Putovanje u Afriku (4.deo) - Ronilačka avantura na Zanzibaru: Otkriće podvodnog sveta

Putujemo i posećujemo:

• Ronjenje u Indijskom okeanu.

Dogovorili smo se sa Tanjom i Danimirom da im se danas pridružimo u ronjenju. Njih smo sreli na aerodromu u Beogradu pred let za Zanzibar. Prethodno nismo imali nikakav dogovor sa Danimirom kojeg smo sasvim neočekivano sreli na aerodromu i tada dogovorili da ćemo jedan dan tokom boravka na Zanzibaru ići zajedno na ronjenje. Naša osnovna ideja poseta Zanzibara je bila da upoznamo podvodni svet tropskih mora. Tog dana imali smo uzbudljivo putovanje. Uzeli smo taksi od hotela do druge strane ostrva Matemwe, gde se nalazi OceanOne diving klub koji radi pod PADI licencom. Tanja i Danimir su već bili tamo sa svojom ekipom. Dok su oni pripremali svoju ronilačku opremu, Lidija i ja smo se pripremali za snorkeling. Ubrzo smo se ukrcali na čamac i krenuli prema jednoj od najpoznatijih destinacija za ronioce, zbog njenog bogatog podvodnog sveta. Nakon pola sata vožnje, stigli smo na mesto našeg zarona. Naš instruktor nas je odveo na ona mesta gde smo imali priliku da se divimo neverovatnom bogatstvu podvodnog sveta. Imali smo 45 minuta bliskih susreta sa nezaboravnim bojama podvodnog sveta. Pred nama su se otvarali prizori koji su oduzimali dah. Stotine riba, ukrašenih svim mogućim bojama, plivale su oko nas, približavajući se dovoljno blizu da ih bolje pogledamo, ali ipak bile su prebrze da bismo ih dodirnuli. Približili smo se podvodnom svetu i mogao sam da razumem njegovo bogatstvo. U morskim dubinama Božije stvaranje je tajanstvenije nama ljdima, jer nam nije pristupačno. Imao sam tada mogućnost da upoznam još jedan Božiji svet. Ovaj svet je drugačiji od našeg kopnenog, osećaj mira i tišine pod vodom je potpuniji. Zaronio sam malo dublje da još više vidim jata riba i osetim tu tišinu koja je okruživala koralni greben kojeg smo obilazili. Tišina je bila toliko potpuna da je najbučniji bio moj dah i uzdah. Na kratko sam prestao disati kako bih još više doživeo potpunu tišinu. Ovaj trenutak me je toliko ispunio da sam želeo da se duže zadržim u blizini grebena, upijajući svu lepotu novootkrivenog sveta, koji je po svom postojanju puno stariji i veći, bogatiji i tajanstveniji od kopnenog sveta. Nakon dužeg zadržavanja u blizini grebena, vratili smo se na brod, gde smo uživali u predahu uz voće i posluženje. Vratili smo se zatim pod vodu. Ronioci sa bocama su tada otišli na dubinu, a mi smo ostali u ronjenju na dah. Tada u jednom trenutku naš instruktor je primetio jato delfina kako se približava i rekao nam je da brzo plivamo prema njima, tj. prema ruti kojom oni prolaze. Bili su veoma brzi i na svega nekoliko desetina metara od nas. Mi smo plivali koliko god brzo smo mogli, približili smo im se, i bili srećni što smo ih videli. Međutim na naše iznenađenje, ubrzo se počelo približavati drugo jato delfina. U tom momentu bili smo već dovoljno blizu da smo videli njihovu lepotu. Meni se činilo kao da nas pozdravljaju. Bilo je to kratko, ali snažno iskustvo. Oni su veoma brzo projurili pored nas i nestali u daljinama okeana. Zaista je ovo bio kontakt sa drugim, drugačijim svetom. Zahvaljujem Bogu za ovo iskustvo, pamtiću prelepe delfine iz ove blizine.

