilo pečat na naše duhovno uzrastanje. Dublje smo zavirili u predele ranohrišćanske duhovnosti. To je neprocenjivo iskustvo dovoljno snažno da ostavi trag u našoj ličnosti i da nas bar za dodatni milimetar približi Bogu, Tvorcu vasione.

Putopis iz prethodne posete katakombama manastira Krke dostupan je na ovom linku.