Putovanje tragom otkrivanja svetih mesta Zapadne Slavonije i Kalničkog prigorja

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Jasenovac
• Kapela Uspenja Presvete Bogorodice u selu Kreštelovac
• Hram Svete Trojice u Pakracu
• Hram Svetog Georgija u Velikom Pogancu
• Manastir Lepavina

Vozeći se iz Beograda prema Zagrebu, setio sam se čudotvorne Bogorodičine ikone koja se svojevremeno nalazila u manastiru Pakra. O ovoj ikoni pričao mi je otac Gavrilo (Lepavinski). Ono što znam iz očevih priča je da je Bogorodičina ikona iz manastira Pakra čudotvorna kao što je čudotvorna i Lepavinska ikona, ali se o Pakračkoj ikoni i njenim čudotovrnim isceliteljskim moćima ne zna, ili se malo zna. Ikona se nalazila u starom, zatvorenom manastiru Pakra koji se nalazi pored Daruvara u Zapadnoj Slavoniji, Za ikonu ljudi ne znaju, jer je taj manastir godinama zatvoren. Mi smo odlučili da je pronađemo,
da joj se poklonimo i da je celivamo.

Setio sam se tada da sam ikonu pre mnogo godina video u manastiru Jasenovac u koji su je preselili zbog loših uslova koji su bili u zatvorenom manastiru Pakra. Predložio sam Lidiji da posetimo manastir Jasenovac i da celivamo svetu ikonu. Pozvao sam brata Stamenka koji je na moju molbu pozvao mati Serafimu, igumaniju manastira i pitao je da li Lidija i ja možemo doći u kraću posetu, iako je već sada kasno uveče. Stamenko mi se ubrzo javio i rekao da je mati Serafima blagoslovila da dodjemo u posetu. Vozio sam tada brže, jer sam bio nestrpljiv da što pre vidimo ikonu. Kada smo stigli u manastir Jasenovac, krenuli smo u hram. Na moje iznenađenje, u hramu nije bila ova Bogorodičina ikona. U hramu je bilo slabno večernje zagušeno svetlo. Došla je jedna od manastirskih sestara da nam upali svetlo rasvetu u hramu. Celivali smo postojeće ikone, kivote sa svetim moštima jasenovačkih i prebilovačkih mučenika i poklonili smo se svetinjama, ali nismo našli čudotvornu ikonu iz manastira Pakre. Kada sam kasnije, tokom gostoprimstva u konaku pitao igumaniju mati Serafimu za ikonu, ona mi je objasnila da se ikona više ne nalazi u manastiru Jasenovac, već u hramu Svete Trojice u Pakracu.

Stigavši kasno u Bjelovar planirao sam polazak u Pakrac i posetu Sabornom hramu Svete Trojice u Pakracu. Krenuli smo narednog dana za Pakrac. Uz put, posetili smo mog rođaka Radovana koji živi nedaleko od Bjelovara. On nam je priredio jedan pravi radostan doček. Osim što nam je skuhao kafu i počastio nas odličnom domaćom rakijom, otpevao nam je nekoliko pesama kojima je zagrijao naša srca, a mi smo nakon toga nastavili put prema svetoj ikoni.

Vozeći se dalje, stigli smo u malo mesto Kreštelovac, u kojem se nalazi kapela posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, koja na prvi pogled izgleda obično i nezanimljivo. Međutim, ovo je veoma jedinstvena kapela za koju postoje mnoge legende, ali i dokazane činjenice iscelenja bolesnih. Kada smo stigli, bili smo sami pored Kapele. Ona je zatvorena, i samo kroz rešetku može se videti njena unutrašnjost. Sećam se da sam u detinjstvu kada sam imao oko deset godina dolazio često ovde sa roditeljima i tom prilikom smo punili vodu u kanistere i nosili ih kući. Tu vodu bismo pili zbog njenih posebnih lekovitih svojstava. Dolazili smo ovde i na Svetu Liturgiju koja je bila jednom mesečno i to za vreme mlade nedelje u ranim jutarnjim satima, pre svitanja. Ovde bismo često susretali Jovu Polugu, čoveka koji je znao mnoge detalje o ovoj kapeli usko povezane sa duhovnim nestvorenim energijama koje su posebno izražene na mestu ove kapele i čudotvornog izvora. Mnogi pravoslavni i mnogi katolici iz obližnjih mesta dolaze ovde da se napiju sa izvora ove svete vode, jer znaju za njenu snažnu isceliteljsku moć koja izvire ispod Oltara ove kapele. Uskoro je stigao čovek koji je iz auta izvadio oko tridesetak flaša i počeo je da puni vodu na izvoru, usprkos laganoj kiši koja je uskoro počela da pada.

