«zapisi i reportaže»
Katakombe Manastira Krke koje menjaju čoveka
U manastir Krku stigli smo na kraju letnjeg putovanja koje je započelo u Srbiji, a vodilo nas kroz Crnu Goru i Hrvatsku. Posle dana ispunjenih kretanjem i avanturom, ovde smo zastali da umirimo duh i usmerimo ga ka dubinama ranohrišćanske duhovnosti. Ono što smo u tišini katakombi poneli sa sobom prevazilazi očekivanja i ostavlja trajan pečat u našem zbližavanju sa Bogom, Tvorcem celokupne vasione.
Januar, 2026.
Putujemo i posećujemo:
- Manastir Krka
- Ranohrišćanske katakombe
Krenuli smo iz Zadra prema Banjaluci. Mogli smo da posetiomo Plitvička jezra i nastavimo dalje putovanje za Banjaluku, ili putem preko NAcionalnog parka Krka i tm rutom za Knin i Manastir Krku. Tako samo odlučili da posetimo manastir Krku. Kada smo stigli u manastir Krku zaboravili smo prelepe predele obale mora i miraisa soli koji je nosio posebnu svežinu koja postoji samo u primorskim gradovima, a to je kad au jednom uzdahu pomeša se more, sol, zalazak sunca. Putovanje preko Plitvičkih jezera mogao nam je dati još bogatiji miris prirode, ali mi smo odabrali drugi, tiši i duhovno bogatiji ambijen, onaj koji smo doživeli u manastiru Krki koji je dodatno nas privukao svojom istorijom i duhovnim bogatstvom.
Kako smo se udaljavali od obale mora mediteranski prizori polako su se menjali sa kršom, golom dinarskom zemljom, kamenim prostranstvima koja na prvi pogled deluju surovo, ali u sebi nose posebnu lepotu koja se u Krki opisuje kao asketska lepota. To je kraj u kojem su ratovi, seobe i stradanja ostavili duboke tragove. Ovaj kraj se po mnogo čemu razlikuje od mog rodnog Bjelovara, manastira Lepavine ili od Beograda u kojem danas živim, jer ovde se priroda i duhovnost ne razdvajaju a posetioci mogu to dodatno osetiti kada ušu u daleko isoriju sislaskom u katakombe oje se nalaze u manastiru Krki.
Kako smo se udaljavali od obale mora mediteranski prizori polako su se menjali sa kršom, golom dinarskom zemljom, kamenim prostranstvima koja na prvi pogled deluju surovo, ali u sebi nose posebnu lepotu koja se u Krki opisuje kao asketska lepota. To je kraj u kojem su ratovi, seobe i stradanja ostavili duboke tragove. Ovaj kraj se po mnogo čemu razlikuje od mog rodnog Bjelovara, manastira Lepavine ili od Beograda u kojem danas živim, jer ovde se priroda i duhovnost ne razdvajaju a posetioci mogu to dodatno osetiti kada ušu u daleko isoriju sislaskom u katakombe oje se nalaze u manastiru Krki.
Nacionalni park Krka, jedno od najlepših prirodnih područja u Hrvatskoj. Nevidjeni slapovi, bogata flora i fauna, tako da našao sam se tamo gde je ova prirodna oaza prostor u kojem se vekovima živelo, molilo i stvaralo. U blizini manastira Krka nalaze se ostaci rimskih puteva, važnih sakralnih objekata različitih istorijskih epoha.
Manastir Krka je posvećen Svetom Arhanđelu Mihailu, prema predanju osnovan je u 14. veku, u vreme u kojem je ovo područje bilo duhovno i kulturno važno za pravoslavne koji su živeli u Dalmaciji. Parkirali smo se ispred manastira i ušli u manastirsko dvorište. Zidovi, staze, i središnji bunar sve je popunjavalo lepotom, tako da ništa nije bilo prazno. Ušli smo u hram, u kojem smo celivali ikone i svetinje, znajući da se ispod nas nalaze ranohrišćanske katakombe dugačke i nekoliko kilometara, od kojih je za posetu dozvoljeno svega nekoliko desetaka kvadratnih metara. Nakon što smo izašli iz hrama oišao sam kod gostoprimca da se raspitam kako da posetimo katakombe. Dobio sam odgovor da je potrebno da malo sačekam dok se pojavi sveštenik koji će nas uvesti u katakombe. Čekali smo i on se nije pojavljivao a sam gostoprimac kaže da bi nas on rado proveo ali ima puno naroda i ne može ostaviti svoej drugo poslušanje. Čekali smo i bili smo strpljivi sve dok se nije pojavila mogućnost da nas gostoprimac povede u katakombe. Pošli smo za njim i nama su se pridružili još nekoliko ljudi koji su bili zainteresovani da vide ove ranohrišćanske Katakombe u kojima je boravio i Apostol Pavle.
