Interfjes između mozga i računara, da li je to rešenje za čoveka da preživi singularnost sa veštačkom inteligencijom?

Nakon izdavanje FDA dozvole počele su rasprave o ovoj iznimno kontroverznoj i zanimljivoj temi. Veća reakcija ljudi na ovu vest je bila strah. Ipak, čini se da se malobrojnoj publici i javnosti sviđa ideja da im se tokom života ugradi čip koji obavlja funkciju interfejsa između mozga i računara. Američki predsednik FDR rekao je 1923. godine, tokom Velike depresije da je "strah jedino ono čega se trebamo bojati". Budući da je život kratak, možda je bolji pristup da radimo na razvoju rešenja za svetske probleme i da za to koristimo tehnologiju kako bi postigli pozitivni uticaj na poboljšanje sveta u kojem živimo. Samo nekoliko dana nakon sto je izdata dozvola američke vlade pišem ovu objavu na svom NB SciTech IT blogu. Pravovremeno upoznavanje sa stanjem stvari omogućava nam da se pripremimo za singularnost veštačke inteligencije - to je trenutak kada inteligencija mašina dostiže čovekovu inteligenciju.

Što je Brain-computer Interface?

To je Interfejs između mozga i računara (BCI), ili mozak-mašina ( BMI ) ili pametni mozak, i ovaj pojam odnosi se na direktnu komunikacionu vezu između električne aktivnosti mozga i vanjskog uređaja. Zavisno o tome koliko su elektrode blizu moždanog moždanog tkiva, BCI se može podeliti u tri vrste:

1) Neinvazivna metoda (EEG, MEG, EOG, MRI),
2) Delomično invazivna metoda (ECoG),
3) Invazivna metoda (niz mikroelektroda),

Prvi implantanti bili su mikrožičani nizovi razvijeni 1950-ih godina. Prvi eksperiment koji je uključivao koriššenje niza elektroda za snimanje iz ćelija tkiva izveo je 1972. CA Thomas, Jr. i njegove kolege. Od tada su istraživači sa Univerziteta u Michiganu razvili mnoge vrste elektroda s tankim filmom sposobnima za snimanje neurona. Nizovi mikroelektroda na bazi silicijuma prvi put su nastali u radovima Wise et al. (1970.) i Wise and Angell (1975.). Ako vas više zanima ova tema možete pretražiti poznate naučne radove dr. Martinsa koji sarađuje sa svetskim univerzitetima, uključujući Univerzitet Miami, Univerzitet Duke, Moskovski državni medicinski univerzitet, Univerzitet Purdue, Monash - Institut za molekularne tehnologije. Ćasopis Frontiers of Neuroscience ima više od 10.000 (deset hiljada) objavljenih naučnih radova i trenutno je najcitiraniji svetski časopis iz područja neuro-nauke, ispred prestižnih časopisa "Nature" i časopisa "Neuron".

Teme za razmišljanja:

1. Koje potencijalne primene ima Brain-computer Interfaces u području mentalnog zdravlja, kao što je pomoć u lečenju depresije ili anksioznosti?
2, Kako se Brain-computer Interfejs integriše sa AI algoritmima mašinskog učenja?
3, Kako biste se osećali da ste kiborg s moždanim implantatom koji vam omogućava da slobodno komunicirate s drugim mašinama i ljudima pomoću svojih misli?
4. Možemo li koristiti BCI da spasimo čoveka od silovitog i ubrzanog razvoja veštačke inteligencije?
5. Da li je moguće da Brain-computer Interfejs kontroliše druge uređaje putem neuralnih signala?

6. Koji izazovi i ograničenja u razvoju i implementaciji BCI?
7. Koje potencijalne primene ima BCI u sferi izvan zdravstvene brige, npr. igre, zabava i virtuelna stvarnost?
8. Koje potencijalne primene ima BCI u sferi brige za osobe sa invaliditetom?
Postoje li potencijalni rizici ili nuspojave povezane s korištenjem Brain-computer Interfejs i kako se oni rešavaju?
9. Kako Brain-computer interfejs doprinosi napredovanju u ostalim neuro-naučnim istraživanjima?

U nastavaku se nalaze korisni linkovi na ovu temu:
1) Neuralink: Elon Musk's brain chip firm wins US approval for human study
2) The origin of extracellular fields and currents — EEG, ECoG, LFP and spikes
3) Electro-Encephalography and Electro-Oculography in Aeronautics: A Review Over the Last Decade (2010–2020)