Nakon dužeg boravka u blagodatnom okruženju kapele Uspenja Presvete Bogorodice nastavili smo potragu za svetom Bogorodičinom ikonom iz manastira Pakra. Ubrzo smo stigli pred otvoreni hram Saborne Crkve u Pakracu koji je u fazi renoviranja. Kada smo ušli u hram, bili smo puni radosti, jer smo ugledali Bogorodičinu ikonu koju smo tražili. Naš samostalni duhovno-istraživački poduhvat je uspeo i mi smo bili presrećni, jer smo uspeli da pronađemo i da se poklonimo ovoj svetoj ikoni. Vratili smo se preko Daruvara u Bjelovar i ovde razmišljali o našem boravku u okruženju slavonskih zelenih pašnjaka, starih vekova i sela. Pozdravili smo se mojim tatom Vojom kome smo došli u posetu.

U razgovoru sa Vojom, naša poseta dobila je potpuni putopisni karakter koji je važan kako zbog susreta sa svetim ikonama i svetim čudotvornim mestima, tako i sa ljudima koji su bogati iskustvom života i dobrotom srca. Iako nestvorene energije koje povremeno po Božijem dopuštenju susrećemo u životu, tako i energije dobrote ljudskog srca susrećemo u ljudima i one nam ulepšavaju svet čineči ga boljim mestom za život.

Ispunjenih srca, što smo se susreli sa blagodaću Bogorodičine ikone koja se sada nalazi u hramu Svete Trojice u Pakracu, Lidija i ja smo uskoro krenuli za Beograd. Pre povratka stigli smo u mesto Veliki Poganac koji se nalazi u kalničkom prigorju, nedaleko od Koprivnice i Križevaca. Ovde smo u hramu Svetog Georgija prisustvovali Božanstvenoj liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. Vladici Kirilu sasluživali su sveštenici Radomir Dimitrić, Uglješa Pilinger i Dragan Topić i đakon Zoran Radić. Na Liturgiji se mnogo naroda pričestilo Hristovim Tajnama, a nakon liturgije bili smo počašćeni bogougodnom razgovoru sa vladikom Kirilom. Tu smo Sofija i ja za vas snimili dva kraća videa koji se nalaze na ovom linku: video i drugi deo na ovom ovom video. Tako želimo da vas upoznamo sa hramom Svetog Georgija u Velikom Pogancu koji se nalazi nedaleko od manastira Lepavine.

Na kraju putovanju koje poništava granice uma i osnažuje ljudsko srce, stižemo u manastir Lepavinu. Nakon posete inspirativnih mesta na koje smo naišli putujući Slavonijom i Kalničkim prigorjem stižemo u Lepavinu i tu nas dočekuje brat
Sreto. On nam priča svoju priču koja nas dodatno inspiriše i pokreće nas na razmišljanje o bogatim životnim putevima različitih ljudi.

Pre povratka u Beograd, zabeležili smo toliko detalja sa ovog putovanja tako da oni ne mogu stati na jednu blog objavu i na nekoliko fotografija. Potrebno je napisati dodatne blog objave. U medjuvremenu slušajte onlajn radio Blagovesti i ne zaboravite čitati blog Putujte sa Badovincima. Na putovanjima se srećemo i upoznajemo. Družimo i radujemo, na kraju se rastajemo, da bismo se ponovo sreli.