Šta sledi posle odbrane doktorata?

Odbrana doktorske disertacije predstavlja moje lično značajno iskustvo koje obelažava početak novog životnog puta. Nakon odbrane disertacije, po rečima predsednika komisije prof. dr Miroslava Minovića: "Dobro došao u klub", dobio sam ličnu smernicu koja je zvučala kao jasni poziv novog životnog puta. Isti čovek, na novom životnom putu dodiruje, rezultate naučnih istraživanja, sa voljom i željom životnog priziva u nova životna poglavlja. Tokom doktorskih studija istraživao sam modele autentifikacije primenom biometrijskih podataka korisnika koji ostvaruju poboljšanja rezultata performansi u uslovima kada nisu dostupni kompletni podaci. U istraživanje sam investirao dane i dane eksperimentisanja, poređenja rezultata primenjujući različite CNN (konvolucione neuronske mreže) i DNN (duboke neuronske mreže) arhitekture. Za uspešan rezultat pre svega, rekao bih da je bila potrebna volja i želja, trud i žrtva. Drugim rečima, ljubav prema istraživanju u sferi čovekove sigurnosti me dovela do doktorata.

Pre odbrane disertacije radio sam u privredi, u okruženju gde se naučna znanja svakodnevno koriste u praksi. Tada sam bio svestan da se IT inovacija razvija samo zbog zahteva koja su dolazila iz privrede. Sada znam da se IT inovacija razvija da bi učestovala pri ostvarivanju boljih naučnih rezultata. Kada se rezultati mojih istraživanja budu koristili za potrebne novih istraživanja, moj trud će ostvariti dublji domet. Tako to sada shvatam. Moj mentor prof. dr Dejan Simić uložio je svoje vreme, i svoje znanje da bi kao kruna njegovog truda bio odbranjen još jedan doktorat. Stečeno znanje je vrhunac jednog konstantnog stremljenja sa ciljem da se znanje umnoži i proširi. Konkretno, naučno istraživanje na polju savremenih informacionih tehnologija širi se u trenutku kada naučnik svoj trud, žrtvu i svoje znanje usmeri ka zaštiti i poboljšanju čovekovog života. Ako to tako postavimo, onda se rezultati istraživanja umnožavaju kao što se umnožava ljubav kada volimo. Da bi se ovo desilo potreban je trud i žrtva koja dolazi iz ljubavi prema dobrom.

Šta posle odbrane doktorata? Moj životni put nije bio usmeren samo na istraživanje rezultata unapređenja modela autentifikacije, da bih mogao reći da je to moj životni poziv. Moj životni put usperen je u više smerova. Davno pre doktorskih studija balansirao sam između savremenih tehnologija i života koji je ispunjen duhovnim temama. U poslu sam bio fokusiran na informacione tehnologije, digitalnu transformaciju, gde se svakodnevno traži sposobnost da se složeni poslovni procesi učine jednostavnim koristeći IT tehnologije. U svoje slobodno vreme, kada bih izišao iz sveta IT-a, susreo sam se sa svetim mestima o kojima sam pisao putopise, zapise o životnom i duhovnom putu. Putovanja po svetim mestima pokazali neku drugu vrstu znanja, a to je da tehnologija dobija smisao tek kad je u službi čoveka i njegove duhovnosti, znači kada je u službi kompletnoj čovekovoj ličnosti. Upravo takvo višegodišnje iskustvo oblikovalo je moj pogled na nauku. Zato danas, posle odbrane doktorata, sebe vidim kao čoveka koji gradi most između nauke i životnih duhovnih vrednosti, kako bi se unapredio kvalitet života kako u fizičkom tako i u duhovnom smislu.

Modeli autentifikacija zasnovani na biometriji i dubokim neuronskim mrežama nisu samo tehničko pitanje, već i pitanje poverenje čoveka u digitalni svet. Zato vidim svoj dalji rad kao misiju u kojoj se nauka i duhovnost postaju komplementarne, nadovezuju se. U vremenu kada AI algoritmi često odlučuju umesto čoveka, važno je da iza svake neuronske mreže mora odgovorno stajati produhovljena ličnost svesna razumevanja principa AI alata i potrebe čoveka za duhovnim uzrastanjem. Nauka nije u suprotnost sa verom, već njen prirodni nastavak. Među kodovima i neuronima veštačke inteligencije, često sam osećao ono što sam osećao i u tišini manastirskih dvorišta, a to je mir koji dolazi iz traganja za novom spoznajom. Naučno istraživanje je sredstvo razumevanja sveta, a duhovnost me vodi ka tom razumevanju. Vera u Boga polazi od otkrovenja duhovnih spoznaja, pomažući čoveku da razume zašto svet postoji i koji je njegov smisao. Nauka polazi od posmatranja i dokaza, objašnjavajući kako svet funkcioniše.

Ali u jednoj tački, i istinska naučna spoznaja, i istinska duhovna spoznaja su posledica otkrovenja. Rekao bih da se u toj tačci nauka i duhovnost susreću. U tom otkrivalačkom principu dolazimo do njihovog sjedinjenja, što znači da i nauka i duhovnost kao zajednički princip imaju otkrovenje. Tako da ne čudi, ako na kraju dubljih naučnih procesa čovek otkrije duhovnost, iako u početku kod njega nije bilo duhovnog polazišta. Kroz istraživanje sam naučio da i računarski algoritmi mogu biti u službi traženja Istine, kada služe dobru i kada iza svake linije koda stoji namera da se čoveku olakša život, a ne da se njime manipuliše. Tako da bez Boga, svaka računarska formula je prazna, svaka neuronska mreža je slepa, a svaka IT inovacija ne radi u službi čoveka.