Manastirska Slava u Berkasovu -
poseban blagoslov Svete Petke

Putujemo i posećujemo:

• Parastos arhimandritu Gavrilu (Rašković), 26.10.2024.
• Proslava manastirske slave, Paraskeve Svete Petke, 27.10.2024.

U manastiru Berkasovo pored Šida, na dan manastirske slave kada proslavljamo Paraskevu Svetu Petku, 27. oktobra, Lidija i ja smo imali čast da budemo kumovi manastirske slave. Poziv sam dobio prošle godine na sam praznik i bez oklijevanja sam pristao. Vreme je brzo prolazilo, a zajedno sa manastirskim sestrama, predvođenim igumanijom mati Anisijom, pripremali smo sve za proslavu. Bili smo ponosni što smo upravo mi imali čast učestvovati u organizaciji održavanja Slavske trpeze. Manastirska trpezarija je obnovljena, tako da je bila spremna da primi mnoštvo gostiju . Dan uoči Slave stigli smo u manastir da donesemo slavski kolač i žito. Tada smo prisustvovali dvogodišnjem parastosu arhimandritu Gavrilu, obnovitelju manastira i duhovniku sestrinstvu hrama. Iskoristio sam priliku da uključim dron i snimim velelepni hram iz vazduha, kao i predivan fruškogorski pejzaž koji sa svih strana okružuje manastir. Bilo je interesantno kako je tokom parastosa, sišao veliki autobus u manastirusku kotlinu i parkirao ispred ulaska u manastirsko dvorište. Izašli su putnici na poklonjenje svetinji, a autobus kada je hteo da izađe iz kotline, zapeo je u velikom usponu i stao je, preprečivši put ostalima koji nisu mogli da izađu iz manastirske kotline. Pomislio sam da ćemo prespavati u ovoj prekrasnoj kotlini koja je bogata predivnim pejzažom obronaka Fruške Gore i svežim i čistim vazduhom za koji kažu da je bio još rimljanima važan zbog vazdušne banje.

Sledećeg dana, na dan manastirske Slave, stigli smo rano ujutro da bismo prisustvovali Svetoj Liturgiji. Bilo je to posebno iskustvo, jer smo se pričestili Svetim Tajnama i tada osetili prisutnost blagoslova Svete Petke. Nakon Liturgije usledilo je osvećenje slavskog kolača kojeg je Lidija pripremala. Osvećeni kolač je potom podeljen narodu, a osećaj ponosa i radosti ispunjavao nas je dok smo gledali vernike, preplavljene zahvalnošću i radošću, kako dele naš trud. Bilo je to zajedničko slavlje vere i ljubavi, koje nas je sve ujedinilo. Nakon osvećenja kolača, okupili smo se u trpezariji na svečanom ručku. Lidija je bila zadužena da tada posluži prisutne na glavnom svešteničkom stolu, dok sam ja posluživao vinom. Bilo je mnogo gostiju, a mi smo se trudili da svi budu počašćeni i da se tada osećaju kao kod svoje kuće. Posebno mi je zadovoljstvo bilo da probam pivo iz manastira Kovilj, koji se zve Inok, i da saznam više o njegovoj proizvodnji. Lidija i ja smo počastili narod, Lidija je ispunjavala svoja zaduženja i to, da na svečanom stolu koje je rezervisano za sveštenika ne nedostaje hrane ni pića, a ja sam za to vreme počastio narod sa vinom. Bili smo domaćini velikom broju gostiju, ali sa druge strane i trudili smo se da svi budu počašćeni. Tog dana probao sam i pivo manastira Kovilj koje se zove Inok, a i razgovarao sam sa monahom koji je odgovoran za njegovu proizvodnju i tada sam saznao da ćemo moći uskoro i u prodavnicama da kupimo ovo manastirsko pivo. Za vreme ručka, manastirske sestre su pripremile bogat umetnički program ispunjen etno i hrišćanskim pesmama. Gosti su bili dirnuti atmosferom, a razgovori su se vodili o značaju zajednice i blagoslovu koji nam donosi Sveta Petka.

Nakon ručka seli smo u salon za goste i ovde smo bili počašćeni melodijama kako srpske etno muzike tako i makedonske narodne muzike koju uvek sa radošću volim čuti. Sa nama je bila sestra Marijana iz Prilepa sa kojom smo razgovarali o lepotama makedonije i setili se našeg prošlogodišnjeg boravka na Ohridu. Ovde smo zajedno sa Darkom i Marijanom pili bermet, posebno vino koje miriše na voćne arome, a zasladili smo se i rodjendanskom tortom koju je Biljana pripremila za Darkov rođendan.

U goste su nam došli i Banjalučani koji su takođe osetili deo radosnog ambijenta koji je bio posebno ukrašen blagoslovom koju nosi ovaj radostan dan. Mnoštvo naroda je u manastirskoj porti pričalo i razgovaralo, i tako razmenjivalo svoja razmišljanja, ali i utiske i važnosti zbližavanja ljudi kroz zajednicu, koja je sve ređa kod nas i u svetu. Međutim shvatio sam da ovakvi susreti postaju prilika za ljude koji su željni iskrenih ljudskih susreta, jer kada smo u zajednici sa braćom i sestrama, ovakva otuđenja nestanu i ponovo se javlja blagoslov porodice i crkvene zajednice. Tada možemo da pokažemo ljubav uz koju se rađa prilika za stvaranje dubokog i bezinteresnog prijateljstva.

Zapevali smo na stihove dirljive etno muzike i to sve do kasno popodne kada smo se pozdravili sa igumanijom mati Anisijom i njenim sestrama kao i sa ostalim gostima koji su na dan manstirske Slave proslavljali Paraskevu Svetu Petku. Atmosfera je bila ispunjena zahvalnošću i ljubavlju. Svi smo osećali blagoslov Svete Petke i radost što smo proveli dan u zajedničkoj molitvi, pesmi i druženju. Dok smo odlazili iz manastirske kotline, obasjane jesenjim suncem i okružene prelepim pejzažima Fruške Gore, znam da ćemo se uskoro ponovo vratiti, jer ovakva okupljanja za mene predstavljaju na pravu vrednost zajedništva i hrišćanske ljubavi.