Život u Beogradu omogućuje mi odnedavno posetu završenom i otvorenom Hramu Svetog Save. Na dan sahrane blaženopočivšeg Patrijarha Irineja, zbog sigurnosnih mera, ulaz u hram je bio onemogućen. Stoga smo mi odlučili da posetimo manastir Rakovicu i prisustvujemo opelu Patrijarhu Irineju i čitanju akatista Svetog Nektarija Eginskog koji se tog dana proslavljao. Poklonili smo se česticama njegovih svetih moštiju koji se nalaze u ovom manastiru.

Nakon što sam celivao svete mošti Svetog Nektarija Eginskog, izašao sam iz crkve da pričekam Lidiju koja se duže zadržala na poklonjenju moštima. Tada sam ispred groba patrijarha Pavla sreo svog dobrog druga, i pre svega brata u Hristu koji se zove Z., kojeg nisam dugo video. Mnogo sam mu se obradovao, i bio sam radoznao da se rapitam za njegovu porodicu. Pitao sam ga za zdravlje njegovih roditelja. Znam da je brat Z. imao teško detinjstvo, jer mu se majka rano upokojila, a tata ga je ostavio i otišao od njega dok je bio dečak. Odhranila ga je baka sa kojom je živeo. Tada mi je rekao da se baka, starica od 92 godine, upokojila pre neki dan. Izrazio sam mu saučešće zbog gubitka drage osobe.

Brat Z. razume tok života i pomirio se sa činjenicom da je baka bila stara, ali požalio mi se da sada nema nikog među živima ko bi mu darivao ljubav, nema nikoga da ga voli. Bio sam duboko dirnut u duši, kada je izgovorio ove tužne reči, ali ujedno sam se obradovao kada sam čuo da je njegova pravoslavna duša puna strpljenja, smirenosti i razumevanja zbog fizičkog gubitka osobe koja ga je odhranila. Hteo sam da ga utešim i rekao sam tada da je Gospod iznad svih nas i da On pronalazi način kako da nas uteši u težini našeg života, i u ovoj dolini plača u kojoj živimo. Siguran sam da će Bog utešiti brata Z. i poslati mu osobu koja će ga iskreno voleti.

U sledećem momentu došla je do nas jedna starica koja je htela da pozdravi brata Z. i da ga uteši. Starica je rekla da često dolazi ovde u manastir Rakovicu na grob patrijarha Pavla, želeći da se zahvali patrijarhu za mnoga dobra dela koja je učinio za nju. Starica kaže da, bez obzira koliko često dolazi na patrijarhov grob, nikako joj ne uspeva da mu se dovoljno zahvali.

Tog dana u Hramu Svetog Save u Beogradu, bila je sahrana blaženopočivšeg Patrijarha Irineja. Upravo prolaznost života svetih ljudi, daje nam nadu da imamo u večnosti Nebeskog Carstva svete ljude, koji brinu o nama, kako bi mi u ovom svetu imali dovoljno spokojstva, mira i ljubavi. U našim životima često primetimo nedostatak ljubav, ali mi ne smemo da dopustimo da naši bližnji ostanu bez naše ljubavi. Potrudimo se i zavolimo svet koji nas okružuje, jer u njemu postoje divne Božije duše, koje je Bog stvorio da bi njihovo prisustvo ulepšalo naš život. Volimo naše bližnje.

Nenad Badovinac,
Novembar, 2020.