Uspomene iz pabova i restorana u Pragu

Posle doručka u hotelu krenuli smo u Praški dvorac. Ovde smo čuli da postoji Zlatna ulica u kojoj su srednjovekovni alhemičari svojim posebnim hemijskim reakcijama stvarali zlato. Kada smo ušli u Praški dvorac nismo znali gde se nalazi Zlatna ulica, ali pošto smo prvo naišli na veličanstvenu katedralu Svetog Vida, dogovorili smo se da malo sačekamo sa potragom za zlatom i da istražimo ovu gotičku katedralu. Prilikom kupovine ulaznica nije bilo čekanja, tako da odmah smo kupili kartu i ušli smo u Katedralu Svetog Vida. Ovde su sahranjen Sveti Vaclav čiji se kivot nalazi u posebnoj prostoriji u okruženju svetlosti raskošnih boja. Katedrala je posvećena Svetom Vidu koji se proslavlja u rimokatolickoj i pravoslavnoj crkvi. U Pravoslavnoj crkvi se proslavlja na Vidovdan (28. jun, po gregorijanskom/15. jun, po julijanskom kalendaru). Kada smo izašli iz katedrale, začudili smo se kako se odjednom stovrio red ljudi od nekoliko desetina metara, koji su čekali da kupe kartu za ulazak u Praški dvorac. Rekao bih da smo zaista imali mnogo sreće što smo na vreme ušli. Praški dvorac je ogroman kompleks koji je smešten na uzvišenju iznad reke Vltave. Unutar zidina dvorca prolazili smo mnoge dvorane i hodnike i kako smo prolazili kroz njih, tako smo upoznavali dvorac iz različitih vekova. Primetili smo gotički i barokni sjaj ovog dvorca. Bilo mi je tada jasnije kada sam čitao o značaju i veličini Praški kompleks koji je jedan od najvećih na svetu. Ovaj dvorac podignut još od 9. veka naseljavaju kraljevi, a onda i prvi češki predsednik Tomas Masarik koji osniva predsedničku rezidenciju u dvorcu. Svaki vladar je dodao svoje prepoznatljive elemente u dvorac, tako da su vode mešavina različitih arhitektura. Tako na primer Katedrala Svetog Vida koja se gradila od 1344. godine i današnji oblik je završen 1929. godine, skoro 600 godina kontaktne dogradnje ima i gotičkog i baroknih elemenata.

Po doalsku u PRag saznao sam o značaju Pravoslavnih svetinja Svetog Vaclava i Svete Ljudime, ali sada sam i lično se upoznao sa njima. Prikaz Svete Ljudmile u katedrali je na mestima koja nisu lako vidljiva. Reljefi sa svecima postavljani su na stubove duž hodnika visokog dela katedrale. Među njima je Sveta Ljudmile, majka Svetog Vaclava, koja se nalazi na stubu. Sveta mučenica Ljudmila (koja je stradala 921. godine) bila je lužičkosrpska princeza [1] kćerka kneza Slavibora, supruga kneza Borivoja iz dinastije Pšemislovića, prvog hrišćanskog kneza Češke. Zajedno sa mužem je oko 871. primila hrišćanstvo od Svetog Metodija. Kada je 921. godine umro njen sin Vratislav, kraljestvo je nasledilo nejgov sin Vaclav, Ljudmilin unuk. Uticaj Ljudmile na Vaclava je izazvao ljubomoru njegove majke Drahomire, koja je organizovala ubistvo Ljudmile. Sveta Ljudmila je mučenički postradala u svojoj šezdeset prvoj godini života. Vaclava je učila hrišanstvu koji će kasnije postati svetitelj i zaštitnik Češke. U pravoslavnom kalendaru, sveta Ljudmila se proslavlja 29. septembra (po novom kalendaru), odnosno 16. septembra po julijanskom (starom) kalendaru.

Nastavili smo da obilazmo dvorac i mnogobrojne hodnike. Tako smo stigli do Stare kraljevska palate koja je najstarija rezidencija čeških kraljeva. U palati smo došli do Vladislavove dvorane koja je duga čak 62 metra a datira iz 12.veka. Trebalo nam je dosta vremena da je obiđemo ali i da se upoznamo sa njenom istorijom. Do danas je doživela mnoge promene, i to za vreme Karla IV, ali i u novije vreme, od strane Marije Terezije, koja je u 18. veku ovde osnovala Školu za obrazovanje neudatih austrijskih i madjarskih devojaka koje su bile plemićkog porekla, a nisu imali miraz da se udaju.

Tražeći Zlatnu ulicu, naišli smo na crkvu Svetog Georgija koja datim iz 973. godine. Ovo je jedna od najstarijih građevina u dvorcu. Tamo je svojevremeno bila sahranjena Svete Ljudmile. Ovde smo videli ostatke fresaka koje i danas ulepšavaju hram. Već se i ovde pomalo nadiralo znatna boja fresaka, tako da mi je bilo jasno da smo sve bliže Zlatnoj ulici. Aristrokratija, vojnici, trgovci i narod koliko su bili bogati mogućnosti da žive u ovomdvorcu, čini se nisu ni trebali alhemičarsko zlato. Kao da su već imali sve zlato sveta. Toliko raskošno i sada izgleda Praški dvorac, a mogu misliti kako je tek tada bio bogat.

Tražeći Zlatnu ulicu, naišli smo na crkvu Svetog Georgija koja datim iz 973. godine. Ovo je jedna od najstarijih građevina u dvorcu. Tamo je svojevremeno bila sahranjena Svete Ljudmile. Ovde smo videli ostatke fresaka koje i danas ulepšavaju hram. Već se i ovde pomalo nadiralo znatna boja fresaka, tako da mi je bilo jasno da smo sve bliže Zlatnoj ulici. Aristrokratija, vojnici, trgovci i narod koliko su bili bogati mogućnosti da žive u ovomdvorcu, čini se nisu ni trebali alhemičarsko zlato. Kao da su već imali sve zlato sveta. Toliko raskošno i sada izgleda Praški dvorac, a mogu misliti kako je tek tada bio bogat.