Praški sat i Karlov most

Kada smo stigli iz Beograda u Prag, morali smo malo odmoriti u hotelu, ali ne dugo, jer adrenalin nas je požurivao da što pre dođemo do središnjeg trga. Pratili smo ulice i skretali kako su se iza ugla pojavljvali sve lepša arhitektura Praga. Uskoro smo stigli do središnjeg trga. Okrenuli smo se oko sebe da vidimo veličanstvenu arhitekturu glavnog Praškog trga. Nedaleko su se okupljali turisti koji su svi zajedno gledali u jednu tačku. Bilo je to jedno od najpoznatijih čuda srednjovekovnog inženjeringa, Praški astronomski sat. Bilo je isto tako čudno gledati njih koji kao da nešto isčekuju. Svi su gledali u Praški sat. Onda u jednom trenutku, samo nekoliko minuta nakon što smo im se i mi pridružili, kazaljke su se pomerile, a mali prozorčići na satu su se otvorili. Tada su izašli kipovi apostola Hristovih koji su se smenjivali pred našim znatiželjnim pogledima.

Praški astronomski sat zovu Orloj i to je pravo mehaničko čudo našeg i srednjovekovnog doba. OVaj mehanizam postavljen je oko 1410. godine i od tada pokazuje vreme, ali i položaje Sunca i Meseca, astrološke znakove i kretanje nebeskih tela. Kasnije sam saznao da ova sat ima svoju legendu o majstoru Hanušu, koji je kreirao Orloj. Po legendi njega su oslepili kako nikada više ne bi mogao da napraviti sličan sat.

Ovaj sat je nastao u vremenu kada večina ljudi svemir i nebeska tela povezuju sa verom i misterijom. Upravo tada, čini se da je Orloj predstavljao pokušaj da se celokupni poredak sveta pretoči u mehanički prikaz zakona mehanike i fizike. Postoji više komponente ovog sata, ali glavni su Astronomskog brojčanika koji prikazuje položaj Sunca i Meseca u odnosu na horoskopske znakove. Ono beleži vreme po i to kao srednjoevropsko (rimski brojevi), i vreme koje ima nejednake sate koje zavise od promena dužine dana i noći tokom godine. Prikazani su i faze Meseca. Pokazuje i Zvezdano vreme i prolećnu ravnodnevicu. Uz to pokazuje trenutni datum, menu meseca. Na svaki puni sat, mrtvački kostur koji predstavlja figuru Smrti, povlači konopac i tada se pokreće predstava. Tada izlaze apostoli na prozorčiće iznad sata i blagosiljaju sve okupljene. Postoje figura Taštine (čovek s ogledalom), Škrtca (s vrećom novca), Turčina (simbol požude) i Smrti (kostur sa peščanim satom) koji odmahuju glavom, i koji na taj način simbolizuju nemoć čoveka pred njima. Uprvo oni daju satu i jednu duhovnu dimenziju koji ne može upravljati vremenom koje ga vodi u smrt. Međutim, Astronomski brojčanik predstavlja geocentrični pogleda na svet (u kojem je Zemlja u centru svemira). Na taj način je čovek u srednjem veku posmatrao svemir. Prikazani Zodijački znakovi usmeravaju nas na razmišljanje o povezanosti svakodnevnog čovekovog života sa nebeskim silama, dok nam Figure apostola i Smrti šalju poruku da vreme prolazi, i da nam je ostalo malo vremena za duhovnu obnovu.

Nedaleko od Praškog sata, nalazi se Karlov most. Šetajući tim mostom koji je ukrašen baroknim statuama svetitelja usredsredio sam se na tihu reku Vltavu, ali oko nas je bila pomalo bučna atmosfera koju su stvarali boemsku atmosferu.

Prvog dana boravka u PRagu sbližili smo se sa Orlojem i upio njegovu poruku o prolaznosti vremena, putevi su me poveli ka još jednom simbolu Praga – Karlovom mostu (Karlův most). Ovaj most, dug oko 516 metara. On je kičma istorijskog Praga, mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, umetnosti i svakodnevice. Sagrađen u 14. veku po nalogu cara i češkog kralja Karla IV, na mestu starijeg Juditinog mosta koji je srušila poplava. Kamen temeljac položen je – simbolično i prema tadašnjoj numerološkoj verovanju – 9. jula 1357. godine u 5:31 ujutru (1357 9 7 5:31 – palindromski broj), što je smatrano srećnim znakom. Gradnju je vodio arhitekta Peter Parler, isti onaj koji je projektovao i katedralu svetog Vida.

Njegovu pravu veličinu čine 30 baroknih statua svetaca, postavljenih između 1683. i 1714. godine. Najpoznatija među njima je figura svetog Jovana Nepomuka, češkog mučenika i zaštitnika mosta. Prema legendi, ako dotaknete reljef na postolju njegove statue – poželja će vam se ispuniti. Mnogi posetioci to i danas čine, nadajući se tihoj milosti neba. Značaj Karlovog mosta Bio je jedina čvrsta veza između dvorca i trgovačkog srca grada više od četiri veka. Kroz njega je prošla i kraljevska procesija ka krunisanju u katedrali.