Postoje ljudi koji veruju u humanitarne akcije i koji posvećuju sebe dobrobiti bližnjih ljudi i društva. Upravo timski rad ovih ljudi osetio sam tokom manifestacije natjecanja za obaranje Ginesovog rekorda u pripremi palačinki. Sve je počelo mojih putovanjem iz grada na obali reke Vrbas, iz Banjaluke, ka gradu Vrbas u Vojvodini. Putovao sam sa Časnim i Preslavnim "Gostima" - kopijom čudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske, i ikonom Arhangela Gavrila. Njihovo prisustvo u autu uveliko je obogatilo moje putovanje za Vrbas, a na granici i carinici su se divili lepoti ovih ikona.

Na putu kroz Hrvatsku, posetio sam manastir Jasenovac. Ovde se nalazi Čudotvorna ikona Bogorodice koja je ovde doneta iz napuštenog manastira "Pakra" u Hrvatskoj. Pričao mi je arhimandrit Gavrilo Lepavinski da je ova Sveta Bogorodičina ikona jednako čudotvorna kao Lepavinska, samo što nije toliko poznata u svetu kao što je poznata čudotvornost Lepavinske ikone. Pomolio sam se i celivao je. Kada sam stigao u Vrbas, dočekali su me dragi ljudi koji su se pripremali da obore Ginesov rekord. Te večeri smo svi zajedno imali pripreme za obaranje rekorda. Članovi tima su se pripremali da pomažu jedni drugima, jer sutra se od njih očekuje snažan timski rad. Manifestacija je organizovana u maju, 2019. godine, na inicijativu chef Daniela Mikšića, chef Ljubice Komlenić i gospodina Diego Toscani koji je osnivač organizacije "Chefs for life" u Italiji. Želja organizatora bila je obaranje Ginesove knjige rekorda u broju ispečenih palačinki.

Čim sam došao u Vrbas postao sam deo tima kojeg su sačinjavali organizatori
manifestacije "Chef for live" i 150 kuvara iz Italije, Rusije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Rame uz rame sa organizatorima i kuvarima, bila su deca sa posebnim zdravstvenim potrebama kojima je bio namenjen sav prihod.

Po dolasku smestio sam se u hotelsku sobu koji su organizatori rezervisali za mene. Sledećeg dana planirana je priprema infrastrukture za pripremu velikog broja palačinki. Nisam bio nešto od pomoći oko postavljanja šatora i slično, nego sam odlučio da upoznam grad Vrbas. Osim mnogobrojnih znamenitosti grada posetio sam Pravoslavni hram. Ovde na ulazu u hram sreo sam ženu koja je mela dvorište. Prišao sam i vidim da sakuplja na desetine ružinih latica koje su razbacane po dvorištu. Bilo je ovo ugodno gostoprimstvo koju mi je svetinja pružila kao odgovor na to što sam dovezao svete ikone u ovaj grad. Pričao sam ljudima koji kažu da društvo nedovoljno brine o deci sa posebnim potrebama. Ideja je bila da se na jednom mestu okupi 150 kuvara sa željom da ispeku više od 15.000 palačinki i da tako obore ginesov rekord u pečenju palačinki. Organizatori su se nadali da će tako potaknuti vodeće ljude u društvu da povećaju
društevnu brigu o decu sa posebnim potrebama.

Daniel i njegov tim profesionalnih kuvara odlučili su da kao organizatori ove manifestacije postave nove društvene standarde za brigu oko decu sa posebnim potrebama. Njihov višednevni angažman doživeo je svoj vrhunac upravo na otvorenju manifestacije kada su zapretili društvenoj neodgovornosti za decu sa posebnim potrebama. Svom svojom snagom, srcem i znanjem, ovi ljudi su pokazali da čovek nema prepreku da uloži sebe i pomogne onima kojima je pomoć potrebnija - deci koja zavise od roditeljske i društvene pomoći.

Među mnogobrojnima koji su pomagali manifestaciji bila je i Nataša, šef poslastičarnice u restoranu "Novak" u Beogradu čiji je vlasnik naš teniser Novak Đoković, takođe veliki humanista. Natašin zadatak bio je da pripremi smesu za oko 15.500 palačinki koju je kasnije peklo oko 150 kuvara. Nataša ima cenjenu titulu "Pastru chef" i svojim kulinarskim znanjem oplemenjuje restoran "Novak" u Beogradu. Ona je zajedno sa Danielom, Ljubicom i celokupnim timom maksimalno uložila svoj trud i znanje kako bi pomogla deci sa posebnim potrebama. Svako pojedinačno je doprineo svojim znanjem i trudom i kao tim su pobedili i tako zasluženo osvojili titulu prvaka u borbi za decu, za one kojima je pomoć najpotrebnija.

Manifestaciji je prisustvovala i mala Jovana zajedno sa bratom Đorđom i roditeljima. Sećam se kako sam je upoznao pre izvesnog vremena na grobu oca Gavrila Lepavinskog. Tada je došla sa svojim roditeljima da se pomoli ocu Gavrilu za svoje zdravlje. Naime, ona boluje od cerebralne paralize. Sedela je pored očevog groba i molila ga je za pomoć. Nakon kraćeg razgovora njeni roditelji su je primili pod ruku i vodili je prema autu. Kada su se već dosta udaljili od očevog groba, okrenuo sam se prema njima i poručio Jovani: "Jovana, a ti kad ozdraviš dodji ovde da se zahvališ ocu Gavrilu". Ona je tada bila u posebnom čudu i pogledala me svesna kao i ja, da od celegralne paralize nema izlečenja. Ne znam zašto samo to rekao, ali u tom momentu bio sam siguran da će Jovana jednog dana samostalno hodajući doći ovde da se zahvali ocu Gavrilu. Jovana je sa bratom i roditeljima bila saučesnik manifestacije "Chefs for life" i tada sam delio njihovu zajedničku radost prisustva na manifestaciji.

Posle osvajanja Ginesovog rekorda, na kraju dana, vozio sam za Beograd, ali tada u autu više nisam imao voljene i mnogopoštovane ikone Presvete Bogorodice i Belog anđela, jer ikone sam ostavio u Vrbasu. Sve vreme blagoslov sa ikona pratio je i mene i nadahnut tim ljudi koji žele da šire dobro volju i dobre misli među decom i ljudima.