Putovanje u Afriku (3.deo) -
Susret sa Masai plemenom

Susreti:

• Sa pripadnicima Masai plemena.

Afrika je poznata po mnogobrojnim plemenima u kojima žive potomci ratnika, zemljoradnici i čuvari tradicije. Na peščanim plažama bilo je mnogo masai-a. Kada smo Lidija i ja seli na plažu prilazili bi nam da nam se predstave. Dobro pričaju engleski, a Swahili jezik im je materinji. Tako smo upoznali Daniela i njegovog prijatelja. On se samo predstavio kao Daniel, ali ime mu je drugačije, koje ja ne mogu ni da izgovorim s obzirom na težinu kompleksnog transkripta. Oni dolaze iz unutrašnjosti Tanzanije, blizu nacionalnog parka Serengeti, iz regije Bara, nedaleko od Kilimandžara. Snimio sam ga kako izgovara svoje ime i ponavljao, ali nisam uspeo da ispravno izgovorim njegovo ime. Zanimao sam se za njihov život i njihovu kulturu. Opisao je gde živi i kako živi. Živi sa porodicom u selu u kojem je potrebno da njegova sestra po četiri sata hoda sa magarcima da bi došla do najbližeg izvora vode. Daniel je stočar, čuva i voli svoje krave i ovce i pričao mi je da jedva čeka povratak kući da bude uz svoje krave koje mu jako nedostaju. Pričao mi je o svom iskustvu kada brani stado od lavova i tigrova i to radi bacanjem koplja. U njegovom plemenu kada se neko razboli, najbolji lek je kravlja krv koju dobiju tako što porežu životinju, a nakon toga rana brzo zaceli. To je skoro jedini lek koji imaju. Krava je izvor i mleka kao hrane i potrebnog leka. Pričali su nam o još jednoj veoma važnoj stvari: kažu da mladići koji žele postati jači, provode nekoliko dana van kuće pijući samo tekućinu koja izlazi iz neke posebne vrste drveta, ne konzumirajući vodu. Tih dana ne dolaze kući već spavaju u divljini. Masai iz Aruše su mi se mnogo svideli. Voleo sam da pričam sa njima. Slušao sam ih pažljivo i upijao svaku reč koju bi rekli. Osećao sam da im je jako teško što nisu kući. Više vole divljinu nego ove turističke plaže. Setili su se da mi ispričaju i o tradiciji kupovine žene koje roditelji kupuju za svoje sinove kada trebaju da se žene. Za kupovinu žene, potrebno je da roditelji odvoje deset krava. Nakon kupovine buduća žena dolazi kod svog budućeg muža i nakon venčanja žena svom mužu zajedno sa svojom majkom gradi kuću. Pitao sam Daniela, što ako mu se žena koju mu otac izabere ne svidi. Daniel je odgovorio da ne može odbiti roditeljski izbor. Nekoliko dana smo se viđali na plaži i dosta smo razgovarali, jedna od tema bila je i mogućnost da Lidija i ja posetimo njegovu porodicu u njihovom selu koje je udaljeno samo 50 kilometara od Kilimandžara. Lidija bi tada spavala sa njegovim sestrama i majkom u kući i tamo bi radile perle, dok bih ja spavao izvan kuće, jer muškarcima nije dozvoljeno spavati u kući sa ženama. Tada bismo Lidija i ja prisustvovali njihovim plesovima. Za vreme tog plesa devojke same prilaze momcima i tako biraju sa kim žele da plešu. Obećali su nam da će nam biti dobri domaćini, a mi bismo tada mogli saznati još više o njihovim životima i tradiciji jednog od najpoznatijeg Tanzanijskog plemena kojih samo u Tanzaniji ima više od stotinu. Nadamo se da će biti prilika da posetimo njihovo selo i da doživimo Masai pleme u selu ispod najveće Afričke planine Kilimandžaro. Kada su njih dvojica kretali na put na Zanzibar, svi su plakali i sestre i mama i baka. Mama nikad nije izašla iz sela i nije ni čudo da je plakala kada je čula da njen sin odlazi tako daleko. Odao mi je tajnu da mu se sviđa jedna devojka, ali gotovo je siguran da njegovi roditelje neće dopustit da se oženi sa njom. Nadam se da će Daniel pronaći način kako da se upodobi ocu i zamoli ga da oženi baš devojku koja mu se sviđa. Često smo na plaži gledali Masai ples, čak sam pokušao i da naučim korake ovog plesa, ali nije to tako jednostavno, trebalo bi mi puno vežbe i truda, a najviše od svega i osećaja za dobar ritam.

Video sam oko vrata da nosi krstić. Začudio sam se i oni su mi rekli da su Masai pretežno hrišćani i da u svom selu imaju lepu crkvu, jeste da je od zemlje, ali u meni je to potaklo dodatni motiv da posetim njihovo selo koje se nalazi daleko od Zanzibara u predelima Kilimandžaro nacionalnog parka. Tada su nam pokazali pesmu koju peva Lyidia jedna od najpopularnijih njihovih pevačica. Pesma govori o teškom životu njihovog naroda, ali i o potrebnoj veri u Boga: "Život je težak, ali ne odustaj. Veruj u Boga". Poslušajte pesmu koju šaljem u rubrici Masai intermeco. Nekoliko dana smo se Lidija i ja družili sa našim Masai drugarima. Dobio sam od njih Masai narukvicu, što mi je donelo posebno poštovanje od drugih pripadnika Masai plemena koji su mi prilazili i pozdravljali me sa posebnim poštovanjem i jedan veoma neobičan događaj. Naime, prethodnih meseci ulažem veoma velik napor u to da savladam teme iz matematike i statistike kako bih zaokružio svoju priču oko doktorske disertacije iz oblasti informacionih nauka. Prethodnih meseci je bilo dosta naporno tako da smo Lidija i ja odlučili da odemo na godišnji odmor. Tako je uopšte i počela naša priča oko godišnjeg odmora u februaru. E sada, na jedan neobičan način kada sam stavio Masai narukvicu na ruku i šetao među Masai plemenom prišao mi je jedan čovek kojeg nisam do tada primećivao. On se pohvalio da je profesor matematike i pokazao mi je slike na kojima se vidi kako on predaje matematiku Masai deci. Posto je video na mojoj ruci narukvicu prišao mi je i pitao me da li želim da kod njega uzmem časove matematike. On bi mi pokazao matematičke funkcije, integrale, statistiku i sve što je potrebno. Naravno zahvalio sam se i odbio njegovu ponudu, ali posle sam dugo razmišljao o tome kako i odakle se ovaj profesor matematike pojavio na plaži i prišao baš meni. Nisam ga uopšte primećivao ni pre ni posle njegovog obraćanja. Meni je bilo ovo posebno mistično iskustvo kao i mnogi utisci koje su pripadnici Masai plemena ostavili na mene.