Manastir Treskavec u Makedoniji

Putujemo i posećujemo:

• Manastir Treskavec

Prilikom posete porodičnim prijateljima Petru, Dejani i Andreju u Prilepu u Makedoniji, imali smo ugodno i bogato posluženje uz veoma posebnu temu razgovora u kojoj smo spominjali poseban manastir Treskavec koji se nalazi na planini iznad Prilepa. Andrej je nazvao igumana manastira koji nas je bez obzira na kasno popodni deo dana, pozvao da dođemo i posetimo svetinju. Ovo mesto je kod nas pokrenulo mnogo radoznalosti. Tokom razgovora sa Petrom i Andrejom na temu istorije ovog čudesnog mesta, u meni su se gomilala mnoga pitanja na koja nisam odmah imao odgovore. Kada smo stigli na vrh planine Treskavec, sunce je polako zalazilo ali je bilo dovoljno svetlosti da napravim prelepe fotografije. Upravo sunce sa svojim jakim zrakama pomoglo nam je da bolje doživimo sveti manastir Treskavec.

Manastir Treskavec (Treskavac) je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Nalazi se na visoravani Pelagonija u Makedoniji, na nadmorskoj visini od 1280 metara. Zlatovrv koji je još iznad manastira je na 1422 mnv. Od Prilepa ovaj manastir udaljen je 10 kilometara. Do njega smo vozili krivudavom cestom, a kada smo parkirali ispred manastira, istovremeno smo osetili snagu vulkanskih stena koje svojim neobičnim bojama i oblicima nikako ne pripadaju ovom kraju. Stene kao da je neko razbacao po ovoj planini. Nastojatelj manastira je otac Kalist koji ovde živi više od 15 godina. Upoznao sam oca Kalista i primetio sam da je veoma gostoljubiv i voljan da razgovara sa nama. Zahvalio sam mu se jer nam je ispričao mnogo toga o manastiru. Dugo vremena je živeo sam na vrhu ove planine, u mističnom manastiru koji podseća na svet sa druge planete. Otac Kalist je svakodnevno u kontaktu sa arheolozima i ostalim naučnicima koji dolaze da proučavaju ovo zagonetno sveto mesto. Razgovorom smo putovali kroz vreme, sve od 4. veka pre Hrista do danas.

Pričao je o istoriji manastira koja potiče još iz antičkog vremena, iz vremena kada se ovde nalazio paganski hram posvećen bogu Apolonu i antički grad Kolobajs. Oko ovog paganskog hrama se u ono vreme širio grad. Zanimljivo je da grad nije bio u nizini kao sada, na mestu gde se danas nalazi Prilep, već se nalazio visoko na padinama ove planine. Grad Kolobajs su kasnije razrušili Avari koji su odneli sve vredno iz njega. Na ovom mestu živela je bogata i napredna civilizacija koja je kasnije iščezla. To se primećuje po predmetima koja se nalaze u iskopinama i građevinama iz tog ranog vremena. Petar i Andrej su nam pokazali u kamenu isklesanu cestu koja je u onim davnim vremenima povezivala okolna naselja sa vrhom planine. Posle rušenja grada, Avari su ostavili malu hrišćansku crkvu. Sve kasnije gradnje koje se odnose na hram, nisu mogle da dosegnu lepotu onog malog hrama koji je ovde bio pre napada avarskih plemena.

Današnji hram datira iz sredine 14. veka i podignut je na mestu paganskog hrama koji je u središtu imao ploču sa suncem koje je označavalo boga Apolona. Kamena ploča ugrađena središnji deo današnjeg hrama i sada se ovde nalazi. Ovaj hram je kroz vekove nadograđivan od strane poznatih ktitora tog vremena, vizantijskih imperatora, bugarskih careva, srpskih kraljeva, rumunskih i vlaških vojvoda. U manastiru su ostavljali velike priloge i zbog toga je ovaj manastir veoma bogat i uvek je imao poseban status kao što su ga imali samo sinajski i svetogorski manastiri. Taj status je zadržao kroz viševekovno tursko doba, jer Turci su poštedeli ovaj manastir tako što on nije morao da plaća danak. Čuvali su ga i poštovali. Otac Kalist nas je poveo kroz pripratu, kroz naos i kroz narteks hrama, kao i do samog oltara.

Zanimljvo je bilo kada smo došli u južni deo hrama gde se na mestu skinutog maltera nalaze kameni blokovi sa paganskim znakovima. Otac Kalist nam je pričao kako je malter koji se koristio u antičkom vremenu tokom gradnje ovog hrama bio kvalitetan da je njegovu čvrstoču i dan danas teško postići i uz korištenje savremene tehnologije.

Po izlasku iz dvorišta hrama, seli smo na posebno isklesane udubine na jednoj od kamenih stena. Ovde smo Andrej, Lidija i ja posvetili vreme molitvi. Tako smo doživeli svu stvarnost ove neobične planine koja je stvorila utisak kao da je boravak na njoj istovremeno boravak u drugom svetu u kojem je lakše doživeti blaženstva Nebeskog carstva. Na jedan mističan način bili smo povezani sa ljudima iz davnih vremena koji su takođe sa ovih stena uznosili molitve Bogu. Pozdravili smo se sa ocem Kalistom i njegovom svetinjom, manastirom Treskavec. Zaključili smo da nije ni čudo što ovaj hram stoji čvrsto na steni kao da ga je ovde neko postavio, a ne podigao, jer je činjenica, kako kaže otac Kalist, da ovaj hram nema temelje u steni, već samo stoji kao postavljen na ovoj čudesnoj planini.