Vratili smo se na kopno drugom rutom, jer se u međuvremenu pojavila oseka. Kada smo stigli do hotela, Danimir nas je odveo u obližnji restoran. Na naše iznenađenje Restoran je bio otvoren samo deo dana, i to dok je oseka mora, a čim naiđe plima, sve je potopljeno. Sedeli smo u debeloj hladovini, daleko od turističke vreve. Okruženi lokalnom decom koja su se igrala u vodi i pesku, uživali smo u atmosferi. Popili smo "Sahara" pivo, koje se na 32 stepena u hladu brzo zagreje. Danimir je zamolio konobaricu, koju je ranije upoznao, da nam donese što hladnije pivo, nasmejao se tada i rekao joj: da pivo treba da bude hladno kao srce njene svekrve. Naravno našalio se, a mi smo se svi nasmejali.

Nakon kratkog boravka u restoranu, krenuli smo rentacar-om na drugu stranu ostrva, prema Kendwa Rock restoranu. Ručali smo i okupali se. Zvoni mi u jednom momentu telefon. Zove me taksista koji nas je dovezao iz hotela na plažu na kojoj smo čamcima išli na ronjenje. On me sve vreme čekao tamo na obali da se vratimo sa ronjenja kako bi nas odvezao u hotel. Rekao sam mu da ne treba da nas čeka, ali on je bio veoma ljut što sam ja otišao sa plaže i nisam se odlučio na soluciju da me on vozi u hotel. Pitao me gde se nalazim i da će on sada doći do mene da mu platim što me čekao ceo dan. Krenuli smo jedan drugome da objašnjavamo ko je u pravu. Na kraju, odustao je od svog stava i sve do kraja mog boravka na ostrvu organizovao je potrebnan prevoz za mene. Tog dana i dalje pod utiskom drugačijeg sveta, prelepih podvodnih pejzaža, bliskih susreta sa otrovnim i opasnim ribama, ali i bliskog susreta sa prekrasnim i miroljubivim delfinima ostali smo uz obalu okeana do kasnih večernjih sati.

Sutradan smo nastavili sa podvodnim istraživanjem. Lidija i ja smo odlučili da zaronimo sa bocama kako bismo bili još bliži podvodnom svetu. Došli smo u Dive-centar na obuku. Ovde smo se upoznali sa instruktorkom koja nam je detaljno pokazala sve pojedinosti važne za naš prvi zaron sa bocama. Zaron sa bocama se razlikuje od ronjenja na dah. Ima mnogo važnih detalja koje je važno znati, kako bismo bili osposobljeni da pravilno koristimo uređaje koji su sa jedne strane priključeni na bocu sa kiseonikom i ostalom opremom, a sa druge strane je crevo koje držimo u ustima, dok komande za stabilizaciju koristimo kako bismo se lakše kretali pod vodom. Bio je čudan osećaj disanja pod vodom uz pomoć regulatora. Podvodni svet postao mi je bliži i razumljiviji. To je svet u kojem se osećam strancem, ali osetio sam dobrodošlicu koju su mi delfini na poseban način pokazali kada su mi se približavali. Verujem da će podvodni svet i dalje ostati poseban i uveliko nedodirljivi svet za mene, verujem da neću razumeti brzinu kojom kucaju srca stanovnika podvodnog sveta, kao ni njihov poseban život u kojem delfini kao da razgovaraju mislima.

Kada smo izronili, očistili smo opremu i na pesku pored mora seli smo kako bismo gledali zalazak sunca, razmišljajući o divnim trenucima susreta sa nepoznatim podvodnim svetom. Gledali smo u morske predele, dok su naši novi prijatelji delfini, plivajući probijali sve moguće granice podvodnog sveta. Gledajući lepotu zalaska sunca, blagodarimo Bogu i slavimo Ga diveći se lepotama koje smo imali prilike tada da upoznamo, a naši prijatelji delfini, slave istog Tvorca, diveći se dubokim podvodnim pejzažima koji su nama ljudima nedostižni, upravo kao i dubine kosmosa koje nikada nećemo spoznati.