Putujemo:

• Novi Bečej i Bečej
• Dvorac Fantast - na tragu ljubavi iz pesme Laze Kostića

Pronašao sam smeštaj u Bečeju koji je udaljen nekoliko kilometara od dvorca Fantast. Bečej je zanimljiv grad koji vam može ponuditi dovoljno bogat i raznovrstan odmor. Nalazi se na sat i pol vremena vožnje od Beograda. Po vlastitom iskustvu možete ovde naći kvalitetan smeštaj sa kojim možete biti zadovoljni. Mi smo imali smeštaj sa doručkom i zanimljivim bazenom sa termalnom vodom. Odavde je lako doći do mesta Novi Bečej ali i do Slanog jezera koji će vas zadiviti svojom posebnošću.

PRvog dana obišli smo i upoznali Bečej, a narednog dana došli smo pred vrata dvorca Fantast ispred kojih nas je dočekao čuvar i rekao nam da je dvorac zatvoren za posetu. Bilo nam je žao što nećemo videti unutrašnjojst dvorac, mada nas je i prirodni ambijent dovoljno impresionirao. Kada je čuvar primetio da nam je žao što nećemo ući u dvorac, objasnio nam je da je dvorac trenutno u fazi pripreme za snimanje filma, ali da će nas uvesti unutra. Saznali smo da je dvorac nekada bio hotel i primao je goste, ali da je sada zatvoren za posetu.

Prošli smo sobama i seli smo u najlepšu sobu, na skupocenu sedeću garnituru i tu smo od čuvara čuli detalje o ovom dvorcu. Čuli smo da je sada dvorac zatvoren za posetu, jer nema dovoljno sredstava da se održava. Ukratko, objasnio nam je da Dvorac propada. Verovatno će sa dvorcem propasti i priča o ljudima koji su ovde živeli.

Dvorac Fantast sagradio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najbogatije porodice u Vojvodini s kraja 19. i početka 20. veka. U okruženju dvorca nalazi se kapela u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski. Sami dvorac vezan je za plavokosu lepoticu, Lenku Dunđerski koja je bila neostvarena ljubav srpskog pesnika Laze Kostića. Ulazak u ovaj dvorac za nas je bilo kao da tragamo za detaljima ljubavi mlade Lenke i Laze Kostića. Svojevremeno je to prezime bilo zabranjeno, porodićno imanje je nacionalizovano, a priča o ljubavi je nestala i pretvorila se u mit koji smo hteli da obelodanimo i da proučimo detalje o preostalim tragovima ove zaboravljene ljubavi. Iako su bila bogata porodica o njihovoj priči se malo može saznati. Imena bogatih porodica odjekuju svetskom istorijom, a o porodici Dunđerski ništa ne znamo.

Naime, članovi porodice Dunđerski su odigrali veliku ulogu kada je prestonica Matice Srpske premeštena iz Pešte u u Novi Sad. Tada je Novi Sad imao bogatu elitu koja se manifestovala preko mnogobrojnih humanitarnih akcija. Bili su veliki dobrotvori. Stoga je Matica Srpska bila najbogatija zadužbina. U njihovom dvorcu su se okupljali, osim članova kraljevskog doma i Mihailo Pupin, Uroš Predić, Laza Kostić koji je bio kum porodice Dunđerski i koji je boraveći u dvorcu napisao najlepšu ljubavnu pesmu: „Santa Maria della salute". Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski u koju je bio zaljubljen, ali zbog velike razlike u godinama i prerane Lenkine smrti, koja je umrla u 26. godini života,
njihova ljubav se nikada nije ostvarila. Tu ljubavnu priču Laza Kostić je ispričao u ljubavnoj presmi koja je postala simbol ljubavi: „Santa Maria della Salute".

Lazar je Lenku znao kao dete, medjutim ona je otišla na školovanje i ostala u Beču. Ona se 1891. vratila kući i on je tada video prelepu plavokosu devojku, koja govorila nekoliko stranih jezika i bila talentovona i školovana. U dvorcu smo videli fotografije iz perioda kada je Lenka imala 20-tak godina i komentarisali smo kako na fotografija liči na Jelisavetu Fjodorovnu, koja je bila starija sestra poslednje ruske carice Aleksandre Romanove, supruge cara Nikolaja II Romanov. Jelisaveta Fjodorovna bila je jedna od najlepših žena Evrope tog vremena.

Laza Kostić je bio opčinjen Lenkom za koju se veruje da je zavolela njega. Ona je odbijala da se uda za prosce, tako da je odbila i Lazu Kostića, ali mu je poručila da kada bi se udavala za nekoga, da bi se udala za nekog kao što je on. Laza se uplašio te ljubavi, jer je bio mnogo stariji od nje. Ona je imala 21 a on 50. godine. Laza je napisao pesmu „Santa Maria della salute" koja je po Izidori Sekulić, najdivinija presma srpske
knjižovnosti. Danas Lenka nema ni ulicu, ni spomen ploču u Srbiji. Ona je nekako prešutna u pesnikovoj pesmi.

Lenku su opisivali kao lepu, milu, skromnu, dragu i veselu devojku. Učestovavla je u dobrotvornim akcijama, organizovala bi koncerte i skupljala priloge. Imamo na fotografiji klavir na kojem bi ona svirala i pevala kada bi organizovala dobrotovrne akcije na kojima su gostovali bogati jevreji, nemci, slovaci, hrvati iz Zagreba.

Lenkina majka je mislila da Laza nije prava prilika za nju, jer Laza nije imao stalnih prihoda, ni zaposlenja . Mesec dana pre Lenkine smrti, u septembru 1895. godine, Laza Kostić se oženio Julijom koja je Lazu čekala 12 godina. Kum na tom venčanju bio je Lazar Dundjerski, Lenkin otac. U to vreme Laza Kostić je imao 54 godine, a Julija 46 godinea. Njih dvoje su potom otišli u Venciju.

Na tom putovanju čuli su da je Lenka umrla, dan uoči svog 25. rodjendana. To je bila za sve strašna tragedija. Medjutim, porodica Dunđerski nije htela da stvori mit od svoje ćerke. Tako da je njena smrt prošlo relativno tiho za javnost tog vremena. Na dan Lenkine smrti slavi se Sveti arhangel Mihailo. Na dan Lenkine smrti Laza je sa svojom suprugom bio u Veneciji, u Italiji i u tom gradu nalazi se Pravoslavna ikona koja se proslavlja tog dana: "Bogorodica Mesopanditissu" i koja se nalazi u slavnoj venecijanskoj crkvi Santa Maria della Salute (Gospa od Zdravlja).

Laza je napisao tada pesmu „Santa Maria della salute" i od tada više nije pisao pesme. U jednomo stihu u toj pesmi autor piše: "Pobegoh mudro od sreće, lud".

Laza Kostić je umro 1910. godine, a deo svoje materijalne ostavnište je dodelio Manastiru Krušedol da se svake godine na dan Arhangela Mihala moli za Lenku Dunđerski, isto tako dao je prilog da se mole za pokoj duše njegove supruge Julije Palanački na Vidondan, na dan njene smrt.

Večna im slava, a pogotovo devojci Lenki koja je postala mitska pesma. Dvorac danas propada, ali neće propasti spomen na ovu devojku kojoj je posvećena najlepša naša pesma: "Santa Maria della salute".