Kragujevac: Poseta Manastiru Divostin i traganje za Ahtinskom ikonom u manastiru Drača

Putujemo i posećujemo:

• Svetouspenjski hram u Kragujevcu
• Manastir Divostin
• Manastir Drača

Potraga za ikonom Ahtirske Bogorodice počelo je u Kragujevcu. Nekoliko dana smo planirali okupljanje i doček Srpske Nove 2024. Podelili smo se u dve grupe duhovnih istraživača. Jednu grupu činili smo Lidija i ja, dok su drugu činili Blanka, Branko i Marijana. Prvog dana nove godine, otišli smo na Svetu Liturgiju u Svetouspenjski hram u Kragujevcu da proslavimo praznik Obrezanja Gospodnjeg i praznik Svetog Vasilija Velikog. Nakon Svete Liturgije sveštenik me pozvao na kafu u parohijski dom. Bio je to otac Dragiša Bogičević. Nas dvojica smo se upoznali tokom seminara na poziv vladike šumadijskog Jovana. Seminar je održan 2019. godine u parohijskom domu ovog hrama na temu "Upotreba informacionih tehnologija u misiji crkve, 2019". Bio je to seminar na kojem sam održao predavanje o internet misionarenju koje je osmislio blaženopočivši arhimandrit Gavrilo (Vučković) iguman manastira Lepavine. Pisao sam o seminaru na ovom LINKU. Kada smo se otac Dragiša i ja našli na kafi pokrenuli smo temu o internet misionarenju i tada nam se pridružio otac Miloš. Razmenili smo iskustva i razmišljanja, podsetili smo jedne druge na važnost info misije, a otac Miloš je predstavio svoj internet projekt Blog Veroučitelj kojeg je vodio u periodu od 2010-2020. godine. Razgovarali smo o važnosti zajedničke saradnje i zaključili da uvek postoje novi izazovi u osmišljavanju i upravljanju internet pravoslavnom misijom.

Nakon razgovora i popijene kafe pozdravili smo se i ja sam se sa Lidijom i Marijanom vratio u hram. Želeo sam razmišljanja da predstavim molitvom pred čudotovrnim Bogorodičinom ikonom. Sa svojom ličnom molitvom stao sam ispred jedne od najpoštovanijih i najlepših ikona pravoslavnog sveta, ispred ikone Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Sve svoje misli i želje preneo sam iz srca u molitvu u želji da se internet i veštačke tehnologije više koriste u dobrom i pozitivnom smeru, a sve više i u internet pravoslavnoj misiji.

Od tada je naše putovanje krenulo u novi smer. Nastavili smo druženje u porodičnom okruženju. Ručali smo u ambijentu obližnjeg kragujevačkog jezera i tamo osmislili popodne sa željom da posetimo Manastir Divostin. Kada smo tamo došli setio sam se svoje prethodne posete ovom svetom mestu iz davne 2015. godine. Sećam se da sam tada posetio i manastir Divostin i manastir Drača. Pisao sam o tome na ovom LINK i opisao kako arhitektura ovih hramova je formirana tako da slabo propušta sunčano svetlo. Manastiri su skriveni u šumskim predelima i ispunjeni su mističnim zatamnjenim ambijentom koji dopušta da duh verujućih bude u miru kako bismo imali jače molitve.

Nas petoro podeljeni u dve grupe stigli smo u manastir Divostin i prvo smo celivali svete ikone i grob nepoznatog svetitelja. U hramu se nalazi ikona i delić moštiju Svetog Nektarija koji nam je svima posebno drag svetitelj, a mnogi od nas imali su mogućnost da se poklone njegovom grobu na ostrvu Egina u Grčkoj. Seo sam na stasidiju u hramu i gledao u prigušeno osvetljen ikonostas. Tada se moj duh smirio i pojavila se mistična poruka o cilju našeg istraživanja, a to je da spoznamo svoju slabost i potrebu za jačom i usrdnijom molitvom. Svete ikone koje nas okružuju i svetitelji su sve vreme oko nas. Nalazili smo se tada u veoma blagodatnom okruženju, imali smo blagoslova u izobilju, ali jedino što nam je nedostajalo je naša vera. Nikako da se oslobodimo stare boljke slabe vere u Boga. U hramu se nalazi freska Belog Anđela na kojoj je prikazan Arhangel Gavrilo kako prenosi Blagovest Presvetoj Bogomajci. Mi se nadamo da će jednog dana i našu ojačanu veru preneti Bogu.

Toga dana bili smo zajedno, razmenjivali smo priče i životna iskustva. Trudili smo se i imali smo želju da celivamo čudotvorne Bogorodičine i svetiteljeve ikone. Međutim, kasnije smo se razdvojili, Lidija i ja smo otišli popodne za Beograd, a Blanka, Branko i Marijana su se sledećeg dana odlučili za još jedan duhovni poduhvat, a to je poseta manastiru Drača. Bio je to njihov samostalni duhovno-istraživački izazov.

Oni su bili uporni i uspeli su da pronađu čudotvornu ikonu Ahtirske Bogorodice koja se nalazi u manastiru Drača. Ovaj hram takođe karakterizuje nedostatak dnevnog svetla. Jedino svetlo koje ispunjava ambijent hrama je svetlo iz kandila koje svojim sjajem obasjava stare ikone i oštećene freske. Međutim, ambijentu ne treba dnevno svetlo da bi se primetila toplina i sjaj duhovnog bogatstva koje u manastirima Divostin i Drača sija sjajnije od svetla nebeskog sunca. U hramu Svetog Nikole na likovima fresaka nedostaje pogled svetitelja, jer su oči svetitelja oštećene. Sa desne strane u priprati crkve nalaze se ostaci grobnog mesta Svetog Jova Sinaita. Ljudi često svoj teret kojeg nose na duši ispuste upravo na njegovom grobnom mestu i klečeči ispred groba zaplaču u molitvenoj tišini.

Sećam se da sam tokom moje prethodne posete manastiru Drača razgovorao sa monahinjom i saznao tada o čudotvornoj ikoni Bogorodice Ahtirske koja se ovde nalazi. Osim na ovom mestu, u Srbiji se nalazi još samo u Miljkovom manastiru i svega u još šest manastira u Rusiji. Pričala mi je monahinja priču o verujućoj devojci koja je svoje bolesti pobedila verom. Pitao sam se da li je moguće danas ostvariti životne pobede našom oslabljenom verom i odgovor sam našao upravo na ovom zajedničkom duhovnom istraživanju gde se u zajedničkoj, samim tim i većoj grupi osetilo jače i snažnije, srdačnije prisustvo zajedničke molitve.

Preostaje nam da zajedno provedemo vreme na našem sledećem putovanju i negujemo uspomene sa našeg putovanja po kragujevačkom kraju. Zajedno smo obeležili ulazak u Pravoslavnu Novu 2024. koja počinje 14. januara po gregorijanskom kalendaru i zajedno smo osetili snažnije delovanje zajedničke molitve. To je jedan od razloga što će to značajno iskustvo uvek ostati u našim srcima.