Manastir Krka je posvećen Svetom Arhanđelu Mihailu, prema predanju osnovan je u 14. veku, u vreme u kojem je ovo područje bilo duhovno i kulturno važno za pravoslavne koji su živeli u Dalmaciji. Parkirali smo se ispred manastira i ušli u manastirsko dvorište. Zidovi, staze, i središnji bunar sve je popunjavalo lepotom, tako da ništa nije bilo prazno. Ušli smo u hram, u kojem smo celivali ikone i svetinje, znajući da se ispod nas nalaze ranohrišćanske katakombe dugačke i nekoliko kilometara, od kojih je za posetu dozvoljeno svega nekoliko desetaka kvadratnih metara. Nakon što smo izašli iz hrama oišao sam kod gostoprimca da se raspitam kako da posetimo katakombe. Dobio sam odgovor da je potrebno da malo sačekam dok se pojavi sveštenik koji će nas uvesti u katakombe. Čekali smo i on se nije pojavljivao a sam gostoprimac kaže da bi nas on rado proveo ali ima puno naroda i ne može ostaviti svoej drugo poslušanje. Čekali smo i bili smo strpljivi sve dok se nije pojavila mogućnost da nas gostoprimac povede u katakombe. Pošli smo za njim i nama su se pridružili još nekoliko ljudi koji su bili zainteresovani da vide ove ranohrišćanske Katakombe u kojima je boravio i Apostol Pavle.
Pre nekoliko godina imao sam priliku da posetim katkombe, ali sada sam želeo Lidiji pokazati ovo sveto mesto. Prema predanju, u ovim podzemnim prostorima propovedao je Apostol Pavle kada je bio na putovanjima prema Rimu. Silazak u katakombe bio je iskustvo hladnog kamena i tamnih prostorija koje su osvetljene prigušenom svetlošću. Kako smo silazili tako smo i mislima se vratili u ranohrišćanski period u kojem su ovde ljudi živeli i boravili, ovde se molili Bogu. Ovde prestaju sve teološke rasprave i logička razmišljanja, kao i vrednosti hrišćanske kulture i umetnosti. Ovde se vera oseća u svojoj suštini koju mogu da opišem kao deo u kojem duhovnost postaje smisao života i sam život. Ljudi koji su ovde živeli nisu mogli izučavati pravoslavno hrišćanstvo nistu su mogli da uče iz knjiga oni su živeli osnovnu smisao hrišćanstva a to je ljubav prema Bogu i sjedinjenje sa Bogom.
Upravo ovde u manastiru Krka poznata je Bogoslovija koju su pohađali mnogi sveštenici, teolozi koji su svoje znanje potom prenosili širom Dalmacije, Like i Bosne. Čini mi se da su upravo oni u svom skromnom dlu doživeli ovo suštinu hrišćanstva po koje nisu morali da idu na razne predavanja , već su predanje mogli čuti unutar tihih zidina katakombi koji se nalzi ispod manastira Krke. Ta tišina se odvija daleko od velikih centara, već se nalazi u centru suštine zbližavanja sa Bogom.
Upravo ovde u manastiru Krka poznata je Bogoslovija koju su pohađali mnogi sveštenici, teolozi koji su svoje znanje potom prenosili širom Dalmacije, Like i Bosne. Čini mi se da su upravo oni u svom skromnom dlu doživeli ovo suštinu hrišćanstva po koje nisu morali da idu na razne predavanja , već su predanje mogli čuti unutar tihih zidina katakombi koji se nalzi ispod manastira Krke. Ta tišina se odvija daleko od velikih centara, već se nalazi u centru suštine zbližavanja sa Bogom.
Nakon boravka u manastiru Krka u kojem se nismo dugo zadržavali, ali ono što smo poneli nismo mogli meriti vremenom boravka, jer ono što smo poneli je vanvremensko koje uliva nadu da će ostaviti dubok pečat na naše duhovno uzrastanje i zbližavanjem sa Bogom koji je Tvorac celokupne vasione a koji je ranohrišćanskim ljudima bio vidljiv iz katakombi manastira Krke. Nastavili smo put prema Banjaluci. Mnoga mesta koja smo posetili na ovom putovanju od Crne Gore i Zadral Knina i Manastira Krke, sve smo posetili da nešto vidimo i nešto novo doživimo, ali ovde na kraju putovanja smo zavili malo u dublje predele ranohrišćanske duhovnosti. Smatram to neprocenjivim iskustvom dovoljno snažim da ostavi traga na mojoj ličnosti.
Januar, 2026.